Meka propaganda ili jačanje ekonomskih veza: Šta poseta Si Đinpinga znači za Srbiju, a šta za Kinu?

Koliko su Srbija i Kina „uvezane“ u toj sferi pokazuje činjenica da je ova zemlja prošle godine bila najveći pojedinačni investitor kod nas sa skoro 1,4 milijarde evra.

Ipak, ako EU posmatramo kao blok, iz EU je došlo dve trećine investicija prošle godine, naspram jedne trećine iz Kine.

Osim toga, najveći izvoznici u 2023. bile su upravo kineske firme kao što su Ziđin majning (1,15 milijardi evra), Ziđin koper (746,3 miliona evra) i HBIS grupa (549,1 milion evra).

U najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) ocenjuje da su kineske investicije, bez sumnje, pozitivno uticale na to da industrijska proizvodnja Srbije bude još uvek na koloseku dinamičnog rasta.

Ipak, iako je jasno koliki udeo u našoj ekonomiji zauzima Kina, postavlja se pitanje koji je cilj „istorijske posete“ Si Đinpinga Beogradu, a posebno koji se benefiti po Srbiju kao epilog sastanka mogu očekivati.

Prema rečima ekonomiste Ljubomira Madžara, nakon ovog događaja ne treba očekivati veći rast kineskih ulaganja i angažovanja u privredi, jer je to, kako kaže, i do sada bilo prilično izraženo.

Takođe, mišljenja je da saradnja Srbije i Kine nije korisna onoliko koliko to na prvi pogled deluje, iz dva ključna razloga. Kao prvi navodi to što kineski krediti nisu povoljni, a  kao drugi što način realizacije njihovih projekata kod nas, kako tvrdi, nije idealan.

„Mi smo od Kine uzimali brojne kredite, a osim toga gradili su i dobar deo infrastrukture. Ispostavilo se da su ti zajmovi ipak skuplji od onoga što smo dobijali sa Zapada, a da su računi gradnje bili veći nego što bi morali da budu. Dobar deo tih radova je obavljen u kineskoj režiji. Oni su dovodili i radnu snagu, tako da nismo iskoristili ni priliku za dodatno zapošljavanje koje je realno sprovesti kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti“, podvlači Madžar.

I dok se ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović uoči ove posete diči da će Srbija moći da izvozi goveđe meso u Kinu, Madžar podvlači da je Kina jako daleko, što uzrokuje da transportni troškovi budu visoki. Zato, objašnjava, trgovina ne može biti povoljna u meri u kojoj je kada se roba razmenjuje sa Zapadnom Evropom.

„S obzirom na to da smo evrpska zemlja, Zapadna Evropa je naša prirodna orjentacija. Ali ne treba odbacivati ni saradnju sa Kinom. To je velika zemlja i sigurno je da se mogu naći određene tačke na kojima sa njima možemo profitabilno poslovati. Ipak, redosled prioriteta je takav da bi Zapadna Evropa trebalo da bude na prvom mestu, utoliko pre što je Kina nedemokratska zemlja. Ako nam je suđeno da budemo demokratija, makar i na dugi rok, onda treba više da gledamo ka Evropi nego prema zemlji koja nema mnogo smisla i osećaja za demokratiju“, poručuje ovaj ekonomista.

Govoreći o tome koliko su uzajamne koristi dve zemlje proporcionalne, naš sagovornik kaže da je izvoz iz Srbije u Kinu mali i da su spoljnotrgovinski odnosi sa tom zemljom krajnje neuravnoteženi.

„Ono što je nama odgovaralo jeste uvoz jeftine kineske robe, što je doprinelo povećanju našeg standarda. Malo je segmenata života u kojim kineska roba nije zastupljena. Ipak, iako povoljna za standard, nije baš i za razvoj, jer Kinezima ni jači od nas ne mogu da konkurišu, pa je taj uvoz na nekim tačkama destimulisao domaći razvoj“, podvlači Madžar.

Sa druge strane, Mihailo Gajić, ekonomista Libek-a, kaže za naš list da se Srbija neosporno pokazala kao interesantna Kini, posebno ako uzmemo u obzir to da Si Đinping u ovoj turneji posećuje Beograd, Budimpeštu i Pariz, ali da je glavni motiv te posete politika.

„Mesta koja je Si Đinping odabrao da poseti pokazuju da je Srbija primamljivija kineskim partnerima nego niz drugih evropskih zemalja koje su ekonomski veće, razvijenije i značajnije u globalnim okvirima. Rekao bih da je Kina zainteresovana za nas jer dobri, prijateljski odnosi sa nekom evropskom državom kineskim donosiocima odluka služe kao vrsta idealne meke propagande prema njihovim sopstvenim građanima“, pojašnjva Gajić.

Ali, kako kaže,  ako se pogledaju ekonomski ili društveni pokazatelji, Srbija je mala u kineskim okvirima, pa je bilo kakva saradnja u tom smislu mnogo značajnija za nas nego za Kinu.

„Dok je kinesko interesovanje za saradnju sa Srbijom prvenstveno motivisano politikom, kako bi mogla da prikazuje da ima prijatelje u Evropi“, pojašnjava Danasov sagovornik.

Ipak, kada govorimo o većim investicijama, Srbija je za samo nekoliko poena od Mađarske izgubila trku za fabriku električkih automobila kineske kompanije BYD. I dok se spekuliše da li je presudno bilo to što je Mađarska ponudila subvencije, ili što je najavila da će se uključiti u proizvodnju litijumskih baterija, Gajić kaže da će pre biti da je i ovo rezultat promišljenih političkih poteza.

„Rekao bih da glavni faktori tu nisu bili ekonomski, već politički iz domena analize rizika. Jedno je kada ste država u Evropskoj uniji, a drugo kada niste. Uvek postoji veći rizik od problema koji se mogu javiti, bilo da je reč o transportu ili postojanju granica“, zaključuje Gajić.

Podsećamo, iako su kineske investicije u našoj zemlji obimne, Srbija ovim „prijateljima“ zvanično duguje nešto ispod tri, a nezvanično oko pet milijardi evra.

Kinezi su u Srbiji uključeni i u različite velike infrastrukturne projekte, kao što je izgradnja auto-puta „Miloš Veliki“, Fruškogorski koridor, obilaznice oko Beograda,  obilaznica oko Užica, toplovod između Obrenovca i Novog Beograda. Takođe, oni grade i železničke trase kao što je brza pruga Beograd–Subotica, brza pruga ka Nišu i drugo.