Poslodavci kao islednici

On navodi da neki poslodavci traže podatke o osuđivanosti ili eventualnom vođenju krivičnog postupka, delikatne podatke o zdravstvenom stanju, ili čak i biometrijske podatke, pa i podatke koji su potpuno u sferi privatnosti, o navikama, hobijima, literaturi koju čita ili o sajtovima koje posećuje.

– Ima dakle, i tako postavljenih zahteva kod kojih su lako prepoznatljive pretenzije za pravljenje kompletnih „profila“ ličnosti. Ima čak, i to neretko, i zahteva za podatke o ličnosti trećih lica, bračnih drugova ili članova porodice, što je nezakonito. Iako je u mnogim od ovih situacija lako prepoznati nepostojanje svrhe, pa samim tim zapravo i nedopuštenost obrade poslodavci često nastoje da se obezbede navodnim „pristankom“ lica o čijim podacima se radi, objašnjava Šabić. On dodaje da je formalno obrada podataka o ličnosti dopuštena, ako za nju postoji jedan od dva osnova: ako je predviđena zakonom ili ako se vrši uz pristanak lica o čijim podacima se radi.

– Suštinski da bi „pristanak“ bio valjan on bi morao biti slobodan. U očigledno neravnopravnom odnosu između poslodavca i radnika, ili onog koji želi da se zaposli teško je govoriti o slobodnom pristanku. Zbog toga smatram i to sam sugerisao nadležnom ministarstvu, da se sve potrebne obrade podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja predvide i urede zakonom, a ne da se prepuštaju slobodnoj volji i „pristanku“, jer je veoma često da je očigledno da slobodne volje nema, odnosno da se pristanak na obradu daje jer je iznuđen strahom od neprijatnih posledica, ukazuje poverenik za Radnik.

Na pitanje kako kandidat za posao može da se zaštiti, Šabić odgovara da ako poslodavac traži lične podatke koje po zakonu ne bi smeo, ili su podaci nesrazmerni u odnosu na svrhu obrade, kandidat može podneti prijavu Povereniku. Ukoliko je reč o kršenju drugih prava zagarantovanih Zakonom o radu, lice se može obratiti inspekciji rada ili sudu, ukoliko su ispunjeni uslovi za to. Prema njegovim rečima, jedno od osnovnih načela u oblasti zaštite ličnih podataka, generalno, pa i u našem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti jeste načelo srazmernosti, koje podrazumeva da je dozvoljeno obrađivati samo one podatke koji su očigledno potrebni i primereni za postizanje svrhe obrade.

– Pritom obim podataka ne sme biti prekomeran, mogu se sakupljati i obrađivati samo oni podaci koji su za obradu neophodni. Kada obim i vrsta podataka nisu zakonom predviđeni, tada rukovalac mora u zavisnosti od situacije odlučivati koja obrada ne predstavlja prekomernu, odnosno nesrazmernu obradu podatak, kaže Šabić. Prema njegovim rečima, nekad je to lak zadatak, na primer kad je izričito predviđeno zakonom, ili kad je sasvim očigledno da je nedopustivo tražiti podatke koji se odnose na nečiju nacionalnost, veroispovest, pripadnosti političkoj stranci, seksualnu orijentaciju…

– Nekada je to manje očigledno, ali je, razume se, uvek i potrebno i moguće. Na primer, ukoliko lice konkuriše za radno mesto računovođe, potpuno je irelevantno to što je ranije bilo osuđeno za krivično delo uvrede, ali naravno može biti relevantna činjenica to da je to lice više puta bilo osuđivano za izvršenje krivičnih dela protiv privrede. Ili na primer, naravno da je za poslodavca zanimljiva informacija o tome da li radnik ima opštu zdravstvenu i radnu sposobnost. Ali to ne znači da je u slučaju eventualne nesposobnosti opravdano da se upušta i u njene razloge, da traži uvid u dijagnoze, medicinsku dokumentaciju i slično, ističe Šabić. Upitan koliko je bitno da li je žena trudna ili ne i da li namerava da zatrudni prilikom zapošljavanja, Šabić kaže da je Zakon o radu tu vrlo jasan.

– Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće ili da zahteva informacije o tome, osim izuzetno, ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Porodilje nepoželjne, partijci pogodni

Cveta Trifunović, predsednica Ženske sindikalne mreže, kaže za Radnik da u socijalnoj zaštiti gde ona radi nema velikih zloupotreba.

– Međutim, imamo problem s bankama, gde su porodilje zaštićene do prvog radnog dana, a čim se vrate, preti im otkaz, kaže Trifunovićeva.

Prema njenim rečima, postoji i problem partijskog zapošljavanja, gde poslodavac pita kojoj partiji pripadate, pa ako ste „pogodni“, onda vas zapošljava. Ona ukazuje i na starosnu diskriminaciju, jer se zapošljavaju uglavnom mladi i neiskusni ljudi, koji su partijski pogodni, a treba da obavljaju odgovorne poslove.

Zakonske nejasnoće

Na pitanje da li je Zakon jasan u ovoj sferi, Šabić kaže da nije.

„Mnoga pitanja u oblasti zaštite ličnih podataka u oblasti radnih odnosa nisu jasna. Upravo iz tog razloga sam nedavno uputio ministru rada pismo u kome sam mu ukazao na probleme u obradi ličnih podataka u oblasti radnih odnosa, a koji se moraju regulisati zakonom“.