Poplave uzimaju još jedan danak

I mada je sve te nedaće najlakše pripisati ćudima prirode, ipak ne bi trebalo tek tako amnestirati od odgovornosti i one koji su zaduženi (i plaćeni) da brinu o sistemima za odvodnjavanje, utoliko pre što poljoprivrednici nisu oslobođeni plaćanja naknade za odvodnjavanje. Ilustracije radi, uvidom u poresko rešenje jednog poljoprivrednika iz Šabačkog okruga koji raspolaže sa oko 1,8 hektara zemlje, može se videti da je prošle godine njegova obaveza po tom osnovu iznosila 1.750,13 dinara. I ništa ne bi bilo čudno da Srbijavode, na čiji račun ležu ta sredstva, preduzima odgovarajuće mere zaštite od poplava. Nasuprot tome, suočavamo se sa zapuštenim vodotokovima.

Novi projekti

U programu poslovanja Srbijavoda za prošlu godinu konstatovano je da održavanje postojećih sistema za odvodnjavanje i odbranu od podzemnih voda nije na zadovoljavajućem nivou i da efikasnost sistema nije veća od 50 odsto. Inače, zaštitu od štetnog dejstva podzemnih voda u centralnoj Srbiji realizuju dva vodoprivredna centra. Jedan od njih, vodoprivredni centar Sava – Dunav pokriva površinu od 2,4 miliona hektara (područje Mačve, Podrinsko-kolubarskog okruga, Godominski rit, Negotinska nizija i Knjaževac) i sa 1.882 kilometara kanala odvodnjavanje je regulisano na 213.577 hektara. Vodoprivredni centar Morava, kome pripadaju slivovi Velike, Južne i Zapadne Morave, Belog Drima i sistem Ibar – Lepenac kanalima za odvodnjavanje brani od podzemnih voda oko 115.000 hektara.

Da bi predupredili štete od poplava i visokih podzemnih voda Direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede Srbije intenzivno radi na realizaciji projekata za koji je od Svetske banke dobila kredit od 75 miliona dolara.

– U dogovoru sa predstavnicima Svetske banke, do sada su raspisani (ili će biti raspisani do maja) tenderi za projekte odbrane od poplava na rekama Jadar, Jasenica, Begej i Gabrovačka reka, kao i tender za nabavku centralnog radara i opremu za pet mostova na drenažnim sistemima, čija vrednost premašuje 25 miliona dolara…Takođe, očekuje se raspisivanje tendera za projekat odbrane od poplava na Tamnavi, Savi, Mlavi i Dunavu kod Apatina, a rok za realizaciju celokupnog projekta ističe u maju 2011. godine. Osnovana su i četiri vodokorisnička udruženja – u Velikoj Plani, Paraćinu, Konjuhu kod Kruševca i Arilju. Reč je o udruženjima građana, odnosno neprofitnim organizacijama, koje će ubuduće biti angažovane na izgradnji vodoizvorišta – kaže za Danas Dmitar Žakula, koordinator projekta Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. On priznaje da se zbog toga što nije na vreme pripremljena tehnička dokumentacija, kasni sa povlačenjem kredita Svetske banke, ali tvrdi da se korišćenje odobrenih sredstava ne dovodi u pitanje.

Srbija, inače, raspolaže sa oko 16 milijardi kubnih metara vode, što je svrstava u red evropskih zemalja sa siromašnijim vodnim resursima. Uprkos tome, poplave nisu retkost, a najčešći uzrok su velika količina unutrašnjih voda (podzemne i površinske), ali i obilne kiše. Procenjuje se da je u Vojvodini od podzemnih i površinskih voda ugroženo čak oko 80 odsto površina, mada ne bi trebalo zanemariti ni tzv. spoljne vode, odnosno rečne tokove, koji u vreme visokih vodostaja ugrožavaju i useve i naseljena mesta. Zakonom je precizirano da se odbrana od poplava organizuje u zavisnosti od stepena opasnosti, odnosno ostvarenog nivoa vode u vodotoku i podrazumeva nekoliko faza počev od pripreme za odbranu, redovne i vanredne odbrane do vanrednog stanja. Zanimljivo je napomenuti da je posle velike poplave Dunava (1965. godine) odlučeno da se rekonstruišu svi nasipi kako bi izdržali visoke vodostaje koji se obično javljaju jednom u sto godina. Ojačani su i prošireni nasipi, ali stručnjaci tvrde da zbog zastoja u investicijama, tokom 90-ih godina, taj posao nije okončan.

