Poskupeli i krediti, ali i kamate na štednju: Koliko sada košta zajam od banke

Posledica borbe centralnih banaka protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa je povećanje bankarskih kamata na kredite privredi i stanovništvu.

Recimo prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi je sa 2,71 odsto u januaru ove godine skočila na 5,88 odsto u oktobru ove godine, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije.

I kamatne stope na kredite privredi u evrima porasle su značajno, sa 2,48 odsto u proseku u januaru na 4,43 odsto u oktobru.

I krediti stanovništvu su poskupeli, prosečno u dinarima sa 8,5 odsto u januaru na 11,6 odsto, a indeksirani u evrima sa 3,2 na 4,9 odsto u proseku.

Ovo se odnosi na novoodobrene poslove.

Ipak, ne ide sav ovaj rast kamata u profit banaka.

Cene koje plaćaju banke za depozite su takođe porasle i to posebno za dinare.

Recimo, prosečna kamatna stopa na novoodobrene depozite privrede u domaćoj valuti dostigle su u oktobru 5,85 odsto. Tako se faktički cena dinarskih kredita privredi izjednačila sa kamatnom stopom na depozite koje privreda drži u bankama.

U nekim slučajevima banke plaćaju i po sedam odsto da bi zadržale sredstva velikih kompanija kod sebe.

U bankarskim krugovima kažu da na tržištu postoji oštra konkurencija za depozite privrede koju firme izgleda svesrdno koriste i traže koja banka daje više.

To pokazuje i podatak da je u oktobru iznos novih dinarskih depozita privrede iznosio milijardu evra (u dinarima), naspram 433 miliona evra u evrima.

U postojećim poslovima ranije zaključenim situacija je drugačija, znatno je više depozita u evrima nego u dinarima.

Ipak, ne treba zaključiti da su bankari na gubitku. Prema podacima iz izveštaja o trendovima kreditne aktivnosti Narodne banke Srbije kamatna marža banaka je u trećem kvartalu značajno porasla (doduše smanjene su naknade) na kredite stanovništvu.

Kamatna marža je razlika između aktivne (na kredite) i pasivne (na depozite) kamatne stope.

Tako su banke u oktobru plaćale građanima četiri odsto u proseku za depozite, a naplaćivale 11,59 odsto za kredite. Ovde se radi o dinarskim novoodobrenim kreditima.

Poprilična je marža i u poslovima gde su depoziti i krediti vezani za evre.

Kod stanovništva je prosečna kamatna stopa na kredite u evrima 4,9 odsto, a na depozite 1,94 odsto.

I kod privrede je slično, kamatna stopa na kredite u evrima u proseku je iznosila 4,43 odsto, dok je stopa na depozite 1,17 odsto.

Na ovo ukazuju i stručnjaci Erste banke koji objašnjavaju da su u slučaju dinara, glavni izvor za finansiranje domaćih banaka depoziti privrede.

„Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na dinarske oročene depozite privrede je iznosila 1,73 odsto na kraju decembra 2021. godine, dok je prema poslednjim raspoloživim podacima za kraj oktobra prosečna kamatna stopa porasla na 5,85 odsto. Zanimljivo je skrenuti pažnju na to da je tokom tih prvih deset meseci referentna kamatna povećana za 300 baznih poena (tri procentna poena) i da je dinarska likvidnost bankarskog sektora u drugoj polovini godine već na pretkriznim nivoima, ali da je uprkos tome rast kamatnih stopa na depozite privrede nadmašio rast referentne kamatne stope. Zaključno sa decembrom, referentna kamatna stopa je povećana za 400 baznih poena sto je u potpunosti reflektovano na strani izvora tokom novembra i decembra“, kaže za Danas Miloš Zečević, direktor Službe upravljanja aktivom i pasivom Erste banke.

Dobar deo poslovanja naše banke obavljaju u evrima ili sa evro indeksacijom.

„Ako govorimo o evro depozitima, imajući u vidu da je Evropska centralna banka u toku ove godine povećala bazne stope za 250 baznih poena (2,5 procentna poena), primetna je korekcija na strani evro oročenih depozita privrede čija je prosečna kamatna stopa na tržištu povećana sa 0,49 odsto koliko je iznosila na kraju 2021. godine na 1,17 odsto koliko iznosi prema poslednjim raspoloživim oktobarskim podacima. Trend rasta kamatnih stopa na oročene evro depozite privrede primetan je i tokom novembra i decembra i u potpunosti korelira sa nivoima raspoložive likvidnosti u sektoru i merama koje je preduzela Evropska centralna banka“, objašnjava Zečević dodajući i da domaće banke koje se zadužuju kod inokreditora ili svojih matica takođe plaćaju više na sva evro zaduženja.

Ova kretanja na tržištu novca na kraju se preslikavaju i na poskupljenje kredita privredi i stanovništvu.

„Trend dodatnog rasta kamatnih stopa očekujemo i u narednom periodu jer na osnovu svih informacija možemo očekivati dodatno pooštravanje monetarnih uslova od strane Evropske centralne banke i NBS u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem vraćanja inflacije u željene okvire“, zaključuje Zečević.

Euribor, kamatna stopa na evre na međubankrskom tržištu porasla je sa minus 0,539 odsto na početku godine na 2,51 odsto ove nedelje.

I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da su svi koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, vezanom za ili euribor ili za belibor, već osetili rast kamata.

„Povećanja kamata direktno su se prelila na privredu i stanovništvo, samo različitom dinamikom, u zavisnosti od toga da li su krediti vezani za tromesečni ili šestomesečni euribor.

S druge strane banke moraju da vode računa, ne samo o riziku, već i o tome da mogu da prodaju svoje proizvode. Zato će svaka banka praviti svoju poslovnu politiku, na neke proizvode staviti akcenat, na neke manje.

U svakom slučaju očekujem da će se rast kamatnih stopa u prvom tromesečju sledeće godine usporiti, a zatim i zaustaviti i to je povezano sa očekivanjima centralnih banaka da se inflacija stabilizuje do polovine sledeće godine“, zaključuje Grubišić.