„Brojke ne lažu“: Šta je pokazao najnoviji popis poljoprivrede?

Republički zavod za statistiku objavio je prve rezultate popisa poljoprivrede koji je obavljen u 2023. godini. Prema tim podacima, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je za 10 odsto u odnosu na 2018. godinu, sa kojom su svi podaci poređeni.

U Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Što se tiče ostalih, tu su 1.623 gazdinstva pravnih lica, a 419 drže preduzetnici, predstavio je RZS.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo, kako pokazuju ovi podaci, obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela.

Što se tiče stočnog fonda, prema rezultatima ovog popisa, u Srbiji ima 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.439 živine i 1.261.323 košnice pčela.

Ipak, kada se ovi podaci uporede sa 2018. godinom, broj svinja u Srbiji opao je za 30,7 odsto.

Pad je zabeležen i u drugim kategorijama, pa je tako broj koza opao za 31,5 odsto, zatim broj goveda za 17,7 odsto. Manji pad zabležen je što se tiče živine – pet odsto, a isto tako i što se tiče ovaca, gde je pad 5,4 odsto.

Prema podacima prethodnog popisa iz 2012. godine u Srbiji je u stočnom fondu bilo 908.102 grla goveda, što znači da je, kada se uporede dva popisa pad broja goveda nešto više od 20 odsto.

Svinja je 2012. godine bilo 3.407.318 komada, pa je pad od prošlog do ovog popisa više od 33 odsto.

Ono što je zabeležilo rast, prema ovim podacima, jeste broj košnica pčela, kojih je u odnosu na 2018. godinu više za 38 odsto.

Još jedan podatak, koji privlači pažnju, jeste to što je prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva 60 godina, a tek svaki 11. nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina.

Takođe, u podacima koje je RZS objavio pojavilo se neobično poređenje podataka iz novog popisa sa onima iz Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine, umesto sa podacima popisa iz 2012. godine.

Ipak, iz RZS za Danas pojašnjavaju kako su i zašto poredili ove podatke.

„Rezultati poslednjeg strukturnog istraživanja u oblasti poljoprivrede su upravo rezultati Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine. Kako su to najsvežiji podaci o poljoprivrednim gazdinstvima kojima raspolaže RZS, ovi podaci su iskorišćeni za poređenje sa prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2023“, navode oni.

Iz ove institucije podsećaju da su podaci iz popisa poljoprivrede, koji je rađen 2012. godine dostupni javnosti na sajtu RZS-a, u slučaju da postoji potreba za poređenjem sa prvim rezultatima novog popisa.

„Ova uporedna analiza će se, svakako, vršiti kada budu raspoloživi konačni podaci poslednjeg popisa“, objašnjavaju oni.

Iz RZS, takođe, napominju da je Anketa iz 2018. godine sprovedena na većem uzorku od 120.000, odnosno 20 odsto poljoprivrednih gazdinstava i da je tom veličinom uzorka omogućen dobar kvalitet podataka do nivoa opština.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran navodi da to ipak nije u potpunosti uporedivo.

„To za mene nije toliko merodvano, jer statistička kategorija popis treba da se poredi sa popisom iz prethodnog perioda, a koji je rađen 2012. godine“, objašnjava on.

Prostran dodaje da je moguće da je to poređenje, ipak, urađeno zbog različitih procenata.

„Kada stavite u odnos sadašnji broj goveda i broj iz 2012. godine, dobija se mnogo veći procenat nego u odnosu na 2018. godinu. Isto je i za svinje i ostale kategorije. Bili bi izraženiji procenti o padu da su poređeni novi podaci sa onima iz 2012. godine“, kaže on.

Prostran ukazuje na to da stočarstvo u Srbiji ima tendenciju pada od 1990. godine.

„Stočarstvo je u padu po stopi od 1,5 do dva odsto godišnje. U proteklih 30 godina ne vidi se nikakva tendencija smirivanja niti rasta, što znači da je stočarstvo u fazi propadanja jer brojke ne lažu“, naglašava on.

Taj trend se, kako dodaje, nastavlja i on je zabrinjavajući.

„Posledica tog stanja, pada stočnog fonda, jeste ogroman uvoz. Kod nas je uvoz svinjskog mesa dostigao vrednost i preko 70 miliona dolara godišnje“, podseća Prostran.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin, takođe, smatra da ovi novi podaci nisu obećavajući.