Navodnjavanje

Osim problema sa odvodnjavanjem Srbija se suočava i sa lošim funkcionisanjem sistema za navodnjavanje. Žakula ističe da je od 75 miliona dolara namenjenih izgradnji sistema za navodnjavanje i odbranu od poplava utrošeno pet miliona, ali da nijedan dolar nije izdvojen za navodnjavanje.

– Da bi kredit Svetske banke mogao da se koristi, potrebno je da se poljoprivrednici registruju kao udruženje i da dostave kartu područja, odnosno površina koje bi trebalo da se navodnjavaju. Komisija u međuvremenu procenjuje da li je do tog područja moguće dovesti vodu i koliko bi sistem za navodnjavanje bio iskorišćen. To praktično znači da ulaganja nema ako je mali broj poljoprivrednika koji bi koristili vodu iz sistema. Sudeći prema sadašnjim cenama vode, navodnjavanje bi moglo da bude isplativo. Ipak, kupovina zalivnog sistema nije mala investicija, a treba računati i na rast cena vode što bi isplativost tog posla dovelo u pitanje – upozorava Žakula.

Prema nekim procenama u Srbiji se navodnjava oko 400.000 hektara oranica, odnosno tek oko jedan odsto, mada je zahvaljujući privatnim zalivnim sistemima situacija na terenu znatno bolja, premda precizna evidencija o postojećim zalivnim sistemima ne postoji. Inače, za zalivanje jednog hektara pod usevima u sezoni je potrebno oko 4.000 kubika vode. Ovu problematiku dodatno opterećuje nadležnost koja je podeljena između Republičke direkcije za vode koja je u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zatim Ministarstva za infrastrukturu (saobraćaj na rekama), Ministarstva za lokalnu upravu i samoupravu i Ministarstva zdravlja.

Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, podseća da je Ministarstvo poljoprivrede nadležno za sve sektore vezane za poljoprivrednu proizvodnju, pa tako i za vodoprivredna javna preduzeća – Srbijavode i Vojvodinavode – čije odnose, pa i način finansiranja, uređuje Direkcija za vode.

– Navodnjavanje i odvodnjavanje su svakako dva najvažnija posla kojima bi vodoprivredne organizacije, u saradnji sa Direkcijom za vode, trebalo da se bave. Problem je, međutim, što vodoprivrednim preduzećima, pogotovo onima u kojima je vlasnički udeo državnog kapitala 51 odsto, nije dozvoljeno da budu privatizovana. Agencija za privatizaciju je treći put produžila rok „za razmišljanje“ o modelu privatizacije, a već nekoliko godina čeka se i na usvajanje novog zakona o vodama – ističe Prostran.

Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) stanovnici Zemlje nepotrebno rasipaju između 20 i 40 odsto vode, pa je neophodan nov pristup u upravljanju evropskim vodnim resursima. Utoliko pre što se procenjuje da će do 2070. godine suša biti više pravilo nego izuzetak na evropskom kontinentu. Zabrinjava i podatak da je u prethodnih 30 godina šteta od suše premašila 100 milijardi evra.

Odbrambeni sistem

U centralnoj Srbiji ima 2.175 kilometara odbrambenih nasipa i uređenih rečnih korita koji teritorijalno pripadaju vodoprivrednim centrima Sava-Dunav i Morava, kojima gazduju Srbijavode. U njihovoj nadležnosti je i 37 brana sa akumulacijama, kao i oko 576 kilometara regulisanih vodotokova kojima se od visokog vodostaja štiti oko 600.000 hektara zemljišta, industrijskih objekata i naselja. Srbijavode gazduju i sa oko 4.500 kilometara sistema za odvodnjavanje kojima se od podvodnih voda štiti više od 480.000 hektara.