Posao dobilo više od 200 šumarskih inženjera

– U Srbiji ima više od dva miliona hektara šuma. Od toga je polovina u privatnom vlasništvu, a država do sada nije uspela da adekvatno popiše sve podatke o privatnim šumama – izjavio je ministar poljoprivrede Dušan Petrović, nakon što je krajem prošle nedelje potpisao ugovore sa novozaposlenim inženjerima šumarstva.

On je tom prilikom istakao da je ubeđen da će angažovani inženjeri uspeti da u naredne dve godine pribave sve potrebne podatke koji će biti važni za sprovođenje nacionalne strategije u oblasti šumarstva. Ministar tvrdi da će za četiri godine svaki vlasnik šume moći da dobije informaciju o tome kojim ekonomskim dobrom raspolaže i šta je najbolje da sa tim posedom uradi. Prema njegovim rečima, inženjeri šumarstva koje je država angažovala, imaće značajnu ulogu i u korišćenju biomase, čiji se potencijal, prema procenama, kreće između milion i dva miliona tona ekvivalentne nafte na godišnjem nivou.

Saša Orlović, direktor Uprave za šume, kaže za Biznis da je posao prošle nedelje dobilo 202 inženjera, da ih se šestoro nije odazvalo, kao i da su svi koji su to hteli, mogli da se zaposle na ovaj način. „Posao su dobili svi koju su na Fakultetu u Beogradu diplomirali na šumarskom smeru i to je prvi put koliko ja znam da se odjednom zaposli ovoliko ljudi iz te struke – ističe Orlović i podseća da je Ministarstvo za ovaj projekat izdvojilo iz budžeta 367 miliona dinara.

Posao ovih ljudi, među kojima ima i onih koji su već negde radili, ali i tek svršenih diplomaca, biće da premeravaju šume koje se nalaze u privatnom vlasništvu. Inženjeri šumarstva će imati platu od 40.000 dinara neto, plus 12.000 dinara za troškove, a kroz ovaj projekat obezbeđena je i najmodernija oprema. Njima će na raspolaganju biti i nova terenska vozila.

Priliku da bar na neko vreme radi posao za koji se školovao dobio je, između ostalih, i Goran Baštovanović iz Beograda koji je na Šumarskom fakultetu diplomirao pre više od pet godina.

– Pre tri godine odradio sam pripravnički staž u Šumskoj upravi Kupinovo i to iskustvo trjalo je nekoliko meseci. Posle toga nije bilo posla jer je naša struka zaista specifična i jedina radna mesta su u javnim preduzećima, u koja se teško ulazi – priča Baštovanović.

On u izjavi za Biznis podseća da je u nekoliko navrata na konkursima uspevao da stigne do „užeg kruga“, ali da posao nije uspeo da dobije. I tako je bilo sve do sada. „Nije bilo teško dobiti ovaj posao. Trebalo je samo da se položi prijemni ispit koji za sve nas koji smo već završili fakultet nije predstavljao veći problem“, ističe Baštovanović. Prema njegovim rečima u početku će svi raditi premer privatnih šuma u okolini Beograda, Kragujevca i u zapadnom delu Srbije. Baštovanović napominje da se od njih očekuje da premere sve šume u Srbiji kako bi se napravio pravi uvid u stanje na terenu. Za njega ovaj posao neće biti težak jer se i kao pripravnik pet meseci bavio upravo time. Naš sagovornik se nada da će biti angažovan i duže od planiranih godinu dana, kako je na početku bilo rečeno, „jer posla ima dosta i 200 inženjera teško da može da uradi sve za tako kratak period“.

Pre nego što će biti „lansiran“, o značaju ovog projekta govorio je i prodekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić, nazvavši ga „epohalnim“. „Ovaj projekat bi mogao da valorizuje vrednost privatnih šuma, drvnu masu i sporedne funkcije šuma, što je veoma važno za očuvanje i povećanje biodiverziteta, zaštitu životne sredine, sprečavanje poplava, razvoj lovnog turizma i lokalni ekonomski razvoj“, rekao je Ristić.

Inače, u Srbiji je više od 2,25 miliona hektara teritorije pokriveno šumama koje nisu u najboljem stanju. Procenjuje se da šume zauzimaju oko 26 odsto ukupne površine Srbije, što je u poređenju sa našim susedima, gde se pod šumama nalazi od 40 do 55 odsto teritorije, znatno manji potencijal. Srbija raspolaže sa približno 200 miliona kubnih metara šume, od toga je najviše bukve, hrasta i topole.

Preciznija slika

– Gotovo 48 odsto šuma je u privatnom posedu, dok broj vlasnika premašuje 1,3 miliona, tako da inženjere čeka veliki posao. Planirano je da se sve završi u naredne dve godine a ukoliko bude neophodno, sukcesivno će se zapoljšavati novi stručnjaci. Inače, premer je rađen pre pet godina kada su merene šume kako u privatnom, tako i u državnom vlasništvu, ali ti podaci nisu bili pouzdani. Sada je merna mreža gušća tako da očekujemo mnogo preciznije podatke. Kada se posao završi svi privatni vlasnici će dobiti podatke o šumi koju poseduju i nakon toga će moći da od države traže neku pomoć – kaže za Danas Saša Orlović, direktor Uprave za šume.