On poručuje da to što je broj poljoprivrednih gazdinstava manji nije razlog za paniku.

„Ja to pripisujem činjenici da se gazdinstva ukrupnjavaju i spajaju. Svakako da je i jedan deo ljudi prestao da se bavi poljoprivredom, ali mislim da to nije ništa alarmantno“, kaže on.

Galetin je prokomentarisao i veći broj pravnih lica.

„Trend prelaska sa statusa fizičkih u status pravnih lica dešava se, pre svega, zbog određenih benefita koje veliki poljoprivrednici imaju, a to je, pre svega, ulazak u sistem PDV-a, što se više isplati onima koji se ozbiljno bave agrobiznisom“, objašnjava naš sagovornik.

Što se tiče podatka da je broj svinja opao za 30 odsto, Galetin nije iznenađen.

„Smanjenje stočnog fonda je očekivano, to nikoga nije iznenadilo. To pratimo godinama preko statistika i to je jedan trend koji imamo već nekih 15 godina, koji je loš i koji se mora zaustaviti“, ukazuje on.

Ono što zabrinjava, kako dodaje, jeste smanjenje broja radne snage na selu za oko 14 odsto.

„To nam govori da je dobar deo naših poljoprivrednika izašao iz tog biznisa. Deo mladih ljudi ne vidi svoju perspktivu u poljoprivredi. Međutim, u dobroj meri je tu prisutan i aspekt modernizacije“, navodi Galetin.

On pojašnjava da modernizacija poljoprivrede i veća primena tehnologije, koja sve više zauzima mesto u modernoj poljoprivredi, sami po sebi smanjuju radnu snagu.

Kao još jedan veliki problem, naš sagovornik naglašava prosečnu starost ljudi koji se bave poljoprivredom.

„To je definitvno znak da naše selo stari i da ima jedan deo mlađe populacije koja sebe ne vidi na selu, ali to nije trend samo u Srbiji, već i u drugim zemljama. Kako vreme bude proticalo, imaćemo sve stariji sastav gazdinstava. Taj prosek jeste zabrinjavajući i pokazuje da imamo jednu staru poljoprivredu, sa aspekta radne snage“, kaže Galetin.

Popis pokazao veliki rast košnica pčela, ali da li je to dobra vest?

Biološkinja Jovana Bila Dubaić za Danas kaže da postoji značajna razlika u podacima o broju košnica koje navodi RZS i onima koje daje Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

„Ova razlika ukazuje na problem u implementaciji zakonskih regulativa i pravilnika koji se odnose na pčelarstvo u našoj zemlji. Jedan od razloga za ovakvu situaciju su subvencije koje država daje, gde se često prijavljuje veći broj košnica nego što je stvarno u upotrebi, ili se prijavljuju košnice bez aktivnih pčelinjih društava“, objašnjava ona.

Takođe, kako dodaje naša sagovornica, postoje i „pčelari hobisti“.

„Oni često drže manji broj košnica za lične potrebe i ne prijavljuju ih. Postoje i oni koji izbegavaju članstvo u udruženjima i time nisu obuhvaćeni statistikama koje vodi SPOS. Ovo otežava preciznu procenu stvarnog broja pčelara i košnica u Srbiji“, navodi Bila Dubaić.

Ona skreće pažnju na to da se u javnosti u Srbiji najčešće priča samo o medonosnoj pčeli.

„Retko se priča o ostalim vrstama pčela koje žive u našoj zemlji, a kojih ima preko 850 vrsta. One, iako ne prave med, imaju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka, što je esencijalno za stabilnost proizvodnje hrane i očuvanje prirodnih ekosistema. Nažalost, ove vrste su često zapostavljene u javnosti, a zapravo su mnogo više ugrožene nego medonosna pčela“, naglašava Bila Dubaić.

Pored prekomerne upotrebe pesticida i uništavanja staništa, kako ukazuje naša sagovornica, jedan od značajnijih pritisaka kojima su izloženi divlji oprašivači je i prevelika koncentracija medonosnih pčela.

„Medonosne pčele mogu preneti patogene i parazite na divlje vrste, a takođe predstavljaju značajnu konkurenciju za cvetne resurse, pogotovo ukoliko se ne vodi računa o broju postavljenih košnica na nekom mestu. Stoga, neophodno je dopuniti i prilagoditi regulativu kako bi se regulisao i ograničio broj košnica i odredio njihov raspored u skladu sa raspoloživim resursima u datom području“, smatra Dubaić.