Poskupljenje struje posle izbora?

Te mere su mahom oročene do proleća. Države čekaju da prođe zima da se smanji potrošnja struje, čekaju da prođe kriza na tržištu gasa pa da puste poskupljenja struje. A ona stižu.

Hrvatska i Bugarska su zamrzle cene do 1. aprila. Takođe, britanska vlada je odobrila povećanje gornjeg limita za cenu struje od aprila za čak 54 odsto. I Rumunija je usvojila zakon za zaštitu domaćinstava i malih preduzeća od poskupljenja struje koji će važiti do 1. aprila prema kome će država subvencionisati račune za struju. Belgija je srezala PDV na elektičnu energiju sa 21 na šest odsto, ali to će važiti od 1. marta do 1. jula.

I Poljska je smanjila PDV na struju (kao i na gorivo i životne namirnice) sa 23 na pet odsto. Francuska vlada ograničila je poskupljenje struje na četiri odsto za ovu godinu, što će EDF, državnu energetsku firmu, da košta oko 8,4 milijardi evra. Ne samo to, nego je vlada naterala EDF i da konkurenciji prodaje jeftinu struju iz nuklearnih elektrana ispod tržišnih cena kako bi ublažili pritisak na građane.

I Srbija je uskočila u ovaj vagon. Za novembar i decembar je ograničena cena struje za privredu, a ova mera je produžena do maja. EPS ne može da naplaćuje više od 75 evra po megavatsatu. Domaćinstva se već nalaze na garantovanom snabdevanju kod EPS-a i bilo koje povećanje cena struje mora da odobri Agencija za energetiku (AERS). S obzirom da je cena struje ovde, možda više nego u drugim evropskim zemljama, politička stvar, a EPS državna kompanija, nikakvo formalno zamrzavanje cena nije ni bilo potrebno.

Jednostavno EPS ga nije tražio. Kako u AERS kažu za Danas, „u skladu sa Zakonom o energetici, regulisane cene energije mogu biti cene električne energije za garantovano snabdevanje, dok Agencija za energetiku daje saglasnost na akte o cenama koji donose energetski subjekti.

„U konkretnom slučaju, JP Elektroprivreda Srbije donosi akt o ceni električne energije za garantovano snabdevanje i ukoliko podnesu zahtev za davanje saglasnosti na pomenuti akt u 2022. godini, Agencija će zahtev za davanje saglasnosti razmatrati u okviru svojih zakonskih nadležnosti. U toku 2022. godine nismo dobili zahtev za davanje saglasnosti na akt o ceni električne energije za garantovano snabdevanje od JP Elektroprivrede Srbije“, kažu u AERS-u.

Sličan odgovor dobili smo i od Ministarstva energetike. Dakle, EPS nije tražio poskupljenje, a stručnjaci podsećaju da trenutno nema ko ni da ga traži, s obzirom da je kompanija bez direktora.

A da li će tražiti, upućeni smatraju da bi morao, ali to će se verovatno desiti tek posle izbora.

Procedura je takva da EPS kao garantovani snabdevač podnosi zahtev za povećanje cene AERS-u zajedno sa troškovima kojim to poskupljenje pravdaju. AERS to proverava i onda odobrava ili ne, poskupljenje struje. Ta suglasnost mora biti objavljena najmanje mesec dana pre faktičkog poskupljenja.

Željko Marković, stručnjak za energetiku u Dilojtu, smatra da nikome neće pasti na pamet da traži poskupljenje struje do izbora.

„Da li će EPS posle izbora tražiti povećanje cena? Trebalo bi. Prema mojim analizama oni gube u zimskoj sezoni tri do četiri miliona evra dnevno, pre svega zbog uvoza skupe struje“, objašnjava Marković dodajući da se uvozi 15 do 20 odsto dnevne potrošnje po cenama od oko 220 evra po megavatsatu. Od oko 115 gigavat sati dnevne potrošnje uveze se oko 25 gigavat sati. Prema podacima sa naše berze struje Seepex u januaru je prosečna cena iznosila 209,5 evra po megavatsatu za baznu potrošnju. Na mnogo većoj berzi na kojoj se EPS takođe snabdeva prosečne cene u januaru su bile oko 205 evra za megavat-sat bazne i 232,4 evra za megavat-sat vršne potrošnje.

