Rezultati češke laboratorije koja je ispitivala prototip teretnog vagona napravljenog u pogonima kraljevačke fabrike, veoma su dobri i čim iz Slovačke stignu naručene osovine pripremićemo prvi kontingent od 40 vagona namenjen nemačkim železnicama. Uspeh je utoliko veći, jer je reč o veoma zahtevnom tržištu, a treba imati u vidu i to da je u prethodnih 15 godina naša fabrika, osim nekoliko manjih serija vagona, radila uglavnom remonte za potrebe domaće železnice.

Rezultati češke laboratorije koja je ispitivala prototip teretnog vagona napravljenog u pogonima kraljevačke fabrike, veoma su dobri i čim iz Slovačke stignu naručene osovine pripremićemo prvi kontingent od 40 vagona namenjen nemačkim železnicama. Uspeh je utoliko veći, jer je reč o veoma zahtevnom tržištu, a treba imati u vidu i to da je u prethodnih 15 godina naša fabrika, osim nekoliko manjih serija vagona, radila uglavnom remonte za potrebe domaće železnice. Ovo je prvi veći posao „težak“ 45 miliona evra, koji nas obavezuje da u naredne dve godine isporučimo 915 savremenih teretnih vagona – izjavio je za Danas direktor Fabrike vagona u Kraljevu, Boško Slavković.

Evropskim železnicama nedostaje 4.000 vagona

Železnicama u Evropi u ovom trenutku nedostaje oko četiri hiljade vagona. Posla ima i očekujem da će već naredne godine kapacitet kraljevačke fabrike dostići 1.200 vagona godišnje, a cilj je da se proizvodnja udvostruči. Mi smo već sada podigli uposlenost u firmi, i umesto 820 sada u proizvodnji radi 1.100 radnika a konkurs za zavarivače i bravare stalno je otvoren. Zahvaljujući novoj opremi za proizvodnju kolskih slogova, za dve godine bismo mogli da postignemo evropski nivo produktivnosti, a uz razvoj drugih programa koje ova fabrika može da realizuje, uposlimo i više od tri hiljade radnika. Za sada kao prednost koristimo to što se Srbija nalazi na rubu Evropske unije, u koju su ušle Poljska, Rumunija, Češka i Slovačka, zemlje gde je mašinska industrija bila razvijena, i gde je cena radne snage sada znatno viša – izjavio je za Danas Svjatislav Serdjuk, direktor proizvodnje u Fabrici vagona Kraljevo.

Ovakvim poslovnim uspehom FVK obeležava prvu godinu posle privatizacije, odnosno prelaska u vlasništvo ukrajinske firme Azovimpeks, koja posluje u sastavu koncerna Dambas. Osim ugovorene cene od 200.000 evra, novi vlasnik je imao i obavezu da isplati više od milijardu dinara duga, kao i da u narednih pet godina investira u opremu oko 6,5 miliona evra.
– Zatekli smo kraljevačku fabriku u veoma lošem stanju. Pogoni su bili zapušteni, oprema godinama nije obnavljana a 820 radnika bilo je bez posla. Suočili smo se i sa blokadom računa, jer iako je država kroz otpust duga na račune poverilaca fabrike uplatila sredstva još u martu ove godine, neka od lokalnih javnih preduzeća, poput Vodovoda i Direkcije za građevinsko zemljište kojima se dugovalo oko 80 miliona dinara, još uvek ne skidaju blokadu. Apsurdno je da sa velikim poveriocima kao što su Srbijagas ili Elektrodistribucija, kojima smo dugovali više stotina miliona dinara, nismo imali problema, a sa lokalnim preduzećima nikako da se dogovorimo. Nažalost, pojavila su se i dugovanja koja nisu bila prikazana u prospektu firme, i koja su sada dostigla oko milijardu dinara. Reč je o porezima i doprinosima koje prethodni menadžment nije izmirio za 2004. godinu, a kako zbog kamata te obaveze stalno rastu, pokušaćemo da kroz reprogram rešimo taj problem – kaže za Danas Svjatislav Serdjuk, koji predstavlja vlasnika, ali i direktno rukovodi proizvodnjom vagona.
Naš sagovornik ističe da je procenjeno da pogoni u Kraljevu imaju dobru perspektivu jer potražnja za vagonima u Evropi raste a taj vid transporta najpogodniji je i za ukupnu proizvodnju koncerna Dambas. Deo kompanije koji se bavi transportom ruda i mehanizacije, u zakupu ima 12.000 vagona ali joj nedostaje još najmanje deset hiljada, zbog čega je u pojedinim periodima dolazilo i do ozbiljnih zastoja u isporukama.
Serdjuk ističe da kraljevačka fabrika ima optimalne uslove za razvoj, jer budućnost metalskog kompleksa više nije u velikim basenima i proizvodnim celinama.
– Manje fabrike, a u Evropi dominiraju upravo ovakve kao što je kraljevačka, lakše podnose potrese na tržištu i lakše im se prilagođavaju. Osim toga, fleksibilne su i za stvaranje konzorcijuma kada se ukažu veći poslovi – kaže Serdjuk.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari