Foto: Beta/Dragan GojićPoreska uprava Srbije tražila je od turističkih agencija da dostave lične podatke klijenata koji su u toku jedne godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra, objavio je portal Nova. rs, navodeći da u Udruženju turističkih radnika Srbije ukazuju da je ovaj zahtev suprotan Zakonu o zaštiti podatka o ličnosti.
Poreska
Turističke agencije su dobile dopis Poreske uprave u kome se navodi da su im potrebni podaci za period od 1. januara 2018. do 31. decembra 2020. godine i to JMBG uplatioca, ime i prezime, ukupna uplata aranžmana izražena u evrima, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj korisnika aranžmana.
Poreska uprava se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije navodi da Poreska uprava traži podatke koje turističke agencije nisu u obavezi da dostave.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) Aleksandar Seničić kaže da bi Poreska uprava morala da objasni zašto traži ove informacije i ukazuje da je ovo prvi put da Uprava prikuplja takve podatke.
„Nas niko nije zvanično obavestio o tome, mada sam čuo priču od jednog kolege koji je vlasnik velike agencije. Koliko znam o Zakonu o zaštiti poverljivosti podataka, mislim da ne mogu da traže ove podatke, osim ukoliko su Vlada Srbije ili resorno ministarstvo dali ovlašćenja Poreskoj upravi“, rekao je Seničić.
On je istakao da bi Poresku upravu trebalo pitati za pojašnjenje, pogotovo zbog toga što čak i Uprava za sprečavanje pranje novca samo kontroliše uplate iznad 10.000 evra.
Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da Poreska uprava na ovaj način krši pravo na zaštitu privatnosti, odnosno podataka o ličnosti.
Prema njegovim rečima, iz dopisa Poreske uprave je nejasno o kom postupku je tačno reč, ali se indirektno „upućuje na zaključak da se radio o primeni Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu“, ali ni taj propis ne opravdava ovakav postupak, jer u članu 13 definište da se primenjuje „na fizička lica kod kojih između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine, odnosno rashoda, postoji razlika od bar 150.000 evra”.
Šabić je ocenio da je apsurdna pretpostavka Poreske uprave da je svako ko je za aranžman uplatio više od 5.000 evra u grupi na koju se odnosi pomenuti član 13. Zakona o poreklu imovine i posebnog poreza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
