Foto: Danas/A. M.Kako obezbediti saradnju fiskalne i monetarne politike u vreme visoke inflacije kada Vlade nastoje da podignu privredni rast, a centralne banke da visokim kamatama zauzdaju rast cena?
Kako pristupiti pitanjima javnih investicija i merama podrške stanovništvu i privredi ugroženim pandemijom i treba li zbog potrebe za snažnim finansiranjem oporavka od posledica kovida promeniti fiskalna pravila, bile su neke od glavnih tema o kojima su danas razgovarali ministri finansija zemalja regiona na drugom danu Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima.
Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija Srbije, istakao je da je početkom ove godine prosečna stopa po kojoj Srbija otplaćuje svoje dugove bila 2,8 odsto.
– Skoro sav portfolio skupljih dugova je refinansiran, prepakovan, tako da smo u ovu krizu ušli spremni – rekao je Popović.
On je naveo da je u toku pandemije stvoreno mnogo više mehanizama saradnje i komunikacije između fiskalnih i monetarnih vlasti „i tako ulazimo u nov period“.
Udeo duga u BDP-u Srbije je sada 51,4 odsto, tako da je Srbija uspela da se vrati na nivo pre kovida i pre svih jednokratnih davanja koja su bila potrebna tokom pandemije – naglasio je Popović.
Kako je dodao, sada imamo krizu koja je posledica monetarnih politika mnogo većih igrača na globalnom tržištu, „a s druge strane, ovaj sukob (rusko-ukrajinski) je imao mnogo veći uticaj na lance snabdevanja nego što je imao kovid“.
– Srbija nastavlja sa jako visokim javnim investicijama u infrastrukturu, zdravstvo i energetiku. To su tri oblasti koje su ne samo pokretači rasta BDP-a, već su, što je mnogo značajnije, te tri stvari bez kojih ni jedna zemlja ne može da bude sigurna – rekao je Popović.
On je istakao da postoji i treća dimenzija u aktuelnoj situaciji o kojoj se malo govori, a to su alternativni izvori finansiranja za privredu.
– Imamo rastuće kamatne stope centralnih banaka, što se preliva na bankarski sektor i njihove kamete. A u čitavom regionu Zapadnog Balkana, banke čine 95 odsto svih izvora finansiranja, jer nemamo razvijena tržišta kapitala i investicione fondove. Zato kao jedan od ciljeva u Srbiji imamo razvoj tržišta kapitala, jer sada kada je novac toliko skup moramo da otvaramo nove kanale finansiranja – rekao je Popović.
On je podsetio i da je Srbija kada se poslednji put zaduživala, dobila bolje uslove nego Rumunija, koja je članica EU, a da je bila otprilike na nivou Mađarske.
– Mi smo već izdali i jednu zelenu obveznicu, ali mislimo da postoji prilika na nivou opština da se izdaju municipalne zelene obveznice – primetio je Popović.
Aleksandar Damjanović, ministar finansija Crne Gore, posebno je potencirao potrebu za usklađivanjem fiskalne i monetarne politike, ocenivši da su se vlasti u prethodnom periodu „razmazile i oko kamatnih stopa i oko stopa inflacije“.
– Inflacija deluje u smeru obezvređivanja duga. Rast kamatnih stopa otežava pristup novcu, i državi i javnom i privatnom sektoru. Kao i na početku pandemije suština je u koordinaciji politika kako bismo imali sinergetski efekat. Politike ne smeju biti podređene partikularnim interesima banaka. Mere fiskalne vlasti, kao par ekselans političke vlasti, moraju biti u interesu građana i privrede – rekao je Damjanović.
On se osvrnuo i na pitanje definisanja fiskalnog pravila, postavljajući pitanje da li su fiskalna pravila stvarno adekvatna nakon iskustava iz finansijske krize pa onda decenije stabilnosti i onda aktuelnih deštavanja.
– Uvek je bilo pitanje da li ta pravila mogu da se generalizuju i da važe i za male i velike države i one sa jakom i sa slabom privredom. Možda treba uvesti fleksibilne raspone imajući u vidu posebnosti svake države – predložio je crnogorski ministar.
Tom predlogu se usprotivila šefica kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Stefani Verena Eble, ocenivši da fiskalna pravila ne bi trebalo da se često menjaju te da su se u ovoj krizi pokazala kao sidro finansijske stabilnosti.
Ognjen Popović, pomoćnik srpskog ministra finansija, podsetio je da je Srbija već promenila svoje fiskalno pravilo u skladu sa novim okolnostima.
Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija za Zapadni Balkan u kompaniji Japan tobako internacional (JTI) podsetio je da u budžetima svih zemlja regiona, prihodi od akciza na duvan čine veoma značajan deo.
– Duvanska industrija je značajan izvor likvidnosti u zemljama Zapadnog Balkana. Naš doprinos budžetima dostiže čak i 10 odsto. To je mnogo više nego recimo u nekim zapadnim zemljama Evrope – rekao je Pekez, dodavši da je njegova kompanija redovno u prvih pet ili deset poreskih obveznika u zemljama regiona.
Kako je rekao, JTI je sa 850 miliona evra doprinela poreskim prihodima u regionu, zapošljavajući pritom 45.000 ljudi, što direktno što indirektno, i upravljajući sa 18 fabrika.
Pekez je istakao koristi od usvajanja takozvanih akciznih kalendara, kojima zemlje unapred utvrđuju dinamiku i visinu budućih povećanja akciza u višegodišnjem periodu, što duvanskoj industriji daje predvidivost poslovnog okruženja.
– Srbija već 19 godina ima praksu akciznog kalendara. U poslednjih 10 godina za 57 odsto je povećan prihod od akciza što je 43,6 milijarde dinara – rekao je Pekez.
On se osvrnuo i na problem šverca, koji ne šteti samo duvanskoj industriji već i budžetskim prihodima zemalja u regionu.
– Odluka crnogorske vlade da zatvaranju Luke Bar čime je smanjena ponuda nelegalnih proizvoda, dovela je do povećanja legalnog tržišta što je rezultiralo dodatnim poreskim prihodima u Bosni od 56 miliona evra i 16 miliona evra u Crnoj Gori u 2022. godini – zaključio je Pekez, podsetivši da se prema procenama preko Luke Bar snabdevalo oko 20 odsto ilegalnog tržišta duvana u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
