„Porezi veliki, a kaznena politika blaga“: Da li bi potencijalna zabrana Bukinga rešila problem nelegalnih stanodavaca?

Država je, preko Ministarstva turizma i omladine krenula u obračun sa sivom ekonomijom i to onom koja vlada među stanodavcima u Srbiji.

Oko ovog pitanja posebno se angažovao ministar turizma i omladine Husein Memić, koji je u svojim izjavama označio platformu za oglašavanje smeštaja za izdavanja Buking (Booking.com), kao problematičnu.

On je naglasio važnost suzbijanja sive ekonomije, a posebno u sektoru turizma, gde se ostvaruju veliki profiti.

„Glavni izazov su neregistrovani subjekti koji posluju putem interneta i društvenih mreža, a turistička inspekcija često je nemoćna zbog nedostatka ovlašćenja“, ukazao je Memić.

Ministar je dodao da, iako su imali sastanke s predstavnicima kompanije Buking, predloženi modeli saradnje nisu dali rezultate.

„S obzirom na to da nemamo nadležnost nad stranim sajtovima, nastojimo da postignemo kompromis, jer veliki broj turista koristi te platforme“, objasnio je Memić.

Buking je jedna od najvećih platformi za iznajmljivanje i oglašavanje smeštaja u našoj zemlji i brojni turisti upravo preko nje rezervišu sebi hotele, apartmane i slično, ali brojni građani je koriste da svoje smeštaje nude, čak i ako oni nisu registrovani.

Memić je podsetio da su svi ugostitelji u Srbiji u obavezi da se registruju u Centralnom informacionom sistemu za ugostiteljstvo i turizam.

Podsećamo, ministarstvo turizma i omladine formiralo je ovaj sistem, koji se skraćeno naziva eTurista, koji služi za registraciju ugostitelja i turističkih agencija.

Međum, zbog nedovoljne kontrole i relativno blagih kazni, mnogi se odlučuju da posluju u sivoj zoni. Novčana kazna za ovaj vid prekršaja, prema Zakonu o ugostiteljstvu, iznosi od 200.000 do 800.000 dinara.

Nema tačnog broja onih koji u Srbiji iznajmljuju smeštaj nelegalno, ali prema nedavnom pisanju RTS-a, inspekcija je za osam meseci ove godine od 1.500 proverenih stanova zabeležila da 250 nije bilo registrovano, niti su plaćali porez. Dakle, na tom uzorku se moglo videti da oko 17 odsto njih posluje u sivoj zoni, iako mnogi smatraju da je taj broj i značajno veći.

U javnosti se pokrenula i priča o potencijalnom gašenju Bukinga u Srbiji, ali iz Ministarstva su objasnili da se o tome ne razmišlja.

Dakle, ostaje nejasno u kom pravcu će se dalje ovaj problem rešavati, a Danas do objave ovog teksta nije dobio odgovore na ta i druga pitanja ni od Ministarstva turizma i omladine ni od turističke inspekcije.

Predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (NATAS) Dragan Subotić objašnjava da je problematika u tome što brojni stanodavci koji postoje na Bukingu, ne plaćaju porez.

„Prilikom registracije objekata koji se objavljuje na Bukingu, potpisuje se ugovor. Ukoliko imate objekat koji izdajete, svejedno da li stan, kuću, hotel… potpisuje se ugovor kojim svedočite vašom rečju da je vaš objkekat registovan u toj zemlji za potrebe izdavanja za turiste, a Buking to dalje ne proverava“, navodi on.

Subotić podseća da je naše Ministarstvo uvelo sistem eTurista, što je praksa i drugim zemljama sveta.

„Dakle, objekat koji se izdaje turistima mora biti registovan i mora da plaća poreze. Međutim, kod nas brojni objekti nisu registovani na toj platfromi i rade u sivoj zoni, a registrovani su na plafrormi Buking. Naša država je htela da Buking preuzme odgovornost, što oni odbijaju“, pojašnjava naš sagovornik.

On podseća da je u Evropskoj uniji (EU) tek ove godine doneta uredba gde svaka država te zajednice i države koje su na listi čekanja kao Srbija, bi trebalo da imaju centralni sistem registracije svih ugostiteljskih objekata i da plarforme kao što je Buking uvedu obavezu za vlasnike smeštaja da moraju da postave jedinstveni registracioni broj.

