Popović: Država radi na jačanju regulatornog i institucionalnog okvira na tržištu kapitala

„To se, pre svega, odnosi na novi Zakon o tržištu kapitala koji je usklađen sa zakonima Evropske unije. To radimo kroz jačanje institucija Centralnog registra, Beogradske berze i Komisije za hartija od vrednosti i kroz inicijative koje treba u narednom periodu da lansiramo, koje se tiču jednostavnijeg pristupa, transparentnijeg tržišta koje će omogućiti svim firmama, velikim i malim, da na jasan i jednostavan način spoznaju potencijal tržišta kapitala i znaju kako da istome pristupe“, rekao je Popović na konferenciji o tržištu kapitala i alternativnim načinima finansiranja koju je organizovao „Blic biznis“.

On je rekao da je uloga države u tome da napravi pravi okvir, ojača institucije i da trasira put za sva preduzeća u Srbiji kako da izađu na tržište kapitala.

Popović je rekao da Srbija „u zadnjih pet godina na međunarodnom tržištu kapitala ređa uspehe od najmanje ikada stope za naše obveznice, do naše zelena obveznice, do poslednjeg izdanja koje je prepoznalo jake fundamente naše ekonomije, našu jaku fiskalnu i monetarnu politiku“.

„Zadovoljni smo sa onim što smo postigli prethodnih godina i zadovoljni smo što je to dovelo do toga da se tema tržišta kapitala aktuelizuje i u samoj Srbiji, da i naše firme počnu da razmišljaju u tom pravcu“, rekao je Popović.

On je istakao da su u Srbiji značajna sredstva „trenutno investirana u neke tradicionalnije proizvode i naveo da upravo taj višak likvidnosti može da bude ono što je potrebno tržištu da se stvori tražnja za kvalitetnim papirima, što preduzeća i za akcijama i sa strane hartija duga i akcija kompanija“.

„Verujemo da je to za nas prilika.Verujemo da će ovo na čemu radimo stvoriti pravi okvir da i na strani potražnje i ponude poguramo celokupnu našu privredu i ključne igrače u tom smeru“, rekao je Popović.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta naveo je da berze nisu mesta koja služe prevashodno za razmenu vlasništva nad hartijama od vrednosti ili bilo kakvim drugim finansijskim instrumentima, već da su berze izvori finansiranja, mesta koje treba da se koriste da bi se finansirao budući rast i razvoj neke nacionalne ekonomije.

On je rekao da Beogradska berza „želi da ponudi daleko širu lepezu izvora finansiranja, ne samo malim i srednjim preduzećima, već pre svega velikim kompanijama, a onda i malim i srednjim preduzećima“.

„Stoga smatramo da ledolomci treba da dođu iz reda najvećih srpskih kompanija, iz državnog, privatnog sektora. Sasvim sam siguran da će kreirati ambijent u kome će se naći dovoljno izvora za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća bez subvencija, bez kredita, bez novog duga“, rekao je Krneta.

Građani Srbije, dodao je onm mogu da investiraju u akcije i obveznice koje su dostupne na Beogradskoj berzi, ge trenutno postoji „oko 300 različitih akcija, oko 50, 60 različitih obveznica dominantno državnih“.

„Postoje obveznice koje su izdate i trguju se i u dinarima i u evrima“, objasnio je Krneta.