Poreske olakšice ključ za razvoj agrara

Zlatno doba zadrugarstvo odavno je prošlo, a u međuvremenu sela u Srbiju svakodnevno nestaju, a poljoprivredni proizvođači umesto ujedinjeni, na tržištu pokušavaju da se izbore kao pojedinci što im ne donosi očekivane rezultate. Jedan od poslednjih primera mogu da budu upravo proizvođači maline, koji godinama unazad (ovog leta posebno) pokušavaju da se izbore za veću cenu svog proizvoda, ali ne uspevaju ili teškom mukom dolaze do toga. Da li je model zadrugarstva način na koji bi mogla da se unapredi poljoprivredna proizvodnja, a spasi srpsko selo od propadanja? Sela nestaju, gotovo trećina od nešto više od 4.700 njih je u toj fazi, a prema statističkim podacima u više od 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić najavio je oživljavanje srpskog zadrugarstva tako što će u naredne tri godine u 500 velikih sela u Srbiji biti formirano 500 zadruga, a u ceo projekat biće uloženo 25 miliona evra.

Branislav Gulan iz Odbora za selo u SANU kaže za Danas da je problem što se na selo oduvek gledalo iz ugla nauke, iz kabineta, bez terenskih istraživanja.

– Gacamo u glibu stereotipa i predrasuda, a o našem seljaku govorimo kao o nepismenom, konzervativnom, neobrazovanom. Država, međutim, mora da pomaže seljaku kontinuirano, a ne svaki čas da menja uredbe. Stimulacije za seljaka u EU su 360 evra po hektaru, u regionu upola manje, a u Srbiji iznose tek oko 60 evra. Sa takvim stimulacijama mi tražimo da srpski seljak bude konkurentan, što je nemoguće – ističe Gulan.

Uredbama se, kako kaže, mogu samo gasiti „požari“, a problemi se moraju sistemski rešavati. Zbog toga je, napominje, potrebna dugoročna društvena strategija, nacionalni razvoj seoskih područja i hitna akcija.

– Samoorganizovanje seoskih zajednica uslovno može da spase sela od odumiranja, ali to nije dovoljno i društvo mora da pomogne promenom stava prema selu. Samoorganizovanje, uz novo organizovanje zadrugarstva, je jedan od neophodnih uslova za opstanak, razvoj i obnovu tamo gde ima šta da se obnavlja. Jer, dok smo mi uništavali zadrugarstvo, ono se u svetu samoorganizovalo pa sad postoji oko 800.000 do milijardu zadrugara i više od 750.000 zadruga – ističe Gulan.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za naš list kaže da nije poenta samo osnivati zadruge na selu, zadržavati mlade i davati im zemlju u mestima u kojima nema prodavnica, ambulanti, vode ili struje.

– Ono što Srbiji treba nisu klasične zadruge, jer za njih nema infrastrukture. Jedino ekonomski isplativo rešenje koje može dovesti do razvoja poljoprivrede jeste da se osnivaju zadruge u gradovima i to kao embrioni poljoprivredno-prehrambene reindustrijalizacije – ističe Stanković.

Jedino tako, tvrdi on, mogli bi da se jačaju kapaciteti, zadruge bi na taj način vodile računa da otkupljuju od seljaka proizvode, a tako bi se potpomogla prerađivačka industrija koja gotovo da ne postoji više u Srbiji.

Trenutno najveći problemi kod nas su, prema njegovim rečima, veoma visoka stopa nezaposlenosti, regionalne disproporcije u razvoju, povećana dezindustrijalizacija i odumiranje pojedinih sektora, opadajući poljoprivredni sektor.

– Brži razvoj zadrugarstva razvojem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerade u zadružnim organizacijama, zahteva donošenje adekvatnih mera poljoprivredne politike. Treba obezbediti stalne i realne izvore sredstava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, neophodna su investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone – napominje Stanković.

Državni podsticaji trebalo bi, kako kaže, da budu usmeravani preko zadruga, a preko NSZ bi trebalo obezbediti sufinansiranje dela plata za sva lica zaposlena u zadrugama na poslovima sa posebnom odgovornošću. Osim toga, Stanković kaže kako je neophodno izmeniti Zakon o carinama i omogućiti oslobađanje i plaćanje od carinskih dažbina na uvoz poljoprivredne mehanizacije i opreme, semena, sadnog materijala i priplodne stoke.

– Poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima, osloboditi zadruge plaćanja PDV za sve preuzete proizvode od zemljoradnika, ali izmeniti i dopuniti Zakon o nasleđivanju ili doneti Zakon o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava – kaže Stanković.

Govoreći o zadrugarstvu u Evropi, Stanković napominje kako zadružno organizovana proizvodnja u poljoprivredi EU realizuje nekih 40 odsto ukupno ostvarene bruto vrednosti poljoprivrede.

Nestajanje sela

U gotovo 500 sela nema asfaltnog puta, a 400 sela u Srbiji nema prodavnice. U 2015. godini 173 škole imale su samo po jednog đaka. „Od 1950. do 2000. na prostorima SFRJ iz sela u gradove je prešlo oko osam miliona ljudi. U svetu je za takav proces trebalo najmanje 120 godina“, kaže Branislav Gulan i dodaje kako sada „u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi“.

Ključna karika

– Posmatrano po sektorima, u Evropskoj uniji zadružno organizovani proizvođači mleka i prerađevina u celom lancu ponude dominiraju sa 57 odsto, sledi zadružna proizvodnja voća, povrća i vina sa po 42 odsto, žitarica sa 34 odsto, šećera i svinjskog mesa sa 27 odsto – ističe agro analitičar Vojislav Stanković. Dodaje pozivajući se na projekat EK „Support for Farmers Cooperatives“, da je u EU registrovano više od 300 veoma izdiferenciranih mera u politici podrške, na evropskim, regionalnim i nacionalnim nivoima, kojima se reguliše položaj zadružno organizovanih poljoprivrednih proizvođača.