Porez na imovinu najsigurniji izvor prihoda lokalnih samouprava

 Rezultati istraživanja pokazuju da je obuhvat kod poreza na imovinu od 10 do 60 odsto manji od mogućeg, pa bi povećanje broja obveznika donelo više novca u kase gradova i opština i to bez povećanja stopa po kojima bi građani plaćali tu vrstu poreza. Za sada je sigurno da se to neće odnositi na one poreske obveznike čija imovina vredi više od 35 miliona dinara, jer će tu važiti tzv. unakrsna provera prihoda sa onim što se poseduje, uz progresivnije oporezivanje. Inače, porez na imovinu (uglavnom je reč o stanovima, kućama, vikendicama i poslovnom prostoru) direktni je prihod za lokalnu vlast, s obzirom na to da je 2006. godine zakonom precizirano da gradovi i opštine samostalno utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na imovinu. Rezultati naše studije nedvosmisleno pokazuju da je takvo rešenje bilo pozitivno sa stanovišta efikasnosti naplate poreza na imovinu. Naravno, postoje i značajne razlike od opštine do opštine, što je uslovljeno raznim faktorima. Ima i takvih opština u kojima praktično nije podignut nijedan objekat, pa se nije imalo šta ni oporezovati.

Generalno, porez na imovinu jedan je od prihoda lokalne samouprave koji je, u periodu od 2006. do 2011. godine, beležio stalni trend rasta i to u veoma visokom procentu od čak 46 odsto kumulativno. Najveći realan rast prihoda od poreza na imovinu zabeležen je u Beogradu (82 odsto), što je znatno iznad proseka na nivou Republike (46 procenata). Interesantan je podatak da su prihodi od poreza na imovinu u odnosu na bruto domaći proizvod veći u Srbiji nego u novim članicama Evropske unije iz Centralne i Istočne Evrope. Preciznije, učešće godišnjeg poreza na imovinu u 2011. godini u Srbiji iznosilo je 0,63 odsto BDP-a, dok je prosek za 12 zemalja novih članica EU bio 0,48 odsto BDP-a. To pokazuje da Srbija može da dosegne evropske standarde kada ima dobru zakonsku regulativu koja je realno primenjiva i dobru upravu koja je u stanju da norme primeni. I pored svih dobrih stvari koje je reforma donela, pred sistemom oporezivanja imovine u Srbiji još uvek stoje veliki izazovi i očekivanja, koji moraju biti pretočeni u nove reformske korake. U narednom periodu potrebno je sprovesti dalje izmene zakonskog okvira, neophodno je unaprediti administrativni i institucionalni okvira za oporezivanje imovine. Ključni izazov biće ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, kako je predviđeno Zakonom o planiranju i izgradnji radi spajanja te obaveze sa porezom na imovinu. Tu se praktično najviše radi o pravnim licima koja su sada najznačajniji obveznici plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Naša studija pokazala je da postoji i potreba da se razmotri opcija ukidanja progresivnih poreskih stopa za fizička lica kada je u pitanju imovina prosečne ili ispod prosečne vrednosti. Takođe, postojeća rešenja različito tretiraju fizička i pravna lica kao obveznike poreza na imovinu bez nekih jasnih razloga za takvu praksu. Zbog toga je moguće da se vila u elitnim četvrtima gradova u Srbiji, ako je u posedu pravnog lica, oporezuje prema knjigovodstvenoj, a ne prema tržišnoj vrednosti, što važi kao kriterijum za fizička lica. Krajnji ishod takvog rešenja jeste plaćanje manjeg poreza na luksuznu vilu nego na običan dvosoban stan.

Jedna od preporuka iznetih u studiji jeste da bi trebalo aktivirati porez na poljoprivredno zemljište, ali i napraviti precizniju evidenciju poreskih obveznika. Osim toga, lokalne samouprave bi trebalo stimulisati da se više potrude oko naplate „uključivanjem stope naplate, indikatora obuhvata i visine poreske stope u formulu za određivanje nenamenskih transfera iz republičkog budžeta“. U nameri da damo svoj doprinos stimulisanju opština, GIZ uskoro pokreće novi projekat podrške opštinama za efikasnije ubiranje poreza na imovinu i korišćenje sopstvenih resursa za razvoj tih sredina. U saradnji za Vladom Švajcarske, Švajcarskom kancelarijom za saradnju u Srbiji i republičkim institucijma uspostavićemo stimulantni fond bespovratnih donatorskih sredstava, u iznosu od oko milion švajcarskih franaka, za opštine koje poboljšaju svoje performanse u korišćenju sopstvenih resursa za njihov razvoj.

Autor je vođa KWD projekta u nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ)