Foto: EPA-EFE/MARKO DJOKOVICSrbija je za podršku privredi zbog korona virusa opredelila mere „teške“ više od pet milijardi evra, što je sa udelom u BDP-u od 11 odsto, najveći paket u jugoistočnoj Evropi i deseti po izdašnosti na listi evropskih zemalja, pokazalo je istraživanje uporednih mera, koje je sproveo NALED.
Analizirali su praksu u 36 evropskih zemalja i zemljama Zapadnog Balkana. Istraživanje je pokazalo da će posmatrane države će u proseku izdvojiti oko osam odsto BDP-a za podršku privredi. Lideri na listi su Finska i Nemačka, koje će za mere odvojiti čak petinu BDP-a, dok su najskromnija davanja predvidele Severna Makedonija (0,2 odsto) i Albanija (1,3 odsto).
– Naš paket mera je neočekivano izdašan i gotovo je četvorostruko veći u odnosu na Hrvatsku i BiH, čije mere čine tri odsto njihovog BDP-a. Privreda u Srbiji je zadovoljna i donošenjem mera u relativno kratkom roku. S druge strane, izostala je targetirana podrška sektorima koji su najviše pogođeni krizom, kao što su turizam, prevoz putnika, zanatske usluge, rekreacija i drugi koji su bili prinuđeni da potpuno obustave poslovanje. U većini analiziranih država preduzeća mogu da koriste mere ako dokažu da im je od početka krize prihod opao najmanje 20 odsto u odnosu na prethodni mesec ili isti mesec prethodne godine. A u Srbiji se, recimo, većina mera primenjuje linearno na sve firme, bez obzira što su možda beležile i rast prihoda, uz izuzetak finansijskog sektora, sektora osiguranja i onih kojima je podrška uskraćena, jer su otpuštale radnike“, istakao je potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u KPMG Igor Lončarević.
Preporuka je da resorna ministarstva izvrše dodatne sektorske analize uz konsultacije sa privredom i poslovnim asocijacijama kako bi se bolje identifikovale potrebe najviše pogođenih grana privrede i doneo poseban set sektorski osetljivih mera podrške.
Kako se navodi u saopštenju NALED-a, analiza je pokazala da su sve zemlje rasporedile novac za podršku privredi u tri ključne grupe mera – za odlaganje i umanjenje poreskih obaveza, za direktna davanja u cilju očuvanja broja zaposlenih, kao i za garancije i druge poluge za održavanje likvidnosti preduzeća.
„Meru odlaganja i umanjenja obaveze plaćanja poreza i doprinosa predvidelo je svih 36 analiziranih država (u većini slučajeva uz mogućnost otplate na maksimalno 24 rate), dok je njih 33, uključujući i Srbiju, predvidelo pomeranje roka za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica. Svaka treća zemlja odložila je prijavu i plaćanje PDV-a, što je jedna od mera koju su tražili privrednici u Srbiji, a nije obuhvaćena usvojenim paketom, navode iz NALED-a.
Direktna pomoć malim i srednjim preduzećima u 17 zemalja
Prema NALED-ovoj analizi, 97 odsto zemalja usvojilo je neku od mera za održavanje zaposlenosti. Ukupno 17 država, među kojima je i Srbija, omogućilo je direktnu pomoć za mala i srednja preduzeća.
Poboljšanje uslova kreditiranja kroz garancijske fondove predviđa 67 odsto analiziranih država, a najveći broj njih je osnovao fondove u visini do 5 odsto BDP-a. Garancijski fond koji je predvidela Srbija iznosi 4,4 odsto BDP-a, a najveći fond, u visini od 19 odsto BDP-a, predvidela je Italija, koja je jedna od najviše pogođenih zemalja pandemijom korona virusa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
