Poljoprivrednici: Suša počinje da ugrožava pšenicu i ostale useve

On je za Betu rekao da se već oseća blagi nedostatak vlage jer se žitrice i uljarice slabije razvijaju, a ako zbog skupog mineralnog đubriva usevi nisu dovoljno prihranjeni posledice po prinos će biti veće.

„Potrebno je da kiša padne što pre jer je u zemlji manje vlage nego što je potrebno, a pšenica je počela da klasa i neophodna je vlaga. Suša se oseća i na uljanoj repici jer ne razvija dovoljno brzo grane na stablu“, rekao je Jakšić.

Dodao je da je nedavno bilo problema i sa kukuruzom koji nije mogao da nikne zbog pokorice od velikih padavina, ali da su blage kiše posle toga doprinele da ona omekša i sada ta žitarica može da se raste.

Stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran rekao je da zbog nepogodnih vremenskih uslova pšenica nije dovoljno izrasla i da će to, pored nedostatka vlage, ako se nastavi sušni period, umanjiti prinos.

„U poslednjih deset godina dubinskim slojevima u zemlji nedostaje vlaga, prošle godine suša je naročito bila izražena u drugoj polovini godine zbog čega je značajno smanjen prinos kukuruza“, rekao je Prostran.

Istakao je da suša, ne samo da utiče na prinos, već i kvalitet zrna i da bi pšenica sada bila u boljoj kondiciji da se nije štedelo u prihrani zbog izuzetno skupog mineralnog đubriva.

Poljoprivrednici Srbije su, prema njegovim rečima, jesenas zasejali nešto više površina pšenicom, oko 620.000 do 650.000 hektara, dok je prošle godine bilo zasejano oko 600.000 hektara, pa da bi taj ‘višak’ u zasejanim površinama mogao da kompenzuje manjak prinosa.

„Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, ali bi sada kada je kriza zbog rata u Ukrajini i kada su visoke cene, mogle biti smanjene količine za izvoz“, rekao je Prostran.

Ocenio je da bi poljoprivrednici, zbog klimatskih promena i sve češćih suša trebalo u jesen da poseju sve žitarice i uljarice koje je moguće zasejati i da za proleće ostave samo one koje zbog temperature nije moguće zasejati u to vreme jer je prolećna setva zbog suše sve rizičnija.