Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike: Cene ogreva značajno povećane zbog smanjene proizvodnje uglja

Ilić je na debati „Energetska kriza i položaj siromašnih u Srbiji“ u beogradskom prostoru „Miljenko Dereta“ rekao da, kada je u pitanju energetsko siromaštvo, vlada mora da reaguje i pomogne najugroženijim gradjanima i dodao da veruje da će se to i desiti.

On je naglasio da je, sa druge strane, vlada trenutno u tehničkom mandatu i da više nije u mogućnosti da donosi podzakonska akta pet ranije donetih zakona, osim onih koja su bila prethodno oročena.

Pomoćnik ministarke je naglasio da je energetska kriza osnov današnje ozbiljne privredne krize, po njegovim rečima, „krize po svim segmentima“ i kazao da siromaštvo u Srbiji nije ublaženo u meri u kojoj je prikazan privredni rast.

„Naravno da to treba da prati jedno drugo, ali jednovremeno se i ne dešavaju. Energetika je zaista osnov privrednog rasta i sve ono što se prethodnih godina izdešavalo sa privrednim rastom je zahtevalo ozbiljno povećanje količine energenata koje smo uglavnom uvozili“, dodao je Ilić.

Naveo je i da je ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo nacrt uredbe koju bi trebalo da usvoji sledeća vlada, a koja predvidja smanjenje utroška električne energije najugroženijim domaćinstvima.

Po njegovim rečima, domaćinstava koja imaju manje od 70.000 dinara mesečno, koja se smatraju ugroženima, ima izmedju 190.000 i 210.000 u Srbiji, a od sada će oni koji imaju centralno grejanje imati pravo na pomoć za potrošnju toplotne energije.

Viši saradnik za socijalna i ekonomska pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić istakao je da je njegov sindikat više puta ukazivao vladi da radnici sa minimalnim zaradama vrlo brzo neće moži da plate energente i hranu, navodeći da 47 odsto potrošnje iz minimalne potrošačke korpe ode na hranu, a oko 19 odsto na energente.

Po njegovim rečima, najavljeno povećanje minimalca za 5.000 dinara neće stići na vreme za zimu, jer će ono važiti tek od januara i naglasio da o visini minimalne zarade nisu odlučivali sindikati, već je odluka doneta unutar vlade, uz dogovor sa predsednikom države.

Ristić je naglasio da je za pristojan život u Srbiji jednom domaćinsvu dovoljno oko 114.000 dinara, ali da oko milion radnika u Srbiji radi za manje od 56.000 dinara.

„U svetu postoji ozbiljan problem sa energentima u svetu, ali problem postoji i na unutrašnjem planu, gde najugroženiji gradjani snose posledice lošeg upravljanja“, naglasio je on.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević istakao je da je pored naftnih derivata poskupelo i drvo i drvne preradjevine koje gradjani koriste za ogrev, uz ocenu da će to najviše pogoditi one koji žive u ruralnim predelima, naglašavajući da bi odredjena pomoć države trebalo da ide u njihovom smeru.

On je kazao da je rast cena u Evropi za sada veći nego u Srbiji, ali da je pitanje trenutka kada će se to preliti i da li će to morati da snose gradjani ili država.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković kazala je da se država hvali da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, ali da je sa druge strane broj siromašnih poprilično stabilan.

„Oni koji su u riziku od siromaštva, čak i da izadju iz njega, vrlo lako mogu da se vrate nazad, to je nestabilna situacija“, istakla je ona.

Iva Đinđić Ćosić iz Udruženja za pravo energetike Srbije na početku svog izlaganja skrenula je pažnju na to da energetsko siromaštvo nije od juče, ali da će pandemija a onda i sukob u Ukrajini sigurno produbiti ovaj problem.

„Prema podacima Eurostata 7,4 odsto građana EU nije moglo da održi adekvatan nivo toplote dok je u Srbiji taj procenat oko 9,5 odsto, a u Albaniji 35 odsto. Dakle, razgovori o energetskom siromaštvu nisu novina niti nešto o čemu se nije do sada vodilo računa.

Mi smo imali smo ranu implementaciju regulative i direktive koja daje mandat Energetskoj zajednici da sačini smernice i predloži mere za smanjene energetskog siromaštva. Pitanje je kako se dolazi do mera i kako se definiše energetsko siromaštvo i na osnovu čega mi definišemo energetski siromašnog kupca. Odgovor je nizak prihod, visoka potrošnja raspoloživog dohotka za energiju i loša energetska efikasnost.

