Poslodavci protiv premijera, sindikalci mu ne veruju

Sindikati pak kažu da je povećanje zarada u privatnom sektoru ne stvar dobre volje već nužnost, ali sumnjaju da će do toga zaista i doći, a tvrde da objektivno neće biti ni povećanja zarada u javnom sektoru već eventualno samo vraćanja na nivo od pre smanjenja.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da nivo najnižih plata zavisi od utvrđivanja minimalne cene rada.

– To je segment koji važi kako za realni tako i za javni sektor i određuje ga Socijalno – ekonomski savet. Mi smo svojevremeno imali povećanje minimalne cene rada, a da li će se stvoriti uslovi za to i u ovoj godini zavisi od više faktora. O tome se odlučuje zaključno sa septembrom. Prvenstveno će zavisiti od toga kakav će biti rast BDP-a i inflacije te će nivo minimalnih zarada morati biti usklađen sa tim segmentom. Za sad nema realne osnove za povećanje zarada u privatnom sektoru jer je preduslov za to smanjivanje obima parafiskalnih nameta i dažbina kojima su poslodavci opterećeni. Dosad do toga nije došlo samim tim veoma je teško govoriti o mogućnosti povećanja zarada u takozvanom realnom sektoru – objašnjava naš sagovornik.

Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Sintelon, takođe tvrdi da ne postoji ekonomska osnova za povećanje plata u realnom sektoru, a da ne bi bilo dobro ni da se zarade povećaju u javnom sektoru.

– Činjenica je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji, ali to još nije dovoljno. Naime taj rast je još uvek manji od visine kamata koje moramo da plaćamo za kredite koje koristimo tako da nema osnove za povećanje plata. Kada je reč o realnom sektoru tu država ne bi trebalo da se meša i nivo plata tu zavisi od tržišnih uslova, produktivnosti i održivog stanja u konkretnom sektoru. Bilo bi veoma loše da se država tu meša i određuje visinu plata. Loše je i to što bi u slučaju povećanja plata u realnom sektoru došlo i do zahteva da se zarade povećaju i u javnom a ne postoje ekonomski parametri na osnovu kojih bi to danas moglo da se primeni u Srbiji – smatra Pavičić.

Istovetnog mišljenja je i ekonomista Ljubomir Madžar.

– Istina je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji. Međutim to nije dovelo do značajnijeg smanjenja javnog duga te smatram da je Fiskalni savet apsolutno u pravu što se protivi povećanju plata. To bi definitivno ugrozilo plan finansijske konsolidacije i u datom trenutku ne bi trebalo da se poseže za takvim merama. Ni u realnom sektoru ne vidim da su se stekli uslovi za povećanje zarada. Jednom rečju suviše je Srbija u datom trenutku siromašna da bi mogla da povećava plate – smatra Madžar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, konstatuje da su radnici u Srbiji već oguglali kada je reč o premijerovim obećanjima da će se povećati plate.

– Kada premijer kaže da će to uslediti do kraja godine radnici se uz sarkastičan osmeh pitaju, da, ali koje? Takođe čak i da Vučić svoje obećanje ispuni, besmisleno je govoriti o povećanju plata i penzija jer bi u tom slučaju reč bila samo o vraćanju tih primanja na nivo koji je približan onome kada su smanjene – ističe Ranka Savić.

Ona dodaje da kada je reč o realnom sektoru, postoji osnova za povećanje plata.

– Radnici u Srbiji su toliko nisko plaćeni da bi bilo sasvim normalno da se podignu plate i u javnom i u privatnom sektoru. Tu nema spora. Međutim veliko je pitanje da li će do toga zaista i doći. Privatni poslodavci u Srbiji, a kako pokazuju dostupni podaci, jesu povećali svoju produktivnost i profite, međutim jedini mehanizam kojim država može da utiče na taj sektor je povećanje minimalne zarade. S obzirom da je do njenog povećanja došlo skoro ne verujem da će doći i do još jednog u ovoj godini. Država ništa nije učinila da olakša poslodavcima i oslobodi ih brojnih parafiskalnih nameta tako da ni to ne uliva optimizam da će zarade u realnom sektoru biti povećane – navodi naša sagovornica.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, takođe tvrdi da se u konkretnom slučaju radi o zameni teza.

– Nije pravilno govoriti o povećanju plata u javnom sektoru već o njihovom vraćanju na prethodni nivo. Kada Vučić suspenduje odluku o smanjenju plata i penzija tek nakon toga se može govoriti o njihovom realnom povećanju. U suprotnom to je potpuna besmislica. Plate u Srbiji su veoma niske i naravno da ih treba povećati. Međutim, premijer Vučić demagoški stalno najavljuje povećanje plata ali do toga nikako da dođe. Što se tiče realnog sektora tu plate zavise od poslovanja tih preduzeća. Vlada Srbije umesto da ukine parafiskalne namete malim i srednjim preduzećima i tako stimuliše poslodavce da daju veće zarade na tom planu nije uradila ništa. Takođe ne verujem ni da će poslodavci ali ni međunarodne finansijske organizacije podržati Vučićevu ideju o povećanju plata zaposlenima u realnom sektoru. Time bi direktno bio smanjen profit mnogih stranih kompanija, a praksa je pokazala da Vučić daleko više brine o interesima poslodavaca nego radnika, pa ne verujem da će rizikovati sukob sa krupnim kapitalom. Stoga, iako bi povećanje plata u Srbiji i u javnom i u realnom sektoru mogla da bude ocenjena kao nasušna potreba, ne verujem da će do toga i doći. Pre sam mišljenja da ovakvim izjavama Vučić želi da dobije kratkoročne i jeftine političke poene u javnosti – zaključuje Veselinović.