To što su dolazak u Beograd potvrdili svetski poznati hotelski lanci Sent Ridžis i Hilton, od kojih je prvi već proslavio vek postojanja, a drugi samo što nije, neka je vrsta potvrde da je prestonica Srbije kao turistička destinacija uspešno prošla tranzicioni period. Bez dobre računice niko ne počinje da gradi, pa je namera vlasnika Hiltona da podignu osam spratova na ćošku ulica dva kralja, Milana i Milutina, uz Trg Slavija, svakako znak da Beograd ima dobar turistički potencijal.
P { margin-bottom: 0.21cm; }– Zaista je dobro što jedan takav renomirani hotelski lanac dolazi na tržište Srbije. To je signal da je tržište stabilno i da drugi hotelijeri mogu da dođu i investiraju – kaže za Danas Ivan Vitorović, izvršni direktor hotela Mona, u čijem je sastavu i nedavno otvoreni hotel Argo u Ulici kralja Milana u Beogradu.
Kapacitet lokacije je, kako za Argo, tako i za buduću osmospratnicu Hiltona, smatra Vitorović – odličan. To je dobra lokacija i za poslovne ljude, ali i turiste koji dolaze na vikend, kaže on. „Dobra je veza sa aerodromom, blizina Cvetnog trga, Hrama“, ističe naš sagovornik.
Trenutno je struktura gostiju beogradskih hotela šarenolika, od mladih koji dolaze na produženi vikend do poslovnih ljudi iz Evrope. Vitorović kaže da je dosta onih koji dolaze na vikend iz Turske, verovatno zbog povoljnih letova, dok su najbrojniji poslovni ljudi iz onih zemalja sa kojima Srbija inače ima dobru privrednu saradnju – Italije, Nemačke, Austrije.
Međutim, da li u situaciji kada se na godišnjem nivou otvara i po nekoliko hotela u glavnom gradu, i to sa tri ili četiri zvezdice, ima dovoljno posla za sve? Vitorović kaže da nema, bar ne za sada.
– Teško je govoriti kolika je popunjenost kapaciteta u svim hotelima, ali prosek za privatne hotele sa tri, četiri i pet zvezdica, koji su otvoreni poslednjih nekoliko godina, jeste nekih od 50 do 65 odsto, što je donji prag rentabilnosti – napominje Vitorović.
Da bi hotel funkcionisao normalno, ističe on, potrebno je da popunjenost soba godišnje u proseku bude minimum 65 odsto.
– Deo problema je i taj što je prodajna cena iz godine u godinu sve niža, ali iako posla nema dovoljno za sve, dugoročno gledano to bi moglo da se popravi – kaže direktor Mone.
To, „dugoročno gledano bolje“ umnogome zavisi od toga šta će biti sa Sava centrom. Bude li, kako poslednjih dana pišu mediji, napravljen dogovor sa nekim privatnim investitorom, Sava centar bi ponovo mogao da bude najveći kongresni centar u zemlji, mamac za poslovne ljude, kao što je to nekada bio osamdesetih. U svojoj biografiji Centar Sava ima i Samit nesvrstanih, te 1989. bilo je više od 4.000 gostiju iz celog sveta.
– Najavljeno je renoviranje Sava centra i kada bi se to uradilo, u velikoj meri bi se odrazilo na Beograd i Srbiju kao destinaciju za kongresni turizam. Trenutno, postoji interesovanje Delta holdinga, Aerodroma i jedne slovenačke firme i kada bi se napravilo neko javno privatno partnerstvo, to bi bilo dobro – smatra Vitorović. Za sređivanje Sava centra je, kaže, došao poslednji minut.
Direktor Hotela M Desimir Popović kaže za naš list da situacija u hotelijerstvu nije sjajna i da bi sređivanje SC svakako pomoglo.
– Naš najveći problem je što nemamo uslove za rad. Dobro je što Hilton dolazi, takvi hoteli su potrebni, ali posla nema za sve u hotelijerstvu – kaže Popović.
Hotel M je, tvrdi on, jedini registrovan kao kongresni hotel, kapacitet je 10 sala, koje mogu da prime od 30 do 500 učesnika.
– To sve nije dovoljno, popunjenost kapaciteta je slaba, ono što mi organizujemo su mali skupovi, lokalnog karaktera. Uspevamo da preživimo, ali u hotele mora i da se ulaže tako da nije lako – napominje Popović i ističe da je i nelojalna konkurencija takođe veliki problem za sve u ovoj industriji.
Beograd je kao destinacija godinama tavorio učauren, sa starim, odavno prevaziđenim hotelima, u koje se dugo nije ulagao ni dinar. Poslednjih godina slika se značajno promenila i sada u ponudi prestonica ima više od 300 hotela sa tri i četiri zvezdice.
Ono što nedostaje u beogradskoj hotelskoj ponudi, smatraju naši sagovornici, jesu hoteli sa pet zvezdica poput Skver najna, Metropola ili Hajata. Sent Ridžis, koji planira da zauzme prvih devet spratova buduće Kule Beograd, kada jednog dana bude završena, trebalo bi da se nađe upravo u toj kategoriji najluksuznijih.
Odlično kotirani na Bookingu
U Beogradu su najbrojniji hoteli sa četiri zvezdice, poput Falkenštajnera, Holidej Ina, Ina, Radison Blua, Kourtjarda, Arta, Envoy, Zire… Ima ih 179 u ponudi na Booking.com, a prenoćište u dvokrevetnoj sobi košta od 5.000 do 17.000 dinara, koliko je u Kraun plazi. Onih sa tri zvezdice ima 136, a noć u njima staje između 4.000 i 8.000 dinara. Većina njih su mali hoteli, sa ne više od 20 soba, ali gotovo svi mogu da se pohvale odličnim ocenama na Bookingu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
