Pomagala na koja imaju pravo pacijenti o trošku države: Šta se dešava sa refundacijom kada neko premine?

Postoji čitav spisak medicinskih pomagala, koji može da se pronađe na sajtu RFZO, baš kao i spisak 135 firmi u Srbiji koje se trenutno bave prodajom medicinskih pomagala, a koja sarađuju sa Fondom.

Postoje situacije u kojima, međutim, pacijenti nemaju vremena zbog bolesti da čekaju potvrdu od RFZO te moraju da iznajme ili kupe aparat koji im je neophodan i za koji naknadno, kada im stigne potvrda od Fonda, mogu da refundiraju novac koji su dali.

U situaciji da čekajući potvrdu RFZO pacijent premine, njegova porodica taj novac ne može da refundira.
Jedna porodica iz Beograda je nedavno bila u toj situaciji.

Majka Jovane J. bolovala je od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i nedavno je preminula.

“Kada je korona krenula stanje moje majke se pogoršalo i plućne analize pokazale su da joj neophodna mašina za neivanzivnu mehaničku ventilaciju. Procedura je bila takva da tri lekara moraju da daju svoje mišljenje i da se to nosi u RFZO gde oni odobravaju. Prikupila sam sve papire koji su bili potrebni i predala Fondu”, priča Jovana J. za Danas.

Majci je aparat bio hitno potreban zbog čega su morali što pre da iznajme NIV mašinu i kada su to uradili predali su i papire Fondu.

“Čekajući potvrdu i pečat Fonda mama je preminula, mi smo želeli da vratimo aparat i žena koja nam ga je iznajmila je rekla da će nam vratiti novac kada stigne potvrda od RFZO”, ističe Jovana i dodaje da je iznajmljivanje koštalo 200 evra, jer je mama aparat koristila malo više od mesec dana.

Mesec dana nakon što je Jovanina majka preminula nju su pozvali iz Fonda da dođe po potvrdu.

“Zvali su me iz RFZO da dođem potvrdu, ali kada sam došla pitali su me gde mi je majka. Rekli su mi da potvrdu sada ne mogu da mi daju jer je majka preminula”, kaže ona.

Rekli su joj da “nisu ni prvi ni poslednji” kojima se to dešava, kao i da ne mogu da izdaju potvrdu jer je preminula.

Jovana J. kaže da ne razume zašto na osnovu te potvrde ne bi moglo da se refundira korišćenje aparata od trenutka kada je zahtev za tu potvrdu predat do trenutka do kog je korišćen, odnosno do trenutka kada je njena mama preminula.

RFZO: Nema refundacije onima koji su bez OPP obrasca kupili pomagalo

U RFZO za Danas kažu da ne postoji mogućnost da se pravo na pomagalo utvrdi preminulom licu, odnosno onome ko nije osiguranik RFZO, što znači da se pravo na pomagalo ne može utvrditi članu porodice, odnosno licu koje nije korisnik pomagala.

“Kao što ne postoji mogućnost refundiranja troškova kupljenog pomagala tako ne postoji ni mogućnost da RFZO refundira sredstva plaćena na ime naknade za iznajmljivanje pomagala članovima porodice preminulog lica”, ističu u RFZO.

Oni podsećaju da je propisan način i postupak ostvarivanja prava na pomagala koja plaća RFZO.

“Osiguranici koji postupaju po propisanom dobijaju pomagala iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dok osiguranici koji ne postupe po propisanom postupku i kupe pomagala pre overe obrasca, ne mogu ostvariti naknadu troškova za kupljeno pomagalo i u slučaju kada imaju medicinske indikacije i predlog specijaliste za konkretno pomagalo”, ističu u Fondu.

U RFZO za Danas napominju da Fond ne refundira sredstva osiguranicima koji su kupili medicinsko-tehničko samoinicijativno, bez overenog OPP obrasca i bez obzira da li osiguranik ispunjava uslove za obezbeđivanje pomagala iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ne.

Refundacija je moguća samo u slučaju kada osiguranik ima overen OPP obrazac, a RFZO nema sklopljen ugovor sa nabavljačem određenog pomagala, poput onih za slepe kao i za punjive baterije za zaušni procesor.

U tim slučajevima, ističu, a na osnovu uredno overenog obrasca i računske dokumentacije, RFZO osiguraniku refundira najviši propisani iznos naknade koja se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje za kupljeno pomagalo.

Zašto treba menjati Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima

U Pravilniku o medicinsko-tehničkim pomagalima postoji niz odredbi kojima se određuje ko i koja medicinska pomagala može da refundira preko Fonda, kao i procedura i dokumenta koje treba predati.

Osim toga, postoji spisak pomagala, kao i maksimalni iznos u dinarima koji Fond može da refundira za određeno pomagalo. Na sajtu se nalazi i spisak firmi sa kojima RFZO sarađuje, njihovi kontakti i koju vrstu pomagala prodaju.

Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije Ivanka Jovanović kaže za Danas da su se oni, koji zastupaju interes više od 800.000 osoba sa invaliditetom u Srbiji obratili RFZO sa inicijativom da se promeni Pravilnik jer su zapazili da postoje brojni nedstaci.

Trenutno je u procesu izmena Pravilnika, a načelno je dogovoreno, ističe Jovanović koja je predstavica u mešovitoj radnoj grupi koja se time bavi, da će se menjati fazno u naredne tri godine, jer su potrebna veća finansijska sredstva.

Jovanović kaže da je NOOIS ostvario dobru saradnju sa RFZO i ukazuje na to šta su sve probleme sa aktuelnim Pravilnikom i šta sve treba promeniti. Jedan od njih je nedovoljna raznovrsnost pomagala.

“Na spisku pomagla navedeni su osnovni i najjednostavniji tipovi i kada govorimo o invalidskim kolicima, ali i o potrošnim pomagalima poput pelena ili katetera. Ako neko zbog svog invaliditeta ima potreebu za pomagalom koje je složenije, koje ima dodatke, držače za glavu, podešavanje sedišta, točkova, pojaseva, onda to prema ovom Pravilniku ne može da se obezbedi iz sredstava RFZO”, napominje Jovanović.

Ko ima trajni invaliditet treba li da ide svaki put na lekarsku komisiju?

Oni se zalažu i da se u praksi poštuje ono što je Pravilnikom propisano – da za trajni invaliditet osobe ne moraju da idu svaki put na lekarsku komisiju da im se iznova odobrava neko pomagalo.

Ako neko, kako kaže, koristi elektromotorna kolica to znači da ima trajni invaliditet i ne bi trebalo da svaki put ide na lekarsku komisiju, i to važi za trajna oštećenja, kao što urođeni nedostaci ekstremiteta, stanja posle amputacije, kvadriplegija, paraplegija.

“Ovim Pravilnikom propisano je da samo prvi put morate da idete na lekarsku komisiju, ali da svaki naredni nije neophodno, ali u praksi to nije tako. U nekim filijalama za ljude koji imaju dijagnoze i po 30 godina i dalje zahtevaju da se ide na lekarsku komisiju iako to članom 15. ovog Pravilnika nije obavezno”, naglašava naša sagovornica i dodaje da su oni u slučaju ovoga tražili samo da se ispoštuje ono što u Pravilniku već piše.

Imali su, ističe Ivanka Jovanović i zamerke na komplikovanost ostvarivanja prava na pomagala. Ona objašnjava da se najpre dobija uput od lekara u DZ, od specijalista, potom se se ide kod nekog isporučioca pomagala koji ima ugovor sa RFZO a koji treba da utvrdi dotrajalost starog pomagala, i tek onda sa tim na komisiju Fonda, da bi se overio obrazac.

“Sa tim obrascem se ponovo vraćate kod isporučioca pomagala i najčešće se na nabavku čeka neko vreme, i sve je to komplikovano, naročito osoba sa invaliditetom koji žive same, ili u manjim mestima”, napominje i kaže da bi u vreme digitalizacije izdavanje tih naloga trebalo da ide mnogo brže.

Jedan od problema, ističe naša sagovornica, jesu i određeni rokovi i količine određenih pomagala, jer broj komada koji se dobija o trošku Fonda ne zadovoljava dnevne potrebe korisnika. Osim toga, za neka pomagala određene su niske cene, to dovodi da OSI često moraju da doplate neko pomagalo, a to je problem za mnoge.

U jednom delu Pravilnik, ističe Jovanović, nije usklađen ni sa Konvencijom o pravima OSI, zato što postoji mogućnost izdavanja novih, ali i polovnih pomagala.

“Smatramo da je to kršenje Konvencije i tražimo da se korisnicima daju isključivo nova pomagala”, ističe ona.

Laka, aktivna kolica samo onima koji imaju – automobil

Jovanović kaže da postoji još jedna odredba u Pravilniku u vezi sa dobijanjem lakih aktivnih kolica, koja mogu da koriste samo osobe sa paraplegijom.

“Ovim Pravilnikom je uslovljeno da bi neko dobio laka aktivna kolica pored te dijagnoze mora da ima i vozilo sa ugrađenim ručnim komandama, što je neprihvatljivo. Laka aktivna kolica koristi da se vodi aktivan život, a ne mora da znači da vi vodite aktivan život isključivo ako imate automobil. Neko možda to ne želi ili ne može da ga kupi”, naglašava Ivanka Jovanović.

Ona kaže da je dodatno diskriminišuće i to što prema Pravilniku ako dve osobe sa istom dijagnozom žive u braku, a vozilo poseduje jedan od supružnika onda samo onaj na koga se auto vodi može da dobije tu vrstu lakih aktivnih kolica.

“To su osnovne zamerke, ali smo prošli detaljno ceo dokument i za svako pomagalo dali predloge. Na primer, na listi pomagala za pelene smo rekli da treba propisati da se dobija do 180 komada mesečno, umesto dosadašnjih 60”, ističe Ivanka Jovanović.