Stručnjaci o ideji uvođenja poreskih kredita: Da li je vreme da se podstiču i investicije domaćih malih i srednjih preduzeća?

Sa druge strane, stručna javnost je drugačijeg stava, pa podvlači da bi benefiti od ponovnog uvođenja bili dvosmerni. Naime, dok bi se preduzeća lakše odlučila da ulože sredstva u nabavku novije opreme, prema njihovom mišljenju država bi, iako na prvu loptu dobijala manje poreza na dobit, na duže staze imala veće prihode.

Da bude jasnije, poreski kredit za ulaganje u nekretnine, postrojenja i opremu uveden je 2013. ali je krajem iste godine i ukinut. Dok su oni postojali, Zakonom o porezu na dobit pravnih lica bili su propisani slučajevi u kojima obvezniku može biti umanjena poreska obaveza po osnovu tog ulaganja.

U Sivoj knjizi iz 2024. NALED piše da je ponovo, radi podsticanja ulaganja u razvoj poslovanja, potrebno omogućiti 100 odsto korišćenja poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva.

Ovakvim rešenjem bi se stimulisali poreski obveznici da više ulažu u osnovna sredstva i u modernizaciju procesa rada, poručuju iz NALED-a.

Komentrarišući inicijative da se ova vrsta kredita ponovo uvede, ekonomista Milan Kovačević kaže za naš list da bi vraćanje poreskih kredita dobrodošlo, ali samo ako bi se oni ograničili na nabavku opreme.

„Značilo bi, jer imamo određene industrije koje imaju vrlo zastarle mašine. To bi im pomoglo umesto da plate porez, da nabave opremu. Jedino što bi trebalo bolje kontrolisati i preciznije koristiti, da ne bi bilo zloupotreba“, kaže Kovačević.

S obzirom na to da je Ministarstvo finansija 2013. potpuno ukinulo ovu vrstu olakšica, uz obrazloženje da će na taj način povećati naplate javnih prihoda, naš sagovornik smatra da to nema previše smisla, jer bi se na druge načine ta sredstva, i to uvećano, završila u državnoj kasi.

„Ako bi kredite iskoristili oni kojima treba povećanje kapaciteta i koji imaju tržište, sredstva bi se obrnula. Te firme bi zaposlile više ljudi, platile više poreza, a prihodi države bi bili veći. Samim tim, privreda bi rasla, ali i prihod države od privrede“, priča Kovačević.

Takođe, i NALED i privrednici upozoravaju da su ukidanjem poreskih kredita postojeće kompanije stavljene u nepovoljniji položaj, dok su sa druge strane novoosnovani subjekti dobijali sve veće podsticaje.

Sadašnji sistem podsticanja investicija, zasniva se na subvencijama. Uslovi su takvi da ih mogu ispuniti mahom samo velike kompanije, a u najvećoj meri to su strana preduzeća.

Komentarišući to, Danasov sagovornik kaže da bi ovi krediti najviše značili industriji. Prema njegovim rečima, deo industrije koji je preživeo i dalje koristi vrlo staru opremui, a nema novac da investira u nabavku nove.

On dodaje i da je Srbiji potrebno temeljnije uređenje poreskog sistema. Razlozi za to su višestruki, kaže Kovačević, a glavni je taj što, prema njegovim rečima, nije optimalno da ga svi plaćaju u istom procentu.

„Hvalili smo se kako je kod nas porez na dobit najniži, pa ispada da nije. Nije logično da banke, koje imaju 22 odsto profitnu stopu, plaćaju isti porez kao oni koji jedva životare i koji ostvare malu dobit“, poručuje ovaj ekonomista.

Kao što je već bilo reči, jedna od preporuka u ovogodišnjem izdanju Sive knjige je upravo vraćanje poreskih kredita, a kako za Danas kažu iz NALED-a, oni smatraju da njena primena ima veliki potencijal za rast i razvoj domaće privrede.

Pojašnjavajući zbog čega je potrebno uvesti ove povlastice, Marko Danon, savetnik za ekonomski razvoj NALED-a, kaže da je osnovni razlog stimulisanje privatnih investicija, kako bi se obezbedili uslovi za dugoročan, održiv i snažniji rast domaće privrede u celini.

„Poznato je da je obim privatnih investicija naše privrede od oko 16-17 odsto BDP-a relativno nizak u odnosu na zemlje uporedivog nivoa razvoja. Recimo, u Rumuniji one dostižu oko 20 odsto BDP-a. Tako bi vraćanje poreskog kredita mogao biti jedan od instrumenata za dostizanje viših nivoa investicija kod privatnog sektora“, objašnjava Danon.

Kao i Kovačević, on kaže da bi to bilo pozitivno kako za preduzeća, tako i za državu. Odnosno, da bi za preduzeća to značilo rasterećenje od dela poreskih obaveza pod uslovom da izvrše investiciju, što ih uvodi u mogućnost za snažniji rast prihoda i poslovanja u budućnosti.

Sa druge strane, priča naš sagovornik, iako bi to za državu u kratkom roku značilo smanjenje poreskih prihoda, na duže staze donelo bi više benefita.

„Pre svega, obezbedilo bi dodatne poreske prihode po osnovu izvođenja i kasnije eksploatacije investicije. No, za obe kategorije, povoljno je iznad svega to što više privatnih investicija vodi u efikasniju i produktivniju privredu, samim tim i više stope privrednog rasta“, objašnjava Danon.

On sugeriše i da bi vraćanje poreskih kredita značilo svim vrstama preduzeća, ali, čini se, više efekta bi imalo u manjim, nego u najvećim preduzećima, imajući u vidu i generalne teškoće manjih firmi u pristupu izvorima finansiranja.

Naposletku, Danon dodaje da su poseban aspekt ovog pitanja bezgotovinska plaćanja, gde bi, prema njegovim rečima, uvođenje ovog poreskog instrumenta moglo da pruži dodatni doprinos širenju mreže za uvođenje istih.

„To je posebno važno, jer širenje ove mreže i povećavanje obima bezgotovinskih plaćanja olakšava napore u suzbijanju sive ekonomije. Dakle, ima povoljan uticaj na rast poreskih prihoda u srednjem i dugom roku“, zaključuje on.

I Privredna komora Srbije godinama predlaže da se ovi krediti ponovo uvedu. Prema anketi Komore, od 305 firmi, oko 80 odsto njih iskazalo je interesovanje da se to sprovede u delo.

Kako kaže za naš list Bojan Stanić iz PKS, to traje od 2018. godine, a uvođenje ovih kredita značajno bi rasteretilo obaveze preduzeća.

„To bi značilo celoj privredi, a možda u najvećoj meri prerađivačkoj industriji, ali i mnogim uslužnim delatnostima“, poručuje Stanić.

Ipak, do zaključenja ovog teksta Ministarstvo finansija nije odgovorilo da li uopšte razmatra mogućnost da do uvođenja poreskih kredita ponovo dođe.