Poslodavci neće uštedeti ni dinar

Istraživanje koje je sproveo NALED pokazalo je da je poslodavac pre usvajanja ovih izmena za prosečnu platu svog zaposlenog bio dužan da izdvoji 75.749 dinara. S povećanjem neoporezivog dela plate sa 8.776 dinara na 11.000 dinara i ostalim izmenama, ukupan trošak poslodavca po zaposlenom je isti – u dinar. Naime, država je samo obezbedila malo više novca za PIO i to nauštrb lokalnih samouprava, od kojih je uzela od poreza na plate, a taj „višak“ preko doprinosa prosledila – PIO fondu. Država je, naime, podigla stopu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 22 na 24 odsto.

Direktorka programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Danas da je država smanjenjem poreza sa 12 na 10 odsto, u stvari najviše zakinula lokalnim samoupravama. „Ranije je iznos za porez na zarade bio 6.656 dinara, sada je 5.234 dinara. Od tog iznosa 80 odsto ide u opštinske budžete, a 20 odsto u republički“, napominje Bojovićeva i dodaje da se deo tog novca preliva u Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje. „Suština je da poslodavci neće uštedeti ništa jer su doprinosi koji idu na teret poslodavca pre i posle izmena ostali isti. Radnici će dobiti za 46 dinara veće plate, a poslodavci bi uštedeli tih 46 dinara samo u slučaju da ponovo potpišu ugovore sa zaposlenima, što se verovatno neće desiti“, napominje Bojovićeva.

Ekonomista Milojko Arsić tvrdi da su analize zaista pokazale da su uštede za poslodavce minimalne, kao i da ovakve izmene ne mogu ništa naročito niti da pogoršaju niti da poprave u privredi. „Od samog početka je bilo jasno da priča o uštedama služi samo da se zamaskira osnovna namera, a to je da se novac sa budžeta lokalnih samouprava prebaci na republički“, ističe Arsić za Danas.

On kaže kako je sada lokalnim samoupravama oduzeto ono što im je fiskalnom decentralizacijom dato pre nekoliko godina. „Fiskalna decentralizacija nije bila dobar potez, ali to što država usred budžetske godine uvodi izmene je jako loše. Ni u jednoj razvijenoj zemlji zakoni se ne uvode preko noći, nego se ostavlja neki duži period kako bi svi stigli da se prilagode“, napominje Arsić.

Član UO Unije poslodavaca Dušan Korunoski kaže za naš list da konkretnih ušteda možda nema, ali da je usvajanje ovakvog seta zakona na neki način moralna ušteda. „Poslodavci su deset godina molili vlast da podigne taj neoporezivi deo zarade i to je sad učinjeno. Mere su možda dobre, ali je ovo samo početak i ne sme se stati ovde“, napominje Korunoski. On kaže da je pogrešno očekivati da jedna mera može da preokrene sve, kao i da je verovatno najveća korist od usvojenog seta poreskih zakona smanjenje budžetskog deficita. Poslodavci možda nisu najzadovoljniji količinom novca koji će da uštede, ali podsećaju da je najavljeno da se ovim štedi 12,6 miliona evra na nivou cele privrede, što prema nekim računicama odgovara otvaranju 12.000 novih radnih mesta.

Opštine oštećene

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović kaže za Danas da će opštine na godišnjem nivou zbog smanjenja poreza na zarade koji većim delom ide u njihov budžet biti oštećene za 12 milijardi dinara. „Opštine to osećaju na različite načine, ima nekih u kojima plate u vrtićima kasne po godinu dana, negde su kašnjenja po pet ili šest meseci“, napominje Paunović. On kaže da je država najpre preuzela na sebe održavanje 6.500 kilometara puta, da bi potom rebalansom budžeta predvidela sredstva samo za polovinu. „To znači da ostatak pripada lokalnim samouprava, što je novi trošak od 1,5 milijardi dinara“, ističe Paunović.