Poseta Medvedeva: Ekonomija u senci protokola i političkih tema

Najveći benefit od ove posete očekuju srpski izvoznici, pre svega voćari jer je usaglašen paket mera kojima će se pojednostaviti i ubrzati izvozne procedure, a utvrđena je i regulativa u oblasti fitosanitarnog nadzora.

– Voleo bih da ovaj dogovor zaživi u praksi. Prema sadašnjoj regulativi, izvoz je bio smanjen, ali se sačuvao zahvaljujući merama našeg Ministarstva poljoprivrede. Mislim da će nam nakon ovoga biti lakše, da će se sprečiti šverc, reeksport i drugi prekršaji pojedinaca zbog kojih se izvoz u nekim periodima potpuno zaustavlja pa „ceh plaćaju“ ostali izvoznici i proizvođači. To se desilo prošle godine kada se pojavilo nekoliko serija zaraženog koštunjavog voća, zbog čega su svi ostali morali da obustave isporuke – kaže za Danas Marko Pantelić, vlasnik PDM Agrofruita koji je već nekoliko godina jedan od najvećih izvoznika voća.

On naglašava da je to tržište ogromno i da je ma koliko velika isporuka iz naše zemlje za njih u nivou statističke greške.

– Morali bismo da menjamo pristup, država bi trebalo da pomogne jer i ona ima koristi od tog posla. Mislim da bi bolje bilo da se udružimo, ali se ta ideja prihvata sa rezervom – kaže Pantelić.

U značajne dokumente potpisane tokom boravka Medvedeva je i sporazum nakon kojega će Rusija nastaviti da kreditira osavremenjavanje železničke mreže Srbije, verovatno i zato što su njihove kompanije angažovane u obnovi naših pruga. Ovoga putra odobrila je pozajmicu od 172,5 miliona evra uz kamatu od dva odsto, a sredstva bi trebalo da se povlače od naredne do 2025. godine.

Planirano je da se iskoriste za projektovanje i izgradnju železničke infrastrukture na pravcu Stara Pazova – Novi Sad, ali i za prugu Beograd – Bar, od Valjeva do državne granice sa Crnom Gorom. Inače, ruska kompanija RŽD Internacional već uveliko radi na projektima u Srbiji – završeno je šest deonica železničkog Koridora 10, nabavljeno novih 10 elektromotornih garnitura, radi se na 70 kilometara Barske pruge i dvokolosečnoj pruzi Beograd-Pančevo, kao i na prvoj deonici brze pruge do Budimpešte, gde je već gotovo prvih 10 kilometara.

Ti projekti realizovani su iz prethodnog kredita od oko 800 miliona evra, koji je odobren još pred izbore 2008. ali je pet godina „bio na ledu“ jer projekti nisu bili završeni. Novi kreditni aranžman podrazumeva i saradnju u izgradnji jedinstvenog dispečerskog centra za kontrolu kretanja vozova na teritoriji cele Srbije.

Nije manja važnost ni sektora energetike, o kome je takođe bilo reči prilikom posete ruskog premijera. Sudeći po izjavi Medvedeva na konferenciji za novinare, biće nastavljen razvoj projekata na kojima „rade krupne kompanije“ jer je „u njih uloženo ne malo novca“.

„Svi mi čekamo puštanje Turskog toka, uveren sam da će taj projekat početi sa radom, ostalo je još malo posla (na izgradnji gasovoda)“.

Ruski mediji komentarišući ovaj segment razgovora u Beogradu, napominju da se bez smetnji očekuje puštanje u rad glavne trase Turskog toka, ali ukazuju da bi konekcija koja ide preko Bugarske, zbog barijera koje postavlja Evropska energetska zajednica, podrazumevala saglasnost te zemlje bez koje gas ne može da krene kroz Srbiju i dalje, iako se privodi kraju postavljanju cevi za njegov transport.

Tokom posete dogovorena je i saradnja u izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije na teritoriji Srbije koji bi imao mali istraživački reaktor, neophodan naučnicima u oblasti nuklearnih tehnologija i obnovi katedre za nuklearne nauke na fakultetima. Takođe, potpisano je i više memoranduma o razumevanju u oblasti prosvete i nauke, inovacija, tehnologije i trgovine.

U Bugarskoj počela izgradnja gasovoda

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je sa predsednikom bugarske Vlade Bojkom Borisovim i ministarkom energetike Temenuškom Petkovom, obišao juče radove na teritoriji opština Iskar, Kneža i Orjahovo, koji predstavljaju početak izgradnje dela gasovoda prema Srbiji, odnosno do bugarsko-srpske granice.

Antić je ocenio da je ovo izuzetno značajan dan za projekat izgradnje Turskog toka, koji treba da obezbedi pre svega, povezivanje tog gasovoda preko Bugarske sa Srbijom. On je rekao da su Bugari imali dva važna koraka – jedan je završetak deonice od granice sa Turskom do njihove velike kompresorske stanice u Strandži, deonice dugačke 11 kilometara i danas zvanično obeležavaju početak izgradnje deonice prema Srbiji.