Poljoprivrednici posejali manje pšenice jer nemaju novca: Godina dobra, ali 16 odsto manje će je proizvesti

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), očekivana proizvodnja pšenice ove godine je nešto viša od 2,9 miliona tona.

Ta brojka ipak predstavlja pad u odnosu na proizvodnju zabeleženu prošle godine i to za 15,9 odsto.

Za razliku od većine ostalih poljoprivrednih kultura, na pad proizvodnje pšenice, prema rečima naših sagovornika, nisu uticali loši vremenski uslovi, već manji broj zasejanih površina i nedostatak novca kod poljoprivrednika.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je proizvodni rezultat između 2,9 i tri miliona tona pšenice u ovim okolonostima jedan solidan rezultat.

„S obzrirom na to da smo imali smanjenje setvene provršine i to za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, hektarski prinos smo čak imali i veći nego prošle godine“, objašnjava on.

Galetin navodi da se taj prinos kretao nešto više od pet tona po hektaru.

„Ovaj rezultat proizvodnje nije zabrinjavajući, naprotiv, mislim da je to jedan solidan proizvodni rezultat, posebno kada se uzme u obzir da u ovu ekonomsku godinu ulazimo sa velikim prelazinim zalihama, koje se kreću oko milion tona“, kaže on.

Galetin objašnjava da ova godina nije loša za pšenicu.

„Posmtarajući i izvoznu dinamiku pšenice u ovoj godini, vidimo da je to profunkcionisalo i da smo se vratili na nivo od ranije sa izvozom i to uliva bezbednost da se nećemo ‘udaviti’ u prevelikim zalihama i da ćemo imati mogućnost da se rešimo viškova„, navodi naš sagovornik.

On ističe i da ćemo imati kvalitetniju pšenicu nego prošle godine, a samim tim i kvalitetnije brašno i bolju prohodnost što se tiče izvoza.

Galetin naglašava da vremenski uslovi nisu značajno naškodili pšenici.

„Pšenica je u zadnji čas ‘pobegla’ od ovih oluja i grada, nešto jeste oštećeno, ali ne toliko da bismo imali razloga za brigu. Sve je to bilo lokalnog karaktera, tamo gde nije bilo ekstremno jakih oluja i leda, pšenica je to solidno podnela i nije bilo tolikih problema. Nije bilo toliko jakih vetrova uz kišu da bi pšenica polegla pa da se pojave urodice, pa proklijalo zrno i slične stvari koje mogu da pokvare kvalitet“, pojšnjava on.

Dakle, kako sumira, lokalno jeste bilo značajnih šteta, ali uopšteno nije bilo pogubno za opštu ocenu.

„I prošle godine smo imali vrlo slične vremenske okolnosti i supećelijske oluje. Ne možemo ovu godinu, bar za sada, izvdojiti da je bila lošija što se tiče vremenskih prilika nego prošla, a kako meteorolozi predviđaju, svake godine će biti ovako ili gore. Svake godine će sporadično i lokalno biti ekstremnih situacija, što nije dobro, ali to neće imati toliki uticaj na ukupni prinos“, navodi on.

Međutim, kako ukazuje, prinos bi svakako bio veći da nije bilo takvih vremenskih uslova.

Galetin dodaje i da pad proizvodnje nije problematičan, jer bi, prema njegovom mišljenju, Srbija i trebalo da smanji njenu proizvodnju.

„Voleo bih lično da smanjimo površine pod pšenicom, mi smo ove godine imali oko 550 hiljada hektara, a u proseku imamo oko 600 hiljada, to je skoro petina ukupnih obradivih površina u Vojvodini pod pšenicom“, navodi on.

Kako ukazuje, pšenica nije toliko isplativa kultura sa aspekta finansija.

„Ona ne zahteva prevelika ulaganja i ima relativno malo posla oko nje, ali je i zarada mala. Sve druge ratarske kulture, kao što su kukuruz, soja i suncokret su isplativije u normalnim okolonostima“, objašnjava Galetin.

Ipak, kako dodaje, ona jeste dobra zbog plodoreda i da se zemlja pročisti.

Pšenica je, prema njegovim rečima, idealan predusev za neke druge kulture.

„Bilo bi dobro da imamo manje površina pod pšenicom, a više pod povrtarskim kulturama, stakleničkim, pa i voćarskim i slično, koje su mnogo isplativije. Mnogo je isplativije izvesti malinu ili neku povrtarsku ili neku drugu ratarsku kulturu. Nama nije u interesu da sejemo neograničeno mnogo pšenice“, navodi Galetin.

On objašnjava da uprkos tome, ima nekoliko razloga zašto se poljoprivrednici odlučuju da nju seju.

„Najviše je ljudi seju zbog tog plodoreda, ona čisti zemlju i kada nju sejete jedne godine, možete naredne dve neku drugu kulturu poput kukuruza i zato je ona jako dobra. Druga stvar je to što je pšenica sa aspekta tržišta, likvidna roba. To je roba koja se uvek kupuje i nudi i traži na tržištu i zato imate izvesnost da ćete tu robu prodati. Ima tu i drugih razloga, kao što je tradicija i slično“, objašnjava Galetin.

Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) za Danas ukazuje da je glavni problem pada proizvodnje pšenice nedostatka novca kod poljoprivrednika.

„Pre svega, zasejan je manji broj površina, a i površine koje su zasejana, zasejana su pšenicom sa tavana. Usled nedostatka novca bačena je i manja količina veštačkog đubriva, čak imamo parcele gde uopšte nije zaoravano đurbrivo“, navodi on.

Jakšić kaže da su uslovi za poljoprivrednike loši, što povlači i lošiji prinos.

„Poljorpivrednici su očekivali neke bolje dane i bolju cenu svojih proizvoda da bi mogli da se uklope u sve to, ali do toga nije došlo. Zbog toga imamo pad u prinosu i u broju posejanih hektara“, objašnjava on.

Što se tiče vremenskih uslova, Jakšić naglavaša da su oni dobro došli pšenici.

„Vremenski uslovi su nas spasili, da nismo imali kiše u proleće bio bi još manji prinos. Te kiše su bile dobre za pšenicu. Ove godine je pšenica jedna od najkvalitetnijih u poslednjih nekoliko godina“, kaže naš sagovornik.

Kao glavni problem, Jakšić naglašava nedostatak novca.

„Zbog nedostatka novca nije primenjena adekvatna agrotehnika koja je potrebna pšenici. Neki ratari je jesu primenili, ali ih je to puno koštalo i zbog toga imaju gubitke, jer je cena pšenice niska“, navodi on.

Jakšić dodaje da je prema njihovim procenama pad proizvodnje pšenice i veći od 16 odsto i da bi trebalo da se obrati pažnja na to.

„Ima tu puno faktora koji su bitni i koji utiču na proizvodnju. Država bi trebalo da reaguje i da reguliše stanje na tržištu. Mi od njih ne možemo da očekujemo veću cenu, jer oni nisu kupci, ali mogu da reše problem monopola na tržištu“, smatra on.

Srbija, prema njegovim rečima, treba da pospeši proizvodnju subvencijama i da reguliše tržište.

„Manji je rod nego prošle godine i mi opet imamo malu cenu, a znamo da se pšenica traži na svetskom tržištu. Mislimo da je to, jer su neke firme ostvarile gubitke i sada gledaju da nadoknade to tako što će da kupe što jeftinije pšenicu, a da je prodaju skupo“, kaže Jakšić.