Nenad Jovanović, konsultant za elektroenergetiku, smatra da je kod nas poskupljenje neizbežno i bez krize, zato što već imamo nisku cenu struje.

„Sa energetskom krizom ovakvo stanje je neodrživo. Mada mi imamo i našu domaću energetsku krizu, jer termoelektrane već više od dva meseca ne proizvode dovoljno električne energije. Imamo 4,4 gigavata instalisanog kapaciteta, a termoelektrane ne mogu da proizvedu više od tri gigavata, a uglavnom proizvode oko dva gigavata. Mi u svakom trenutku uvozimo između 800 megavata i jednog gigavata struje“, napominje Jovanović.

On ističe i da je zamrzavanjem cena za privredu faktički suspendovano tržište električne energije, jer nikom se ne isplati da prodaje struju za 75 evra, a mora da je kupi na berzi za više od 200 evra.

Takođe, on kaže i da su zbog kašnjenja remonta termoelektrana prošle godine hidrorezerve ispražnjene i trenutno se nalaze na rekordnom minimumu, dok su početkom prošle godine bile na rekordno viskom nivou.

„Neće biti nestašica struje, jer možemo da uvezemo sve što nam treba, ali to košta. Opet, nikome ne koristi poskupljenje struje pre izbora“, zaključuje on.

Koliko će iznositi poskupljenje struje za građane niko ne želi da pogađa, ali na tržištu, struja za privredu, će nakon maja sigurno skočiti.

Marković ističe da čak i da se cene gasa normalizuju, mada se to za sada sa krizom između Rusije i Ukrajine ne dešava, struja će na berzi da košta najmanje 100 evra za megavat-sat.

„Takse za emitovanje ugljen-dioksida trenutno su blizu 100 evra po toni i neće se smanjivati. Samo to je razlog da cene na berzi ni na leto ne budu ispod 100 evra za megavat-sat. Proizvodnja struje iz vetra ili solara je jeftinija, oko 50 evra za megavat-sat, ali ona ne može da zadovolji tražnju, a tu ulazi balansiranje zbog čega moraju da rade termoelektrane. Pored toga iz Francuske stižu vesti da će se zbog nekih problema smanjiti proizvodnja iz nuklearki što će opet povećati pritisak na proizvodnju iz fosilnih goriva. Neminovno je da porastu cene struje i za privredu i za građane, jer ovakva situacija je neodrživa za EPS“, zaključuje on.

U Ukrajini najjeftinije, u Nemačkoj najskuplje

Elektroprivreda prodaje privredi struju za 75 evra po megavat-satu, a domaćinstvima za oko 57 evra po megavat-satu (prema podacima Eurostata za drugo polugodište 2021. godine). Pretopstavke stručnjaka su da Elektroprivredu proizvodnja jednog megavat-časa košta oko 40 pa čak i do 45 evra. Sa ovom cenom struje za domaćinstva Srbija je skoro najjeftinija u Evropi, samo je Ukrajina iza.

Ako se gleda krajnja cena, sa porezima i naknadama, prema Eurostatu u 2021. godini prosečno srpsko domaćinstvo je plaćalo 79 evra po megavat-satu, a Ukrajinci 48,5 evra. Među jeftinijim zemljama su i S. Makedonija sa 84 evra, BiH sa 87 evra, CG sa 98 evra, Bugarska sa 102 evra, Mađarska sa 100 evra.

Najskuplju struju u Evropi plaćaju Nemci – 320 evra za megavat-sat i to najviše zbog raznih taksi i naknada, među kojima dominira ona za obnovljive izvore energije.