Kako je bezuspešno više puta ponavljao predsedavajući jučerašnjom sednicom Narodne skupštine Konstantin Arsenović, istinu o tome da li je ili nije bilo zloupotreba u poslovanju Fonda za zaštitu životne sredine utvrdiće nadležni organi. Ali će o predlogu za njegovo ukidanje i centralizaciji novca koji je taj fond prikupljao na nivou celog budžeta, motivisanom tim zloupotrebama, prethodno odlučiti narodni poslanici koji su toj temi posvetili najveći deo jučerašnjeg zasedanja.


Fond za zaštitu životne sredine finansira se od ekološke takse na najveće zagađivače – pravna lica, taj se prihod tretirao kao sopstveni prihod Fonda i iznosio je oko pet milijardi dinara. Predsednik Upravnog odbora Fonda bio je bivši ministar za zaštitu životne sredine i sadašnji poslanik Demokratske stranke Oliver Dulić, ali mu je pravo potpisa svojevremeno oduzeto, jer je Državna revizorska institucija utvrdila da je na toj poziciji ministar u sukobu interesa.

– Taj Fond nije služio za zaštitu prirode, nego je nenamenski trošio za to namenjena sredstva pre svega u političke svrhe i za politički marketing. Zbog nenamenskog trošenja sredstava, Vlada je odlučila da ukine ovaj Fond – ostao je pri svojoj prvobitnoj tvrdnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i dodao da svi koji tvrde da će zbog toga trpeti zaštita prirode nisu u pravu.

Pošto ga je poslanica Demokratske stranke Srbije Milica Vojić Marković optužila da će zbog njegovih zloupotreba biti ukinuta jedna korisna institucija osnovana za vreme učešća u Vladi Srbije njene stranke, Oliver Dulić je demantovao sve navode Dinkića i priznao samo da je načinjena greška kad je deo sredstava Fonda preusmeren u program za podršku građevinarstvu i subvencionisanje stambene izgradnje. Ali i to je učinjeno zato što Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čijem čelu je tada bio Dinkić, nije ispunilo svoj deo obaveza iz tog plana i obezbedilo podršku komercijalnih banaka.

– Izneli ste, gospodine Dinkiću, i neke optužbe koje su u najmanju ruku nekorektne. Vi ste rekli da je sigurno bilo nenamenskog trošenja sredstava. Rekli ste da je tu bilo i nekih zloupotreba. Mislim da ste zaboravili vrlo brzo kako izgleda biti medijski šikaniran, izložen jednom generalnom ostrakizmu. Vi ste danas počeli da učestvujete u jednoj kriminalizaciji svih ljudi koji su juče sedeli sa vama. Vrlo dobro znate, vi ste tome bili izloženi, znate kakav je to osećaj kad vas osporavaju moralno, ljudski, pretvaraju u kriminalca“, rekao je Dulić.

I Dinkić i Dulić su ostali pri svojim stavovima oko u jučerašnjoj raspravi najspornijeg troška Fonda za zaštitu životne sredine: recikliranje starih akumulatora i polovnih guma. Dinkić je tvrdio da je iz Fonda isplaćena stimulacija od 1,1 milijardu dinara za uvoz 140 tona starih akumulatora i 13 tona starih guma radi njihovog zbrinjavanja uglavnom na teritoriji Vojvodine, a naročito u Subotici. Dulić je, međutim, tvrdio, da je taj novac potrošen za razvoj industrije reciklaže, da Srbija ima veće kapacitete za reciklažu nego što je otpad koji se generiše na njenoj teritoriji, pa da vrši i reciklažu uvezenog otpada, ali ne i polovnih guma, jer je njihov uvoz zabranjen.

Dobar deo poslanika koji je učestvovao u jučerašnjoj raspravi pitao se da li jednu korisnu instituciji treba ukinuti zato što ju je neko zloupotrebljavao, a Dulić je od Dinkića tražio da se obaveže da će pet milijardi i ubuduće biti korišćeno isključivo za zaštitu prirode.

Jeste li pitali Brisel?

Uz tvrdnju da svaka agencija koja je formirana u Srbiji ima svoju instituciju u Briselu sa kojom komunicira, Oliver Dulić je pitao Vladu Srbije da li se oko ukidanja dela agencija konsultovala sa Briselom. Mlađan Dinkić je rekao da Nemačka koja je član EU ima ukupno osam agencija a Srbije više od 100. Agencije su, rekao je Dinkić, osnivane dok je bilo donacija, a onda su donacije presušile, pa su agencije da bi opstale, uvele takse i druge namete za svoje finansiranje. Kad im te takse i nameti nisu bili dovoljne, uvodile su nove.“Sve dok nisu prekardašile, pa tako sada takse i drugi nameti čine 1,5 milijardi evra što je ravno iznosu koji bismo dobili kad bismo za trećinu smanjili porez na plate“, tvrdi Dinkić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari