Posle pet godina Carina se setila duga

– Iako su u Carini, sudeći po odgovoru koji su dali Danasu, još 2010. godine utvrdili da je garancija špeditera nenaplativa, o tome nisu obavestili firmu Dadi, niti su od nje tada tražili da (još jednom) izmiri dug. Tek prošle nedelje, više od pet godina nakon što je uredno izmirena obaveza, bez ikakvog obaveštenja Narodna banka blokirala je račun firme Dadi na osnovu „naloga“ koji joj je dostavila Carina. Caković je od svoje banke saznao za blokadu.

anji apsurd u čitavoj stvari je činjenica da je, čak i ako je sve ostalo zakonito, ovaj dug apsolutno zastareo. Rok zastarevanja za carinska dugovanja je pet godina, a Uprava carina je nalog za prinudnu naplatu poslala više od mesec dana nakon isteka. Narodna banka je to prosto zanemarila.

Veći apsurd je to što su carinske službe pre pet godina dozvolile Dadiju da najregularnije uveze robu za koju nisu naplatile carinu. Tako Dadi, koji je novac za carinu uplatio Petšpedu, nije imao nikakvog razloga da sumnja da postoji bilo kakav problem, dok je Uprava carina praktično svesno dopustila uvoz robe na koju nije naplatila dažbine.

Kako Danas saznaje, ovo nije prvi slučaj da u Carini neko neko „zaboravi“ da proveri garanciju špeditera, a samo u slučaju Petšpeda, na listi „čekanja“ za prinudnu naplatu nalaze se 72 bivša klijenta te firme. Budući da se ovo dogodilo u mnogo sličnih slučajeva, deluje kao da je neko u Upravi carina postupao u dogovoru sa Petšpedom, kako bi toj firmi omogućio da za sebe uzima novac svojih klijenata – uvoznika, a da roba normalno ulazi u Srbiju, tako da niko ništa ne primeti.

Još veći apsurd je nastao kada je Petšped u međuvremenu otišao u stečaj. Uprava carina je uredno prijavila svoje potraživanje, ukupno 273,5 miliona dinara u koje je ušao i iznos koji se odnosi na firmu Dadi. Time je potvrdila da joj novac duguje upravo Petšped. Međutim, u odgovorima Danasu, Uprava carina navodi da je carinski dužnik zapravo uvoznik, to jest firma Dadi, a ne špediter. Kako je onda moguće da u stečajnom postupku tvrdi da joj je dužnik Petšped? Da stvar bude još zamršenija, postarao se Privredni sud u Beogradu, koji je odlučio da se dug naplati od Petšpeda, ali samo ako Uprava carina ne uspe da ga naplati od Dadija.

Tako je stvar došla do najvećeg apsurda – same prinudne naplate. Prema Cakoviću, čitav postupak je urađen potpuno nezakonito, i to upravo zato što nikakvog postupka nije ni bilo. Naime, u svom „nalogu“ upućenom NBS-u, Uprava carina sama proglašava „jedinstvenu carinsku ispravu“ (JCI) koja je zapravo obračun carinske obaveze, za izvršni dokument. U svom „nalogu“ za blokadu, Carina tvrdi da je JCI konačna isprava, a dodatno zbunjuje što je NBS to prihvata, iako u Zakonu o platnom prometu jasno piše da se „prinudna naplata vrši po osnovu izvršnih rešenja carinskih organa“. Naime, izvršno rešenje donosi se u postupku koji podrazumeva dvostepenost i pravo na žalbu, a u ovom slučaju, koji je poslednjih meseci izgleda postao praksa, nije bilo čak ni obaveštenja firmi da je njihova uplata, posle toliko vremena, sporna.

– Ovde su povređena moja brojna prava zagarantovana Ustavom. Zbog toga ću tražiti povraćaj novca od Uprave carina, a ako to odbiju, pokrenuću upravni spor, podneti ustavnu žalbu i zahtevati naknadu štete – najavljuje Caković.

Sud: Za prinudnu naplatu carine nadležna Poreska uprava

Dodatnu senku na zakonitost ovakvog postupanja državnih organa baca i odluka Višeg suda u Pančevu iz 2010. godine, kojom je utvrđeno da je za prinudnu naplatu carinskog duga nadležna isključivo Poreska uprava, a ne sud (niti sama Carina).

– S obzirom da je posebnim propisima određena nadležnost Poreske uprave za prinudnu naplatu javnih prihoda, koju čine i carine, sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga – navodi se u presudi.