Poskupljenje osnovnih namirnica udar na potrošače sa nižim primanjima

Najpre su nove cene okitile boce sa uljem, koje i nema neki veliki udeo na spisku potrepština (tek u proseku 32 litra godišnje po domaćinstvu), nadovezalo se brašno, šećer, kafa… Cene mesa rasle su konstantno ali je u septembru i oktobru krenulo ubrzanje, a potom je u marketima i na pijacama “eksplodiralo” i povrće – kupus u sezoni ostavljanja za zimu 100 i više dinara za kilogram, paprika je otišla na skoro 200, luk i krompir po 100 dinara.

Puzajuće poskupljenja koja su krenula prošle godine kao jedna od posledica pandemije, letos su postala mnogo vidljivija a u septembru, naročito prošlog meseca, već su zabeleženi i nagli skokovi cena i to u kategorijama osnovnih namirnica. Činjenica da je inflacija globalni trend, da je na više cene uticao i usporeni transport, otežana proizvodnja sirovina, skok cena na svetskim berzama i loša poljoprivredna godina, uz svo razumevanje uzroka, ne umanjuje težinu posledica.

Ekonomisti su saglasni da će poskupljenje osnovnih namirnica najviše da pogodi domaćinstva sa nižim primanjima od kojih mnogi neće moći da iz redovnih prihoda podmire novonastale izdatke. Ako se ima u vidu da u Srbiji porodica sa prosečnim primanjima 35 odsto prihoda potroši na hranu, više od 16 odsto izdvoji za račune i preko devet procenata za prevoz, odnosno ima ukupno oko 60 odsto “fiksiranih” izdataka, onda je teško utvrditi kako se snalaze oni čija su primanja ispod proseka.

Aleksandra Anić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) kaže za Danas da prave analize još ne mogu da se urade jer će potrebni podaci za 2021. biti dostupni tek za dve godine.

– Sada mogu da se rade samo procene, da se naznači trend i prati globalna inflacija, aličinjenica da u najvećoj meri rastu cene osnovnih namirnica, ukazuje da će to najviše da pogodi siromašne i da će se dodatno produbiti nejednakost. To je već i sada evidentno a najlošije prolaze porodice sa više dece kao i osobe sa nestabilnim ugovorima o radu – kaže ona.

Prema rečima Jelene Žarković, direktorke Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), u ekonomiji su jako bitna očekivanja ljudi, a kod nas je posle više godina mirovanja inflacije, ovaj trend poskupljenja razvio strahove.

– Ljudi sada očekuju rast cena što će biti objektivan problem za one sa primanjima ispod proseka, koji u većini slučajeva nemaju štednju već se zadužuju da bi podmirili neke potrebe. Tačno je da su ovde najavili povećanje penzija i plata u javnom sektoru, gde takođe ima dosta ljudi sa primanjima ispod proseka, a to je bar trećina formalne zaposlenosti. Te povišice u narednoj godini bi možda malo kompenzovale poskupljenja ali procente koji se pominju već je gotovo “pojela” sadašnja inflacija – kaže Žarković.

Naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, Marko Vladisavljević kaže da nije potrebna velika stručnost kako bi se dokazalo da ljudi sa nižim dohotkom odvajaju veći procenat svog budžeta na elementarnu potrošnju, hranu, račune i energente kao i da povećanjem tih izdataka postaju ugroženi jer ne mogu ni te potrebe da namire. Dodaje da će domaćinstvima biti teže da dostignu tu skuplju potrošačku korpu ukoliko nemaju rast prihoda, a da su posebno ugrožene grupe penzioneri i primaoci socijalne pomoći, gde primanja stagniraju nakon proglašenja pandemije.

– Struktura potrošnje u domaćinstvima sa prihodom ispod proseka sastoji se od nekih osnovnih namirnica, hleb, ulje, brašno, tu nema luksuznih dobara. Kada to poskupi, moći će samo da smanje obim potrošnje što neće podmiriti njihove potrebe. To će svakako povećati broj relativno siromašnih, uvećati kod mnogih rizik od siromaštva a neće se mnogo popraviti ni posle najavljenog povećanja nekih zarada, pa penzija za 5,5 odsto, jer je već inflacija do sada “pojela” te povišice – ističe Lara Lebedinski iz istog Instituta.

Naglašava da baš zbog činjenice da je inflacija globalni trend, država bi već sada morala da razmišlja o socijalnim kartama koje nisu lake za uvođenje ali su uslov za mere neophodne podrške porodicama u riziku od siromaštva, sve jedno da li je reč o novčanim davanjima ili nekim subvencijama za potrošnju iz spektra usluga koje pružaju državna preduzeća.

Siromaštvo u brojkama

Prema podacima za avgust, prosečna plata u Srbiji iznosila je 64.639 dinara, ali medijalna, koju prima više od 1,1 milion radnika od ukupno 2.287.459 zaposlenih, tek je za koji dinar manja od 50.000 dok je čak oko 350.000 radnika na minimalcu. Treba dodati i položaj populacije penzionera – od ukupno 1,67 miliona, njih milion ima ispod 25.000 a od preostalog broja, 90 odsto se vrti oko i ispod proseka od 29.000 dinara.