Godišnjica neispunjenog obećanja o produženju porodiljskog odsustva: Da li će najava Darije Kisić ikad postati stvarnost?

I dok mame na različitim adresama, od domova zdravlja do portala za roditelje, tragaju za informacijom da li će se obećano produženje odsustva obistiniti, vrtići ostaju puni, a porodilje u strahu da će zbog proširenja porodice ostati bez posla.

Još u decembru 2022. Kisić je najavila produžetak porodiljskog odsustva za prvo dete sa 12 na 15, a za drugo sa 15 na 18 meseci, i to u prvoj polovini 2023. Sredinom godine već je bilo jasno da se na najavljene izmene zakona zaboravilo, kao i na 8,4 milijarde dinara, koje je trebalo izdvojiti iz budžeta za sprovođenje pomenute mere.

Osim toga, ta izjava izazvala je zabunu među roditeljima, s obzirom na to da prema Zakonu o radu, mame i za prvo i za drugo dete mogu biti odsutne godinu dana. Preciznije, tri meseca za porodiljsko (mesec dana pred porođaj i dva meseca nakon) plus devet meseci vezano radi nege deteta. Iz tog razloga majke dobijaju poziv da se vrate na posao pre bebinog prvog rođendana, jer se bolovanje obično otvara od 45 dana do 28 dana pre termina za porođaj.

S druge strane, da Srbija ima problem sa padom nataliteta govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji ukazuju da se u našoj zemlji, u periodu od januara do novembra 2023. beleži pad od 806 živorođenih beba, odnosno 1,4 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije.

Jelena Ćirić-Nikolić sa portala „Bebac“ kaže za Danas da mame zaista imaju velike probleme prilikom vraćanja na posao, a dodatnu poteškoću predstavlja nemogućnost upisa u vrtić, za koji dete treba da ima godinu dana, a u kojima, sve češće – nema mesta.

„Sve je ostalo na izjavi ministarke. Ta izjava je bila dovoljna da se poremete planovi, ili daju nove nade mamama koje su održavale trudnoću ili planirale proširenje porodice. S tim u vezi, izjava je unela dosta nemira, i razočarenja majki u sistem i državu, posebno jer znamo da je predlog dat zato što mnoge majke ne mogu da upišu decu u vrtić po završetku porodiljskog, pošto se u većini vrtića to radi nakon prvog rođendana. Takođe, mnogi su računali da će se ona realizovati, pa se majke konstantno raspituju da li će doći do izmene zakona, jer su dosta nade polagale u to što je ministarka najavila“, pojašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da se, ukoliko dete ima zdravstvenih ili razvojnih poteškoća, porodiljsko može produžiti na dodatnu negu deteta, ali na osnovu mišljenja lekarske komisije.

„Produženu negu deteta uglavnom dobijaju samo deca koja imaju velike razvojne poteškoće, a u poslednje vreme komisije nisu toliko velikodušne, kako je to ranije bilo. Uglavnom, bez obzira da li je beba prohodala ili ne, mame decu upisuju u vrtić“, poručuje ona.

Kako ističe, deluje da postojeći zakon dodatno diskriminiše majke koje su već u teškom položaju nakon povratka sa porodiljskog, a kao rešenja vidi ili produženje perioda porodiljskog odsustva, ili skraćenje starosne granice za upis u vrtiće, u kojima sada nema mesta.

„One kada se vrate na posao, uglavnom još uvek doje. Osim toga, ženama se nakon povratka sa porodiljskog ili degradira plata, pozicija na kojoj su bile ili im se daje otkaz. Tako da se stvara još veća neravnopravnost na tržištu rada, zbog toga što ne postoji mogućnost da se majčinstvo uskladi sa radom. A sada i dodatno, jer poslodavci gledaju da li žene imaju u planu da osnivaju ili proširuju porodicu. Još kada su mlade majke, to im podrazumeva odsustvo sa posla zbog bolesti deteta, pa se i tu stvara diskriminacija“, ukazuje Ćirić-Nikolić.

To za Danas potvrđuje i Nada, majka devetomesečnog dečaka, koja je dobila poziv da se vrati na radno mesto kada njeno dete napuni 11 meseci. Iako bi, kako kaže, mogla otići na neplaćeno odsustvo, to povlači strah od ostanka bez posla, odnosno, mogućnosti da joj privatni poslodavac ne produži ugovor o radu.

„Beba može da krene u vrtić tek kada napuni godinu dana, i to ukoliko bude imalo mesta. Do tada, ne bih imala kome da ga ostavim na čuvanje, a dodatni problem predstavlja i činjenica da još uvek sisa. Čuvanje beba žene naplaćuju između 300 i 500 dinara po satu, što je za platu od 450 evra previsoka cifra na mesečnom nivou. Takođe, detetu između osmog meseca i godinu dana rastu zubići, ima bolove, uči da hoda, i potrebna mu je majka“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da se sve njene koleginice raspituju povodom najave ministarke Kisić, jer većina njih ima starije roditelje koji ne bi mogli osam-devet sati da čuvaju malo dete, s obzirom na to da i očevi moraju da rade. Kao dodatni problem ističe i komplikovanu proceduru produžavanja odsustva i neizvesnost da li će biti odobreno, posebno u manjim mestima, odakle majke moraju putovati u veći grad radi odlaska kod lekara specijaliste i pred komisiju.

S druge strane, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, stava je da produženje porodiljskog odsustva nije optimalno rešenje, već da je neophodno srediti sistem, tako da majke decu mogu smestiti u jaslice ili imati sredstva da plate privatnu negu za svoju bebu.

„Porodiljsko odsustvo je samo kod nas regulisano na period od godinu dana, a u Evropi su ta rešenja različita. Po dužini odsustva mi smo već u vrhu evropskih zemalja, jer postoje razvijenije zemlje gde ono traje četiri, šest, osam ili više meseci. Međutim, u tim zemljama je sistem sređeniji. Ako država želi da poveća natalitet, to je legitimno, ali ne može tu funkciju potpuno prebacivati na firme. Problem je što je osobi koja sa posla odsustvuje godinu ili godinu i po dana teško da se adaptira, jer se mnogo toga na poslu promeni“, pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da za poslodavca nije dobro da zaposleni odsustvuje dugo, jer, kako kaže, njegov učinak opada, što dalje povlači veće troškove, a samim tim i inflaciju, dok ujedno smanjuje konkurentnost zemlje.

„Svaki neproduktivni rad mora biti popunjen produktivnim, a ta razlika se uračunava u cenu finalnog proizvoda ili usluge.  Kada je zaposleni dugo odsutan, poslodavac dolazi u situaciju da mora da ga šalje na obuke, i mesecima radi na tome da se vrati na optimalan radni učinak. Zato bi bilo bolje da država, umesto što produžava porodiljsko odsustvo, dodatno iz budžeta obezbedi sredstva za majke, da mogu da angažuju pomoć u čuvanju dece ili da ih upišu u privatni boravak. Francuska, na primer, smanjuje poresko opterećenje zarade i ostavlja razliku zarade porodilji i njenoj porodici do četvrte godine. Tako bi zaposleni bio bezbrižniji, ne samo kad se vrati na posao, već i u narednom periodu rada“, pojašnjava Rajić.

Na pitanja Danasa zašto izmene Zakona o radu po ovom pitanju nisu sprovedene u 2023. godini, i da li se produženje porodiljskog odsustva može očekivati u toku tekuće, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije odgovorilo.

Komentar na ovu temu nije imala ni Tatjana Macura, predsednica Udruženja Mame su zakon i kandidatkinja na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Kako je pojasnila, pomenuta izmena ticala bi se Zakona o radu, o čemu ne bi da govori dok se ne formira nova vlada.

„Ne mogu Vam sada ništa reći dok se ne konstituiše Skupština i nova Vlada. Takva izmena je deo izmene Zakona o radu, ne mogu sada apsolutno ništa reći dok ne vidimo šta i kako, ne bih da dajem sada izjavu tim povodom“, objasnila je Macura.

Podsećamo, prema aktuelnom Zakonu o radu, odsustvo za rađanje prvog i drugog deteta sada traje 12 meseci, a trećeg i četvrtog dve godine.