Porez posvađao IT stručnjake

Sektor informacionih tehnologija je toliko porastao da je država odlučila da se umeša i da uvede red i to regulisanjem ko i pod kojim uslovima može biti u sistemu paušalnog oporezivanja što je dominantan način zapošljavanja u ovom sektoru (mada su i drugi sektori poput knjigovodstva, građevine ili filmske industrije sve više počeli da koriste blagodati ovakvog načina oporezivanja).

Predlog izmena zakona o paušalnom oporezivanju izazvao je oštar odgovor javnosti ali i razdor u IT sektoru. Udruženja IT preduzetnika optužuju državu da je išla naruku velikim kompanijama iz ove oblasti koje su radile na pripremi predloga sa državom, dok ove kompanije tvrde da nelojalna konkurencija umesto da regularno zapošljava ljude i plaća pun iznos poreza i doprinosa smanjuje troškove angažujući paušalce i tako stiče prednost na tržištu.

Udruženje Digitalna zajednica je uputilo otvoreno pismo sa razlozima zašto rešenje nije dobro, a Momir Đekić, član Skupštine udruženja „Digitalna zajednica“, u pisanom odgovoru Danasu ističe da će ovim zakonom biti najviše pogođeni oni čiji legitimni predstavnici u njegovom donošenju nisu imali prilike da učestvuju.

„Govorimo o svim preduzetnicima, ne samo paušalno oporezovanim i ne samo iz IT industrije. Posebno će pogođeni biti oni preduzetnici koji svoje usluge izvoze, radeći sa stranim poslodavcima. Predlogom novog zakona, u njihov rad se unosi značajna doza pravne i ekonomske nesigurnosti, posebno imajući u vidu činjenicu da u slučaju eventualnog pada spornog testa samostalnosti – čitav ekonomski i pravni teret pada na njih. Ovo je drugačije u slučaju rada preduzetnika sa domaćim firmama, koje će u slučaju pada testa samostalnosti biti te koje će podneti teret“, napominje on.

On zamera odluku države da takozvani test samostalnosti preduzetnika koji ima devet kriterijuma definiše u opisnom obliku što onemogućava preciznost u interpretaciji i dozvoljava različito tumačenje poreskog inspektora s jedne i preduzetnika s druge strane.

„Ovakav test samostalnosti usložnjava ionako komplikovan poreski sistem i unosi pravnu i finansijsku nesigurnost u domaće preduzetništvo. Ukoliko nije moguće na jednostavan i transparentan način tumačiti kriterijume koje ovaj predlog Zakona uvodi, njegovo uvođenje je u najmanju ruku sporno“, kaže Đekić, dodajući da izrada zakona u tajnosti, netransparentan način rada kao i „sumnjiv odabir partnera iz IT zajednice“ predstavljaju suštinske razloge rezigniranosti domaće IT javnosti. Takođe, ajtijevce posebno brine kriminalizacija IT preduzetnika u medijskoj kampanji promocije novog Zakona.

„Sve ovo utiče na to da IT preduzetnici odlučnije razmatraju, pre svega, odlazak iz Srbije, ali i rad van granica zakona. Odlazak ljudi iz zemlje ili prelazak u sivu zonu svakako ne mogu biti dobri ni za koga od ključnih strana u ovom procesu“, upozorava Đekić.

Predstavnici IT kompanija koje podržavaju predlog zakona ističu da je zapošljavanje paušalaca predstavljalo nelojalnu konkurenciju firmama koje zapošljavaju ljude regularno, po ugovoru o radu.

U nedavnoj izjavi za Betu Dragan Tomić, direktor u Majkrosoftu i član UO Inicijativa „Digitalna Srbija“, rekao je da ljudi sa višim zaradama koji primenjuju paušalni način oporezivanja danas plaćaju poreze i doprinose od oko 10 odsto, što je tri do četiri puta manje u odnosu na ono što bi plaćali ako bi bili angažovani po ugovoru o radu kao i da firme koje uredno plaćaju poreze imaju hendikep u konkurentnosti, u odnosu na firme koje plaćaju manji porez.

S druge strane, Digitalna zajednica tvrdi da preduzetnici u IT oblasti, bilo da su paušalno oporezovani ili da vode poslovne knjige takođe uredno plaćaju poreze i doprinose koje je zakonodavac propisao za ove delatnosti.

„Iako postoji razlika u visini ovih obaveza u odnosu na kolege koji rade po ugovoru o radu te su zaposleni u kompanijama na našem tržištu, razlika postoji i u domenu prava. Preduzetnici odgovaraju čitavom svojom imovinom u slučaju bilo kakvog prekršaja, a imaju i niži kreditni rejting kod domaćih banaka kod kojih teško dobijaju kredite za kupovinu nekretnina. Nijedan od dva oblika rada definitivno nije savršen i oba imaju svojih prednosti i mana. Domaće tržište je upotrebom modela preduzetničkog upošljavanja svakako ostvarilo brži rast no da ovog modela nije bilo. Prostor za optimizaciju čitavog sistema postoji i smatramo da u argumentovanom razgovoru legitimnih predstavnika IT zajednice, predstavnika Ministarstva finansija i svih drugih zainteresovanih strana možemo pronaći rešenje izazova sa kojim se u industriji suočavamo“, kaže on.

Zanimljivo je da advokati neće biti obuhvaćeni ovim zakonom, odnosno za njih se neće utvrđivati da li su preduzetnici ili ne.

Automatska prijava i veći porez za preduzetnike

Uporedo sa izmenom zakona država je donela i uredbu o paušalnom oporezivanju koja za ajtijevce donosi jednu dobru i jednu lošu vest.

