Kako doći do posla u IT sektoru: Saveti za pisanje CV i ponašanje na razgovorima

Međutim, ulazak na ovo tržište nije jednostavan, a ovo je nekoliko saveta koje profesionalci imaju za početnike u ovom poslu, posebno za žene.

O tome kako se obavlja proces selekcije kandidata u IT sektoru savete daju predstavnici kompanija članica zajednice „Women in Tech“, saopštila je ova inicijativa.

„Većina stručnjaka se slaže da je CV prva dodirna tačka između kandidata i regrutera, a preporuka je da se rezimei redovno ažuriraju, kao i da kandidati u svom CV naglase ono što žele da istaknu u procesu selekcije. Kako istraživanja govore da se regruteri u proseku zadrže oko 20 sekundi na pojedinačnom CV-u, stručnjaci iz IT kompanija u Srbiji su saglasni da je najbolji onaj CV koji je koncizan i dobro organizovan na jednoj strani, u kojem su informacije hronološki poređane i u kojem nalaze sve ključne reči važne kompaniji za čiju poziciju se prijavljujete.

„Izbegavajte jake boje i neobične templejte koji „bodu oči“. Pazite na gramatičke greške, proverite koje se to reči koriste u opisu posla za koji se prijavljujete i upotrebite ih. Koristite i AI, ali ne previše, regruteri vide i osećaju kada je nešto „veštački“ napisano,“ savetuje Katarina Jovanović Čorlija iz STADA GIS.

„Vaš CV bi trebao da bude dobro organizovan, koncizan i idealno dužine jedne A4 strane, kako bi sve informacije bile lako uočljive,“ kaže Snežana Ćirić, softver inženjer, i ističe da se upravo na tom mestu najviše greši kod pisanja CV-a, tj. da kandidati navode previše detalja o projektima na kojima su radili, umesto fokusiranja na ključne informacije poput tehnologija koje su korišćene na istim.

Tehnički intervju, gde kandidat pokazuje veštine kodiranja, smatra se prioritetom u procesu selekcije, ali stručnjaci ističu da tu ipak postoje neke zablude. Često se u oglasima za poslove u IKT industriji traži mnogo više veština nego što je realno potrebno za obavljanje datog posla.

„Nije neophodno da kandidat pokaže poznavanje svih tehnologija navedenih u oglasu. Tokom intervjua, nastojimo da shvatimo koje tražene veštine kandidat poseduje i kako se one uklapaju sa našim potrebama za konkretan posao. Za discipline kao što je Applied Science, koji zahtevaju kombinaciju različitih veština, često je dovoljno da kandidat jednu veštinu poznaje izuzetno dobro, dok za ostale ima osnovno znanje. To je nešto što treba istaći i u CV-u“, ističe Tamara Stanković iz Majkrosofta, dok Jovanović Čorlija naglašava da je to „od posebne važnosti za žene u IT-u koje, prema istraživanjima, često potcenjuju sebe, svoje veštine i šanse da prođu intervju.“

Ništa manje nisu bitni ni intervjui koji treba da ispitaju meke veštine kandidata.

„Meke veštine su ključne, jer niko vas ne zapošljava da radite sami, već da se uklopite u kompaniju i tim, a često se ispostavlja da je to mnogo važnije od vašeg znanja. Izdvojio bih dve stvari koje vidim da nedostaju kandidatima danas: veštine komuniciranja i liderstva. Na poslu, a pre svega kada dođete na intervju, vi morate da komunicirate ubedljivo. Što se tiče liderstva, čak i ako se ne prijavljujete za menadžera, postoje neke veštine unutar pozicije za koju ste aplicirali, a koje su neprocenjive: mentorstvo, proaktivnost, preuzimanje odgovornosti i slično,“ kaže Igor Stojanović, senior direktor globalnih IT operacija u STADA GIS.

Odgovarajući na pitanje kako sebe ohrabriti dok se nalazite u procesu zapošljavanja, Andrej Jovanović iz Camlin Group kaže da je to odgovornost i regrutera.

„Dijalog je vrlo važan, i tu regruter treba da shvati šta kandidat zna, koje su njegove veštine i interesovanja. Dešavalo se da i manje iskusni kandidati, sa manje znanja, dobiju posao zato što je procenjeno da će se bolje uklopiti. U suštini regruteri treba da budu otvoreni što je više moguće,“ kaže on.