Posledice povratka Trampa po klimatsku i energetsku politiku EU

Kako piše briselska ekonomska analitička firma Brugel (Bruegel), a prenosi bilten Agencije za energetiku (AERS), u tom slučaju strategija Evropske unije (EU) za suočavanje s ovim posledicama trebalo bi da ima tri temelja: globalnu klimatsku akciju, energetsku politiku i konkurentnost, kao i ulaganja i trgovinu u čistu tehnologiju.

Izlazak iz Pariskog sporazuma?

Prva posledica Trampove pobede će biti odustajanje SAD od klimatskih mera, navode analitičari Brugela.

Dodaju da se od Trampa očekuje da će agresivno ukinuti federalne ekološke i klimatske propise, što će samo delimično biti nadoknađeno jačom klimatskom politikom u američkim državama i interesima privatnog sektora u sprovođenju zelene tranzicije.

Kada Tramp preuzme dužnost u januaru, mogao bi podneti zahtev UN-u za ponovno povlačenje iz sporazuma. Trebalo bi godinu dana da taj potez stupi na snagu prema odredbama pakta, a ne tri godine koliko je to bilo ranije.

Tokom tog vremena, Trampova administracija mogla bi ignorisati prethodne američke klimatske obveze koje je uspostavio predsednik Džo Bajden i odbiti podnošenje novih planova za smanjenje zagađenja ugljenikom, smatraju analitičari.

Bez SAD, EU rizikuje veću izolaciju u klimatskoj diplomatiji. Kao odgovor, EU mora da nastavi sa svojom vlastitom domaćom agendom dekarbonizacije, primerom lidera na globalnom nivou, poručuju analitičari Brugela.

To je, navode, u evropskom ekonomskom interesu, iz tri razloga.

Prvo, globalna dekarbonizacija je od vitalnog značaja za EU u nastojanju da ograniči sve skuplje klimatske štete u budućnosti. Drugo, pomoći će EU da poboljša svoju ekonomsku konkurentnost i ekonomsku sigurnost. Treće, predstavlja izvoznu priliku čiste tehnologije za Evropu.

„EU se mora držati svog plana čak i kada teški kompromisi postaju sve oštriji – kao što je povećana napetost između potrebe za povećanjem potrošnje na odbranu i potreba za javnim ulaganjima u klimu. EU takođe mora ojačati napore klimatske diplomatije s velikim emiterima, uključujući Kinu i Indiju, samo da bi sprečila druge da slede SAD“, navodi Brugel.

Analitičari ove kompanije dodaju i da bi EU trebalo da izgradi saveze kako bi osigurala da nacionalno utvrđeni doprinosi za 2025. – ili obećanja zemalja o smanjenju emisija – koje će podneti svetske vlade pre klimatskog samita COP30 2025. budu ambiciozni, detaljni i verovatno će mobilisati dovoljno zelenih investicija u narednim godinama.

Veći jaz u cenama energije između SAD i EU

Druga posledica jeste ta što Tramp ima za cilj da SAD budu ne samo “energetski nezavisne”, već “energetski dominantne”.

On se obavezao da će u roku od godinu prepoloviti cene prirodnog gasa i struje, uglavnom kroz povećanje proizvodnje gasa. Ako se to dogodi, to bi povećalo jaz u cenama energije između EU i SAD, što bi dodatno potkopalo industrijsku konkurentnost EU.

„Jedino strukturno rešenje za problem visokih cena energije u EU je zelena tranzicija. Ovo se mora ubrzati. Jedinstveni pristup čistoj elektrifikaciji je od suštinskog značaja za osiguranje efikasnog razvoja obnovljive energije i potrebne električne mreže i infrastrukture fleksibilnosti“, navodi Brugel.

Biće otežan evropski izvoz u SAD

Tramp je takođe signalizirao povratak politike „Amerika na prvom mestu“ u trgovini, što može imati ozbiljne posledice po evropski izvoz u SAD, posebno u automobilskom sektoru koji je već pod stresom.

Štaviše, kineska roba isključena sa tržišta SAD-a mogla bi ući u EU, vršeći pritisak na evropske industrije i komplikujući kompromise između dekarbonizacije, konkurentnosti i sigurnosti sa kojima se Evropa već suočava.

Ovo naglašava hitnu potrebu za jačom čistom industrijskom politikom, putem EU Clean Industrial Deal-a koji je obećala predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen u prvih 100 dana svog drugog mandata.

„Trampova pobeda trebalo bi da posluži kao poziv na buđenje o potrebi da se stimulišu domaće zelene investicije i da se dogovore nova čista trgovinska i investiciona partnerstva s trećim zemljama“, zaključuje Brugel.