Pored energije i hrane, cene metala na istorijskom nivou: Sve skuplje sirovine ugrožavaju industriju

Takođe, možda svi znaju da je Rusija veliki proizvođač i izvoznik nafte i gasa, ali sada saznaju i da su Rusija, ali i Ukrajina veliki proizvođači nekih metala u svetu.

Svet je prošle nedelje uzdrmala vest sa Londonske berze metala, najveće te vrste u svetu, da je nakon što je cena nikla dostigla 100.000 dolara za tonu, trgovina tim metalom obustavljena. Pre godinu dana tona nikla koštala je oko 16.000 dolara, a pre mesec dana 23.700 dolara. Rusija je u 2021. godini bila treći proizvođač u svetu sa oko 200.000 tona. Nakon što je u samo jednom danu cena skočila 250 odsto, jedan broj trgovaca i kompanija koji je držao kratke pozicije ovog metala, kao osiguranje od pada cene, našao se u nemiloj situaciji. Najgore je prošao najveći kineski proizvođač nikla i nerđajućeg čelika (u kom se takođe koristi nikl) čiji se dugovi procenjuju na osam milijardi dolara zbog ovog naglog skoka cene. Londonska berza je obustavljajući trgovanje, poništila izvestan broj transakcija vredan četiri milijarde dolara, čime je faktički spasila bankrota kinesku kompaniju.

Rast cene ovog metala imaće i druge, dugotrajnije posledice. Već se pojavljuju analize da će poskupljenje nikla trajno usporiti primenu električnih automobila, a to je jedan od stubova zelene tranzicije u razvijenom svetu.

Paladijum, rodijum i platina koriste se u katalizatorima koji kontrolišu emisije gasova kod benzinskih automobila. Rusija je veliki proizvođač paladijuma pošto kompanija Norilsk Nikl proizvodi oko 40 odsto ovog metala na svetu. Inače ova kompanija nije sankcionisana od strane Zapada. Paladijum je poskupeo 22 odsto u poslednjih mesec dana, a u odnosu na 15. decembar, cena ovog metala 8. marta je udvostručena na 3.200 dolara za uncu, mada je od tada nešto smanjena. Već prošle godine ovaj metal je zabeležio rast cene a posledica je bila rekordna krađa katalizatora iz auspuha automobila u SAD.

Bakar je od polovine prošle godina na ceni od preko 10.000 dolara, najvišoj u poslednjih 20 godina. Inače cena tone bakra u petak iznosila je oko 10.150 dolara, a najviša cena istorijski bila je 10.729 dolara prošle nedelje.

Aluminijum je takođe poskupeo. U jednom trenutku tona se plaćala i po 4.000 dolara, što je za 45 odsto više nego na početku godine. U petak se trgovao po ceni od 3.535 dolara za tonu, što je i dalje znatno iznad pretkriznih cena.

Aluminijum je posebno važan za industriju jer se zbog svojih osobina koristi u proizvodnji ogromnog broja proizvoda, od limenki za pića do električnih automobila. Ono što je takođe karakteristično za aluminijum je da se za njegovu refinaciju iz rude u metalni proizvod koristi ogromna energija, čija je cena takođe na rekordnom nivou. Visoke cene gasa već su izbacile iz stroja topionice aluminijuma u Evropi kapaciteta 900.000 tona.

I cink se prodaje po cenama oko 4.000 dolara za tonu, što je najviše od 2006. godine.

Kriza mikročipova traje već dve godine, zbog prekida lanaca snabdevanja uzrokovanih koronom, ali i zbog ogromne tražnje, ovih dana takođe preti još više da se rasplamsa. Naime, plemeniti gas neon se koristi u proizvodnji mikročipova, a 70 odsto svetske proizvodnje nalazi su u Ukrajini. Juče je svetom prohujala vest da su dve najveće ukrajinske fabrike zatvorene.

Čini se da će evropska auto-industrija biti najviše pogođena, jer osim što u proizvodnji delova kao energent najviše koriste gas, proizvođači očekuju da će cene sirovina poskupeti za 20 odsto. Ovo bi potpuno “pojelo” marže proizvođača automobila koje su oko 10 odsto u proseku.

Svetska kriza i poskupljenje sirovina će zasigurno uticati i na domaću industriju, a u kojoj meri još je teško reći. Za sada se bave akutnijim problemima poput naplate potraživanja i transporta robe za Rusiju (i Ukrajinu), a što se tiče nabavki sirovina uglavnom čekaju da se situacija raščisti.

Zbog neizvesnosti, austrijska Erste banka smanjila je projekciju rasta srpske privrede u ovoj godini sa 4,5 na četiri odsto.

I ekonomista Saša Đogović smatra da ćemo teško do četiri odsto, mada je još rano i vlada ogromna neizvesnost.

“Rat se već održava na rast cena, a to podiže troškove proizvodnje. Već smo imali rast tražnje za sirovinama nakon pandemije, a sada se zbog rata smanjuje ponuda na svetskom tržištu, uz rast troškova transporta. Mnogo je nepoznatih”, kaže Đogović dodajući da će ipak neki proizvođači imati koristi.

Na primer, pšenica je dostigla rekordne cene, a mi smo veliki proizvođači.

“Kao što će naftaši sada zarađivati ogromne profite, tako će i naši izvoznici na pšenici. Takođe, velika je tražnja za bakrom pa će i Kinezi koji su kupili RTB Bor imati velike zarade”, napominje Đogović.

Vesnici zastoja

Najveća čeličana u Bavarskoj, Leh-Štalverke, koja upošljava hiljadu radnika, obustavila je proizvodnju jer joj je postala neisplativa zbog rasta cena električne energije, javljaju agencije. I nemački koncern čelika TisenKrup AG prijavio je višestruko povećanje troškova električne energije koji su za poslednjih šest meseci prešli sto miliona evra. Proizvodnju u aprilu, maju i junu smanjiće i Tojota, za 20 odsto u prvom mesecu a kompanija objašnjava da time smanjuje pritisak na dobavljače koji su prisiljeni su da se nose s brojnim promenama planova proizvodnje zbog nestašice čipova. I Honda Motor poručio je da će do kraja meseca smanjiti proizvodnju u dve domaće fabrike oko deset odsto. E. D.