Pomažemo nezaposlenim damama da pronađu svoje mesto na tržištu rada

 Jer, žene su glavni akteri ovog osvrta na srpsku tranzicijsku priču koja i dalje traje i u kojoj sve masovniji otkazi u firmama, ili javnim službama, upravo ženski deo populacije u Srbiji šalju u ćošak. Kao nekad neposlušnim đacima, tako je danas ženama koje su prešle četrdesetu (o pedesetim da i ne govorimo) mesto u ćošku društva zagarantovano. Odatle, teško da mogu da se pomere, zato što generacije od 40 ili 50 plus nisu po meri novim poslodavcima, bez obzira na znanje i radno iskustvo.

– Diskriminacija žena po osnovu starosne dobi sve je vidljivija. U prilog tome svedoči i podatak da je u 2015. nezaposlenost žena starijih od 40 godina, povećana za 2,7, a kod onih koje su prešle pedesetu taj procenat je dvostruko veći i iznosi 5,4 odsto – kaže Miroslava Perišić, predsednica Upravnog odbora Udruženja „Žene na prekretnici“, koje kroz različite programe pomaže damama, koje su ostale bez posla, da povrate samopouzdanje i ponovo pronađu svoje mesto na tržištu rada.

* Žene na prekretnici! Određuje li ime Udruženja i njegov cilj?

– Cilj Udruženja je da ekonomski osnaži žene starije od 45 godina koje su ostale bez posla. Organizovanjem radionica i savetovališta za psihološku podršku, pružanjem pravne pomoći, podsticajima za upravljanje karijerom, sa akcentom na samozapošljavanje, želimo da podstaknemo žene da se socijalno i ekonomski angažuju. Uz našu potporu, njihovo bogato profesionalno i životno iskustvo, snaga i potencijal postaju ponovo resurs zajednice. Program obuke „skrojen“ je tako da polaznice na kraju postaju svesnije sopstvenih mogućnosti i veština. Osim toga, stiču znanje o tehnikama izrade CV i prijava za posao, a osposobljavaju se i za učešće na intervjuima za radno mesto. Na radionicama se mogu čuti korisne informacije o iskustvima drugih učesnika, polaznice proširuju svoju društvenu mrežu, što ih sve ukupno osposobljava da mnogo efikasnije traže novi posao, ili da izaberu svoj preduzetnički put. Generalno gledano, nastojimo da ublažimo rodnu diskriminaciju u Srbiji. Istraživanja koja je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja sprovelo u 2014. pokazala su da rodna ravnopravnost nije na zavidnom nivou i da su žene najbrojnija ranjiva grupa na srpskom tržištu rada. Iako čine polovinu radno sposobnog stanovništva, stopa zaposlenosti žena zaostaje gotovo za 15 odsto u odnosu na zaposlenost muškaraca.

* Kako ste došli na ideju da osnujete Udruženje?

– Udruženje je osnovano u decembru 2015. Prošlog leta, mnogo mojih prijateljica i poznanica ostalo je bez posla zbog restrukturiranje javnih preduzeća, privatizacije, smanjenja budžetskih troškova. Značajna otpuštanja sprovedena su u Privrednoj komori Srbije, Agenciji za privatizaciju, Tanjugu i drugim medijskim ustanovama, kao i u bankarskom sektoru. Otpuštanje radnika, odnosno njihovo ponovno zaposlenje, postao je trajni problem naše zajednice. Posebno su bili pogođeni ljudi sa iskustvom, naročito žene starosti od 45 do 64 godine. I u Izveštaju poverenika za rodnu ravnopravnost za 2014. ističe se da diskriminacija na osnovu starosne dobi postaje sve vidljivija, najčešće u ostvarivanju prava u oblasti rada i zapošljavanja, s obzirom na to da veliki broj starijih nezaposlenih radnika ne uspeva da se zaposli. Bez posla ostaje veliki broj ljudi starosne dobi između 50 i 64 godine, pri čemu su žene prve na udaru.

* Šta Vaš program čini drugačijim od ostalih, sličnih radionica?

– Na”e radionice koncipirane su po uzoru na američki program sa sličnom problematikom i ciljevima a to je da se pruži pomoć ljudima u tranziciji u traganju za novim poslom i društvenim angažmanom. Projekat je usklađen sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine i Nacionalnim akcionim planom za 2016. godinu. Oba dokumenta ističu žene u četrdesetim i pedesetim godinama kao ranjivu grupu i predlažu niz aktivnosti kako bi im se pomoglo. To, između ostalog, podrazumeva treninge za aktivno traženje posla, radionice za prevazilaženje anksioznosti uzrokovane gubitkom posla, obuke za izgradnju samopouzdanja i sticanje preduzetničkih veština, kao i formiranje klubova za traženje posla. Program je specifičan i po tome što insistiramo da ista grupa polaznica zajedno prolazi kroz sve radionice u trajanju od dva meseca. Kroz emotivnu i intelektualnu interakciju sa drugim polaznicama i predavačima, pored važnih informacija i novih veština, žene stiču i koristan društveni kapital. A to je jedan od ključnih faktora za ekonomsko i socijalno angažovanje i zajedničke poslovne poduhvate. Uz intenzivan i interaktivan grupni rad, Program nudi i individualnu psihološku i pravnu podršku polaznicama.

Kad sve ide loše...

* Koji su, prema vašoj oceni, najveći benefiti radionica koje organizuje Udruženje?

– Ako se lošoj ekonomskoj situaciji i činjenici da se do radnog mesta stiže uglavnom po političkoj ili rođačkoj liniji, dodaju i lične slabosti, kao što su malodušnost, emotivnosti, izneverena (velika) očekivanja, dominantan osećaj žena bez radnog mesta je – bespomoćnost. Zato je jedan od najvećih benefita radionica Udruženja, posebno onih psiholoških, saznanje da je rastojanje od „ZAŠTO“ (najčešće pitanje žrtve) do „KAKO“ (motivacione zapitanosti) moguće preći. Tačno je da su se pravila igre na tržištu rada promenila, ali izvesno je da i žene mogu, i umeju, da se menjaju.

Završna radionica‘]

Polaznice prolećnog ciklusa obuke Udruženja, a bilo ih je 40, angažovala je Nacionalna služba za zapošljavanje (Filijala grada Beograda) na osnovu Protokola o poslovno-tehničkoj saradnji koje su obe strane potpisale u martu ove godine. Pređeni put obuke (od aprila do kraja juna) polaznice su zaokružile ne samo isticanjem najvrednijih saznanja koja su dobile, već i nizom predloga Udruženju kako da naredne radionice budu bolje i efikasnije. U „dobitke“ su, između ostalog, ubrojale: nove tehnike samopomoći i saznanja; ponovo probuđenu veru u vlastite kapacitete, znanja i umeća; svesno, ne stihijsko, bavljenje životom; dobar timski rad kao preduslov za prevazilaženje straha od započinjanja posla; saznanje da, baviti se preduzetništvom, nije nemoguća misija; potrebu za samopreispitivanjem i preduzimanjem konkretnih akcija… Neke od sugestija koje učesnice radionica uputile Udruženju odnose se na formiranje preduzetničkog i finansijskog savetovališta. Očekuju, takođe, da im se objasne uslovi za registraciju firmi, kao i kako da se najefikasnije uključe u društvene mreže. Na skali od jedan do pet, sve radionice dobile su prosečnu ocenu 4,8.