Pomoć Evropske unije “krpi rupe” u energetskom sektoru

Sporazum za paket energetske podrške Evropske unije Srbiji, potpisan je u sredu u Nacionalnom dispečerskom centru Elektromreže Srbije u Beogradu. U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šefa Delegacije EU u Srbiji Emanuela Žofrea, sporazum su potpisale ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva. Tom prilikom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je EU na ogromnoj pomoći i rekao da je Srbija dobila u jednom danu jedan odsto svog budžeta.

Inače, finansijska podrška EU služiće za sprovođenje energetske mape puta Vlade Srbije, subvencije za ugrožena domaćinstva i zaštitu malih i srednjih preduzeća. Očekuje se da se broj domaćinstava koja će ove godine dobiti finansijsku podršku, sa 68.000 biti povećan na 191.000, a da će pomoć dobiti oko 70.000 malih preduzeća.

Sredstva iz paketa će se koristiti i za podsticaje za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, subvencionisanje solarnih panela, toplotnih pumpi za privatne kuće, mala i srednja preduzeća i javne zgrade.

Jedna od mera koja će se finansirati je povećanje konkurencije na tržištima gasa i električne energije, što podrazumeva razdvajanje i sertifikaciju svih operatera gasa, otvaranje tržišta gasa i sprovođenje aukcija za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je svaka novčana pomoć dobro došla ali i konstatuje da iako je na ovaj način, kako je to istakao i predsednik Vučić, Srbija prihodovala jedan odsto vrednosti svog budžeta sa druge strane gubici koje su u prethodnom periodu zabeležila energetska peduzeća, poput Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, budžet uskratili za znatno veći procenat od onog koji je kroz donaciju obezbedila Evropska unija.

– Bez dileme, pomoć u oblasti energetike koju dobijamo od Evropske unije značajna je i doprineće poboljšanju stanja u tom sektoru. U uobičajenim uslovima, moglo bi se konstatovati da je ova donacija idealna, ali ako se uzmu u obzir gubici nastali u našim energetskim preduzećima u uslovima ekonomske krize neće biti u toj meri učinkovita – naglašava naš sagovornik.

On ističe da je podrška Evropske unije posebno značajna u segmentu subvencionisanja solarnih panela, toplotnih pumpi za privatne kuće, mala i srednja preduzeća i javne zgrade.

– Uz pretpostavku da će za povećanje konkurencije na tržištima gasa i električne energije, biti potrebno uložiti manje sredstava najveći deo novca bi trebalo da bude rezervisan za subvencije za ugrožena domaćinstva, zaštitu malih i srednjih preduzeća i subvencionisanje solarnih panela i toplotnih pumpi. U slučaju da se u ta tri segmenta sredstva podele na ravne časti, može se konstatovati da će kroz montiranje solarnih panela na krovovima zgrada privatnih kuća i preduzeća Srbija ukupno dobiti kapacitete veličine jedne veće solarne elektrane. Ako do toga dođe to će biti veoma značajno. Kada je pak reč o subvencionisanju računa za struju privrede činiti to u normalnoj situaciji ne bi bilo dobro ni u skladu sa tržišnim postulatima ali s obzirom na to da je kriza i da i druge vlade podržavaju svoju privredu ne postoji razlog da to ne radi i naša država. Naravno, treba naglasiti da takva pomoć ima smisla samo ako se ravnopravno rasporedi na sva mala i srednja preduzeća, u onoj meri u kojoj je to moguće, a ne samo na odabrana po kriterijumu bliskosti sa vlastima – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, iako je paket pomoći EU izdašan sa tim sredstvima je nemoguće obezbediti sva potrebna sredstva za nesmetan rad i razvoj energetskog sektora u Srbiji, te će nadležni morati da traže načine da ih iznađu i mimo pomoći koja se kroz subvencije dobija iz inostranstva.