Milan Trbojević, vlasnik knjigovodstvene agencije Knjiški moljac, ističe da će automatizacija procesa odobravanja paušalnog statusa i visina poreza omogućiti preduzetnicima (važi za sve ne samo IT) da unapred izračunaju da li mogu da plaćaju paušalno porez i da li im se to isplati.

Takođe, poreski inspektori neće imati više diskreciona prava pri određivanju visine poreske obaveze, a ni mesto registracije firme više neće biti faktor prilikom razrezivanja poreza. S druge strane, novi obračun znači povećanje paušalnog poreza za većinu ajtijevaca.

Novoosnovani preduzetnici iz IT sektora plaćaće sledeće godine porez od 31.310 dinara do 38.305 dinara u zavisnosti u koju od šest kategorija upadaju. Porez će rasti do 45.060 dinara od 2023. godine za programere. Mlađi od 30 i stariji od 55 godina imaće olakšicu od 10 odsto u naredne tri godine.

S obzirom da novi sistem znači rast poreza, država je ograničila povećanje poreza za ranije registrovane preduzetnike na 10 odsto u naredne tri godine kako ne bi bio preveliki šok za preduzetnike. Đekić iz Digitalne inicijative pozdravlja digitalizaciju procesa plaćanja, ali ističe da predlog novih formula za obračun osnovica za poreze i doprinose u paušalnom oporezivanju preduzetnike iz IT oblasti stavlja na sam vrh po visini poreza, daleko iznad, recimo, advokata ili taksista.

Naše zakonsko rešenje bolje nego u Hrvatskoj

Nebojša Đurđević, predsednik Inicijative Digitalna Srbija kaže za Danas da predložene izmene zakona na najbolji način rešavaju veliki postojeći problem i da je važno da paket mera sagledamo ne iz bilo kog pojedinačnog i ličnog ugla, već sa stanovništa društva kao celine i dugoročnih ciljeva svih nas koji živimo u ovoj zemlji.

“Ukoliko to uradimo, biće potpuno jasno da su predložene mere, strateški gledano, dobar i neophodan korak koji rešava niz problema u IT sektoru koje mnogi ne vide ili svesno ignorišu. Takvo rešenje podržava naša organizacija koja okuplja domaće i strane, male i velike, kompanije koje su do sada angažovale samo paušalce, one koji isključivo rade sa ugovorima o radu i sve između. Poslednjih godina smo imali puno tenzija u IT sektoru zbog prakse angažovanja preduzetnika kao nezavisnih kontraktora tamo gde oni po prirodi svog odnosa sa poslodavcem nisu bili samostalni, već de facto zaposleni. To je protivno postojećim poreskim zakonima koji omogućavaju paušalno oporezivanje samo ako je preduzetnik samostalan u odnosu na nalogodavca, i nosi poreski rizik za kompanije i paušalce, mada većina njih do sada toga nije bila svesna. Iako je problem postojao, država im na njega nije ukazivala što je dodatno produbilo tenzije. S vremenom, ovaj sistem po kome su preduzetnici angažovani umesto da budu zaposleni doneo je uljuljkavanje u naizgled prijatno, ali vrlo nestabilno i neodrživo okruženje čiji opstanak zavisi od odluke države da celoj priči naprasno stane na put tako što jednostavno počne da sprovodi postojeći zakon, bez ikakvih olakšavajućih mera. Nešto slično onome što čujemo da će se desiti u susednoj Hrvatskoj”, objašnjava Đurđević.

On ističe da je važno da svi sebi priznamo da biti preduzetnik ne znači samo imati takav formalan status u APR-u.

“U realnosti, preduzetnici su samostalni u određenoj delatnosti, preuzimaju ogromne poslovne rizike, stvaraju nove poslove sa dodatom vrednošću, zapošljavaju druge ljude i kreiraju pravila po kojima će poslovati. Baš zato, većina država sveta preuzimanje ovih rizika nagrađuje poreskim ili nekim drugim olakšicama. Preduzetnik ne ide svakog dana na posao u korporaciju sa još par stotina drugih preduzetnika”, ocenjuje Đurđević dodajući da frilenseri koji rade za klijente u inostranstvu takođe prihvataju niz rizika, snose direktnu odgovornost za rezultate posla koji obavljaju i ne oslanjaju se samo na jednog klijenta. Ukoliko nema ovih elemenata, bez obzira na to da li svakodnevno odlaze u kompaniju ili rade od kuće (koja može biti i hiljadama kilometara daleko), mi govorimo o zaposlenim radnicima, angažovanim na određeno ili neodređeno vreme.

“Zaista mislim da predložene izmene zakona neće ni na koji način nauditi ljudima koji planiraju da nastave sa poslom koji je u svojoj suštini preduzetnički. Frilenseri su samostalni i kao takvi mogu nastaviti da rade kao preduzetnici paušalci – na njih ove mere neće imati nikakav uticaj. S druge strane, sve kompanije, od najveće korporacije do DOO-a sa samo jednim zaposlenim, će osetiti benefite od zapošljavanja uz olakšice bez potrebe da smanjuju plate. Radnici, bez obzira da li će nastaviti poslovanje kroz paušalnu agenciju, pridružiti se postojećoj kompaniji ili osnovati svoj DOO, tokom naredne tri godine neće osetiti ozbiljne finansijske potrese, znaće da država ne može da ih tereti za prekršaje kojih možda ni nisu bili svesni, a nadam se da će se uključiti u definisanje rešenja za podsticaje koji neće stvoriti nove podele i neodrživa stanja”, poručuje Đurđević.