Pomoćnik ministra trgovine i dekan Ekonomskog fakulteta saglasni da ima dovoljno hrane u rezervama

Hodžić je za televiziju Insajder rekao da Srbija najviše uvozi „neke sirovine i energente“ i da će to biti izazov za „naredni period“, navodeći da niko ne može da odredi koliki je tačno „naredni period“ kao i da niko ne može da predvidi kako će se „određene stvari“ u političkom smislu odvijati.

„Ono što svakako imamo i čini mi se da ćemo imati tu perspektivu jeste hrana i poljoprivredni proizvodi. Mi smo jedna od 10 možda najvećih zemalja u Evropi po proizvodnji žitarica, ali ono što je ključna poenta jeste kako tim viškovima treba da upravljamo“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, Srbija ima pšenice za mesec i po dana, soli za dva do tri meseca, pirinča za mesec i po dana, ulja za dva meseca, a pasulja za jedan mesec“.

Stojanović je navela da Srbija ima stabilnu ponudu žitarica, a skrenula je pažnju da „izvozimo pšenicu niskog kvaliteta, istovremeno uvozimo pšenicu visokog kvaliteta da bismo dobili kvalitetno zrno koje kasnije može da služi za proizvodnju u prehrambenoj industriji“.

„Želim da pričam o oportunitetnim troškovima, o propuštenim prihodima – šta bi bilo da smo mi mogli da ponudimo pšenicu koja se koristi za industrijske svrhe, a ne kao stočna hrana“, rekla je Stojanović, ocenjujući da je to glavna tema.

Ona je kazala da hrana nije samo ekonomska ili socijalna kategorija, dodajući da je hrana političko – bezbednosna kategorija.

„Svaka država mora da ima strategiju koja je vezana za ponudu hrane upravo u kriznim situacijama koje mogu nastati. Sada se nalazimo na pragu tzv. apsolutne krize gde mi nemamo nikakvog uticaja na tok događaja i u takvoj situaciji isključivo zavisimo od onoga što mi proizvodimo, od naših proizvođača“, ocenila je Stojanović.