Energetska zajednica je imajući sve pomenuto u vidu predložila da definišemo siromašnog kupca kao onoga koji ne može da obezbedi adekvatnu toplotu, hlađenje, osveteljenje, energiju za napajanje uređaja neopodnih za usluge koje podrazumevaju pristojan život i zdravlje“, objasnila je Đinđić Ćosić posebno naglašavajući kratkoročne i dugoročne mere koje treba preduzeti kako bi se energetsko siromaštvo smanjilo.

Naime, u kratkoročne mere, Energetska zajednica je svrstala zaštitu od isključenja ugroženih kupaca, mogućnost odloženog plaćanja računa, direktnu finansijsku podršku, odbitak od mesečnih računa kao i besplatan broj kilovat časova a sve u cilju, kako će se izraziti Ćosićeva „smanjenja stresa kojem su izloženi energetski siromašni potrošači“.

„Međutim, vrlo su jasne preporuke šta država ne treba da radi, a to je da ne interveniše na energetskom tržištu direktnim uticajem na cene pogotovo ne regulisanjem cena energije za sva domaćinstva“, naglasiće Ćosićeva završavajući nabrajanjem onih poteza koji bi na dugi rok trebalo da dovedu do smanjenje ove vrste siromaštva:

„Rekonstrukcija zgrada, poboljšanje sistema grejanja i izolacija, energetski saveti, edukacija i na kraju podrška korišćenju obnovljivih izvora energije, što je i alfa i omega budućnosti“.

Profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta u penziji Ksenija Petovar ukazala je na to da je učešće troškova transporta prema Anketi o potrošnji domaćinstva u četvrtom kvartalu 2019. pre kovida iznosilo 9,1 odsto a ukupni troškovi stanovanja uključujući toplu vodu, grejanje, komunalije i sve ostalo su bili 16 odsto.

„Dakle, razlika je bila svega šest odsto a kasnije ćemo videti i zašto nam je to važno. Prema podacima Svetske banke u drumskom saobraćaju u Srbiji 26 odsto je javni prevoz, 74 odsto privatni automobili i jedan odsto su železnice.

Prema Izveštaju funkcionisanje gradskog prevoza putnika, Državne revizorske institucije (2017-2019) u čak 53 lokalne samouprave (40 odsto opština u zemlji) gde živi milion stanovnika ne organizuje se javni prevoz kao komunalna delatnost od opšteg interesa pa se građani prevoze u sopstvenoj organizaciji, taksi prevozom ili sopstvenim automobilima.

Ko je posebno pogođen ovim izostankom javnog prevoza? Pa, razume se oni su ruralnim sredinama, ljudi u prigradskim naseljima i naročito siromašni.

Da li znate da mesečna karta od Merošina do Niša košta 9.000 dinara što znači da roditelj mora da izdvoji samo za kartu detetu za srednju školu a šta ako ima više dece?

Neto stopa obuhvata dece osnovnim obrazovanjem je bila u 2019. godini 93 odsto što je za šest procentnih poena manje nego 2012. godine, a to znači da država ne obezbeđuje ono što je njena ustavna obaveza a to je dostupnost osnovnog obrazovanja svoj deci.

A šta se tek desilo od korone odnosno sukoba u Ukrajini. Našla sam podatke o Severnobačkoj i Severnobanatskoj oblasti gde je obuhvat dece ispod 85 odsto i to je stvarno zabrinjavajuće.

U prevodu, povećanje cene goriva dovesšće do značajnog povećanja troškova domaćinstava za transport ali će se sigurno povećati broj dece koja neće pohađati osnovnu i srednju školu. Ne znam da li ima ijedna evropska zemlja u kojoj je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem ovako nizak iako je to osnovno ljudsko pravo.

Posebna je tema dostupnost usluga zdravastvene i socijalno zaštite za one koji nemaju javni prevoz. Kako ćete vi otići kod lekara ako živite u prigradskom području? Kako ćete podneti zahtev da budete energetski zaštićen kupac jer morate dolaziti bar tri, četiri puta, pa za to vam treba nekoliko hiljda adinara koje su siromašnima ko kuća. To je dramatično uskraćivanje osnovnih ljudskih i socijalnih prava građanima iz ruralnih područja, staračkim i poljoprivrednim domaćinstvima, kao i domaćinstvima sa velikim brojem dece“, poručila je profesorka Petovar.