„Naši objekti koji su legalno registrovani imaju taj jedinstveni registracioni broj, jer su se prijavili na plafromi eTurista i naša država je htela da Buking od onih koji hoće da postave svoju punudu na tu platfromu zahteva taj registracioni broj. Buking je to odbio jer im se ne uklapa u softversko rešenje koje trenutno primenjuju“, objašnjava Subotić.

Pored toga, Buking nije ni u obavezi da to uradi do 2026. godine.

„Tek tada počinje da se primenjuje ta uredba koju su doneli Evropski parlament i Evropska komisija, a koja je donesena u aprilu ove godine“, navodi on.

Međutim, Subotić naglašva i da ne može da dođe do zabrane ove platfrome i da je to nedopustivo.

„O tome nema reči, nemoguće je zabraniti ih, a ni Ministarstvo to ne želi. Samo se vrše pregovori na koji način naša država može neregistrovane stanodavce da natera da se prijave i budu registrovani objekti“, kaže on.

Načini da se suzbije ilegalno poslovanje, prema njegovim rečima jeste da inspekcija otkriva stanove koji nelegalno posluju i da izvršava inspekcijske nadzore ili da uputi policiju, a može da se ide i na sud i da prestupnici dobiju kazne.

„To je ipak nemoguća misija jer inspektora ima jako malo. Bila bi potrebna čitava nova služba koja bi se bavila isključivo tim problemom, jer je to masovna pojava i država je shvatila da se dosta novca godišnje gubi u budžetu upravo zbog ovog nelegalnog poslovanja“, ukazuje Subotić.

On dodaje i da su razlozi za rad u sivoj zoni to što su porezi veliki, a kaznena politika blaga.

„Dosta su male kazne, a i kada ih uhvate to bude eventualno svake druge godine i isplati im se više da to plate nego da uđu u legalne kanale“, zaključuje Subotić.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević smatra da čak i da se Buking ugasi, uvek će se pronaći kanali kako će se ti nelegalni smeštaji izdavati dalje.

„Istina je da se radi o nelojalnoj konkurenciji, ti ljudi ne plaćaju porez, nisu registrovani, a jedan broj njih nema ni odgovarajuće zakonske standarde. Ministarstvo želi da suzbije tu sivu ekonomiju, ali ona je prisutna svuda, u turizmu se čak taj broj smanjio i napravio se pomak“, navodi on.

Ipak, kako dodaje, procene su da je jedna trećina onih koji posluju u ovoj branši još uvek ostala neregistrovana.

„Nema velikog broja žalbi ljudi na smeštaj koji nije kategorisan, inače bi se na bazi recenzija to lako videlo. To ljudima odgovara, jer su cene često kod njih niže nego kod registrovanog smeštaja pošto oni ne plaćaju poreze i nisu u sistemu pdv-a, a ne plaćaju ni boravišnu taksu i slično“, ukazuje Krasojević.

Potencijalno gašenje Bukinga, prema njegovim rečima, moglo bi da izazove domino efekat da se i u drugim oblastima primeni isti sistem, što bi moglo da izazove velike poremećaje.

On je mišljenja da treba edukovati stanodavce.

„Ljudi koji iznajmljuju stanove ne vide razlog da se registruju, jer njima dobro ide, ali kada im se objasni to se često menja, neformalno obrazovanje je jako bitno. Ja savetujem svima da se kategorišu, jer tako postaju i tržišno i marketinški mnogo vidljiviji“, ističe Krasojević.

Drugi problem je, kako dodaje, birokratija i to što ljudi nisu upućeni.

„Oni ne znaju da treba prvo da se obrate lokalnoj samoupravi, jer ona izlazi kao komisija da ustanovi da li su ispunili standarde i da im dodeli određenu kategoriju i tek tada oni treba da se registruju na platformi eTurista“, objašnjava naš sagovornik.

Krasojević ukazuje i da često ni lokalne samouprave, posebno one male, ne znaju kako da formiraju komisiju, ne znaju kako da kategorišu, ne poznaju pravilinike i slično.

„Smatram da bi inspekcije trebalo više da praktikuju preventivu, a manje sankcionisanje. Treba im, recimo, dati mesec dana da se registruju, pa onda kažnjavati ukoliko to ne urade“, kaže on.