„Sve više novca u novčaniku, a sve manje može da se kupi“: Koliki deo povećanja penzija i plata će pojesti inflacija?

Međutim, uz najavljeni rast penzija i plata, najavljena su i poskupljenja, pa se postavlja pitanje: „Koliki deo tih uvećanja će otići na povišene račune?“.

Samo u Beogradu od 1. januara poskupljuje račun za infostan zbog povećanja cene vode za 15,7 odsto, biće uvećan i porez na imovinu, više cene najavio je i Parking servis, a šuška se i o povećanju cena pogrebnih usluga. Slična situacija je i u ostalim opštinama i gradovima Srbije.

Podsećamo da je krajem godine u Beogradu već poskupeo račun za infostan zbog povećane cena otpada, cene grejanja su od oktobra veće za 8,92 odsto, poskupeo je Parking servis, a cenu su podigli i taksisti. Grejanje je ove grejne sezone poskupelo u još sedam opština i gradova u Srbiji, ali i cene ostalih komunalnih usluga.

Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će sledeće godine prosečna inflacija, odnosno prosečan rast cena, iznositi 3,7 odsto. Prema ovoj računici, to znači da će gotovo polovina uvećanja od osam odsto plate radnika u javnom sektoru otići na rast cena proizvoda i usluga koji se očekuje sledeće godine.

Kada je reč o cenama hrane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, one su u oktobru ove godine porasle za četiri odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Pojedini sagovornici Danasa kažu da su sva dosadašnja poskupljenja već pojela najavljeni rast plata i penzija i da će građani od sledeće godine biti na nuli. Drugi smatraju da će inflacija pojesti dobar deo najavljenih povećanja, ali da bi građani mogli biti u blagom plusu.

Opasnost je, kako kažu, što bi rast plata i penzija mogao dodatno da pogura inflaciju u Srbiji iduće godine.

„Inflacija će rasti sa povećanjem plata i penzija“

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da će rast plata i penzija uticati na rast inflacije iduće godine, jer, kako navodi, svako povećanje dohodaka, naročito ako nije usaglašeno sa povećanjem realnog BDP-a, stvara inflatorni pritisak.

„Kada ima više novca u sistemu onda je to pritisak koji deluje u pravcu opšteg nivoa cena“, kaže Madžar za Danas.

To je, kako kaže, utoliko opasnije jer Srbija većinu makroekonomskih agregata računa u evrima, a kada se računa u evrima onda, ističe, dolazi do precenjivanja stope rasta BDP-a.

„Moje računice su pokazale da je stopa rasta realnog BDP-a više nego dvostruko manja od stope rasta iste veličine, odnosno istog BDP-a, kada se obračuna u evrima“, izjavio je Madžar.

Tako da, navodi, šira i stručna javnost u Srbiji živi u uverenju da srpska privreda brže napreduje nego što je to stvarno slučaj.

Na pitanje da li će deo najavljenih povećanja plata i penzija pojesti najavljena poskupljenja, Madžar odgovora da će jedan deo svakako pojesti inflacija, ali da neće pojesti sve.

„Međutim, istovremeno će sa tim poskupljenjima i povećanjima plata i penzija rasti i cene onih proizvoda koje kupujemo u samoposlugama. Tako da ćemo u krajnjoj liniji biti u situaciji da konstatujemo da je BDP obračunat u evrima raste silovito, a da se to po našim novčanicima ne vidi. I dalje ćemo živeti u čuđenju kako to da nam je kuhinja sve slabije snabdevena, a dohoci tako brzo rastu“, ukazao je Madžar.

Predstavnik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija kaže da su dosadašnja poskupljenja već pojela najavljeni rast penzija koji je, podseća, najavljen krajem aprila.

Dodaje da su se za to dodatno pobrinuli trgovinski lanci koji su „napravili dogovor o povećanju cena, a na štetu građana“. Uz to, podseća da su i komunalna preduzeća širom zemlje ove godine već povećala cene usluga.

„Po mojoj proceni, dobar deo povećanja penzija je već potrošen. Na kraju, penzioneri neće dobiti ništa, oni će biti na gubitku“, rekao je Grabundžija za Danas.

Na pitanje da li penzionerima znači povećanje penzija mesec dana ranije u odnosu na javni sektor, Grabundžija smatra da je ovaj koncept uveden kako bi se vlast hvalila povećanjem penzija dva puta godišnje.

„To je njima na uslugu, nije penzionerima. Oni penzioneri koji primaju penziju ispod 40.000 dinara ne mogu mnogo da se raduju“, rekao je Grabundžija.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Jovan Tamburić takođe smatra da su ranija poskupljenja komunalnih usluga i hrane već pojela najavljeno povećanje penzije od 10,9 odsto.

„Poznato je da se podaci za ovo usklađivanje uzimaju u periodu od 1. juna 2023. do 1. jula 2024. godine u odnosu na prethodnu godinu, a penzioneri već žive 18 meseci, zapravo ove godine će to biti 17 meseci, sa tekućom inflacijom“, napominje Tamburić.

Ukazao je i da penzije ove godine nisu usklađene sa Zakonom o PIO, jer je, kako kaže, učešće penzija od 1. juna 2023. do 1. jula 2024. godine bilo manje od 10 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, penzioneri su ove godine dobili za 3,53 odsto manje nego što je trebalo da dobiju po zakonu.

„I plate jede inflacija, kupovna moć sve manja“

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže da ovaj sindikat svake godine ukazuje da povećanje plata od januara bude, na neki način, već pojedeno inflacijom.

„Faktički uvek budemo ili na nuli, ili se čak bude malo i u minusu“, rekao je Mihajlović za Danas.

To se, kako navodi, odnosi i na minimalnu zaradu, i sa povećanjem penzija i sa svim povećanjima plate.

„Oni se kreću u okviru tih projektovanih kretanje inflacije, tako da obično sve to bude anulirano povećanjem cena proizvoda. Mi smo imali jednu sušnu godinu koja je poljoprivrednicima napravila veliku štetu i svi poljoprivredni proizvodi su poskupeli ili će u narednom periodu otići gore, tako da mi već u ovom trenutku plaćamo taj danak povećanja inflacije“, rekao je Mihajlović.

Smatra da se inflacija u Srbiji i ne objavljuje u pravoj veličini. Zbog toga, kako kaže, građani Srbije imaju sve više nominalno para u novčaniku i džepu, ali da sa tim novcem može sve manje da se kupi.

„Kupovna moć nam je sve manja i manja“, zaključio je Mihajlović.