Pomoć od 300.000 dinara za prvo dete korisna, ali nedovoljna

Osim toga, za mlade žene i muškarce koji studiraju i dobiju dete neće važiti ispitni rokovi, s tim što će fakultete morati da završe do 26. godine ili u slučaju medicinskog fakulteta do 28. godine. Predsednik Srbije je obećao i da će narednih nedelja država izaći sa konkretnim merama podrške za drugo i treće dete.

„To je i ranije bilo najavljivano i ne znam da li to podrazumeva da mora da se menja Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i ako tek tako može da se menja, onda se postavlja pitanje ako ima para u budžetu zašto se ne reši situacija svih roditelja koji su oštećeni tim zakonom“, kaže za Danas Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.

Kada se priča o podsticajima važno je, napominje ona, osnažiti žene da se odluče na rađanje drugog i trećeg deteta.

„Mere se nekako uvek bave više prvim detetom, što je u redu, kao i podrška mladima, ali problem je što kada žena ostane trudna sa prvim detetom, odustane od drugog jer sa prvim prođe sva negativna iskustva u porodilištima, koja su sistemski zanemarena. Šta vredi što smo nekog podstakli da rodi prvo dete, ako će posle da iskusi u sistemu sve ono što ne valja i što nije podržavajuće, od porodilišta, do izbora lekara, pedijatra, logopeda, vrtića, defektologa“, ističe Mihnjak.

To ljudima, naglašava ona, komplikuje život, baš kao i nemogućnost da usklade rad i roditeljstvo. Fokus zato, smatra Mihnjak, treba staviti na rađanje drugog i trećeg deteta, ali i na porodice koje već sada imaju decu.

Ona napominje da i dalje ostaju svi problemi od ranije, koji se ne rešavaju, poput onih sa mamama preduzetnicama.

„Zakonska rešenja govore u prilog tome da je njima bolje da ne rađaju decu, odnosno da moraju da se odluče između nastavka poslovanja i roditeljstva, što je zaista veliki problem“, ističe Mihnjak.

One rade puno i kada dođe dete, kako kaže, moraju da se pomire sa tim da nešto mora da trpi. Država im, napominje Mihnjak, u svemu tome otežava jer one nemaju pravo kao mame u radnom odnosu na korišćenje trudničkog i porodiljskog bolovanja.

„Ne dobijaju naknadu za porodiljsko, nego ostale naknade na osnovu rođenje deteta i onda su ti iznosi mali, nisu im uplaćivani porezi i doprinosi, nemaju prava da koriste dve godine za treće dete, nemaju mogućnost da to prenesu na supruga, što je važno“, naglašava naša sagovornica.

„Trudnice po pet ili šest meseci ne dobijaju platu. Taj problem je administrativne prirode i to smo ukazivali još 2018. Poslodavac može da isplati platu trudnicama kad i svim zaposlenima pa da čeka refundaciju države, a ne mora. Da bi dobio refundaciju mora da plati poreze i doprinose i tek kada to uradi onda država u roku od mesec dana može da mu refundira novac“, objašnjava Mihnjak.

Gordana Plemić iz Udruženja građana „Roditelj“ kaže za Danas da se ne mogu zamaskirati svi problemi koji su veliki i koji muče mlade ljude sa 300.000 dinara, jer to nije jedina podrška koja im je potrebna.

„Stalno se provlači da žene jure karijeru pa zbog toga neće decu – to prosto nije tačno, jure egzistenciju i zato odlažu roditeljstvo“, ističe Plemić.

O najavi Vučića, o pomoći od nekoliko hiljada evra porodiljama, koja datira još od jula, Plemić kaže da su još tada udruženja i drugi ljudi imali primedbe da u principu nije samo finansijska pomoć u tom smislu jedina koja je neophodna, već čitava klima podrške trudnicama.

„Treba na duži vremenski rok misliti o roditeljstvu pa je važno da postoji kontrola šta se dešava sa trudnicom kada treba da se vrati na posao. Finansijska pomoć je uvek dobrodošla, ali s druge strane to nije jedina efektna mera jer imamo trudnice koje su dobile otkaz čim im se završilo porodiljsko. Kada dobiju otkaz na poslu ne znači im mnogo takav oblik finansijske pomoći, potroši se 300.000 dinara, a one nemaju posao i vrlo ga je teško naći posle kad ste mama nekog malog deteta“, napominje Plemić.

Briga o trudnicama, porodiljama, o dolasku bebe na svet mora da bude sveobuhvatna, ističe, i za to su potrebni razni sistemi podrške.

Roditeljski dodatak

Od jula 2018. za rođenje prvog deteta roditelji u Srbiji dobijaju jednokratnu pomoć od 100.000 dinara, za drugo 240.000 dinara u 24 rate, za treće deset godina po 12.000 dinara svakog meseca, a za četvrto deset godina po 18.000 dinara mesečno.

I do 20.000 evra poklona za stan

Među merama našla se i pomoć mladim bračnim parovima da dođu do stambenog kredita. Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao, razmatra se da se mladim parovima bespovratno da 10.000 do 20.000 evra za rešavanje stambenog pitanja, s tim da pravo svojine ide na majku.

„Razmatramo da u zavisnosti gde se uzima i koja je veličina stambenog prostora, mladim parovima direktno poklonimo između 10.000 i 20.000 evra jer time želimo da ih motivišemo da izađu iz roditeljskih stanova ranije“, istakao je Vučić u svom obraćanju naciji i naglasio da će ta mera podstaći i stambenu izgradnju u našoj zemlji.

To što će se stan ili kuća koji mladom paru bude subvencionisala država voditi kao svojina majke, nije nemoguće izvesti kaže za Danas stručnjakinja za nekretnine Aleksandra Kon, ali mora da se „sprovede kroz zakonodavni okvir“.

„Možda bi takva vrsta pomoći mogla da se tretira kao posebna imovina, jer ima situacija kada se imovina bračnog druga tretira kao posebna. Kada nasledite nešto od roditelja, onda je to vaša imovina, ne može supružnik da traži pola, niti da u bilo kom postupku kaže da je njegovo pola. Kada dobijete tokom braka na poklon nešto od roditelja to je vaša posebna imovina. Tako će možda i ovo davanje imati tretman posebne imovine i u tom slučaju bračni drug neće moći da računa na to da je pola njegovo“, ističe Kon.