Poslodavci traže manji porez za veći minimalac

Ove godine pak izgleda da se već zna koliki će minimalac biti u 2020. godini s obzirom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već najavio da će iznositi 30.000 dinara, što je oko 11 odsto više od ovogodišnjih 27.000 dinara. Sada verovatno ostaje sindikalcima i poslodavcima da se slože, mada i jedni i drugi imaju svoje zahteve.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da je Socijalno-ekonomski savet, koji čine poslodavci, sindikati i Vlada, po zakonu treba da donesu odluku o minimalnoj zaradi i da treba pustiti tu instituciju da uradi svoje posao.

„Stav sindikata je da minimalna zarada treba da obezbedi egzistencijalne potrebe jedne porodice. Minimalna zarada bi trebalo da bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Sada minimalna zarada iznosi 27.000 dinara, a minimalna potrošačka korpa iz januara ove godine blizu 37.000 dinara. To znači da treba dodati još trećinu minimalne zarade da bi se pokrila minimalna korpa. Ovim tempom i povećavanjem minimalca za desetak odsto ne znam kada ćemo to dostići“, kaže Vuković dodajući da je cilj sindikata da u narednih godinu ili dve minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu.

Ranka Savić, predsednica ASNS-a, kaže da sindikati koji učestvuju u Socioekonomskom savetu ne bi trebalo da pristanu na minimalac manji od minimalne potrošačke korpe

„To je standardno da predsednik određuje minimalnu zaradu, a ne socioekonomski savet. To što je on rekao nije dovoljno. Sindikati traže da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, ali ja to neću doživeti. Svim što je manje od toga sindikati ne mogu biti zadovoljni. Čak mislim da bi sindikati trebalo da izađu iz SES-a ako se to ne desi, kako ne bi davali utisak Evropi da ovde postoji neki socijalno ekonomski dijalog“, tvrdi Savić.

Ona tvrdi da to nije nemoguće i da ne stoje objašnjenja kako nema za to para.

„Što se tiče privatnika država može da smanji poreze i doprinose, a kad se radi o državi, prave se parade, fontane, žičare… Da li su pare od ove parade u Nišu mogle biti upotrebljene da se podigne standard zaposlenih u vojsci“, pita Savić.

S druge strane, poslodavci tvrde da će oni prihvatiti bilo koje povećanje minimalne zarade ukoliko dobiju adekvatnu kompenzaciju od države. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ocenjuje da poslodavci mogu na sebe da preuzmu povećanje minimalne zarade do nivoa rasta nominalnog BDP-a. S obzirom da je projektovan realni rast BDP-a u 2020. godini 3,5 odsto plus inflacija od oko dva odsto, to je rast minimalne zarade od oko pet do 5,5 odsto. To bi značilo da minimalna zarada bude oko 28.500 dinara što je daleko od zahteva sindikata, a i manje od onoga što je „odredio“ predsednik.

„I prošle i pretprošle godine imali smo povećanje minimalne zarade za desetak i više odsto. Mi smo na to pristali zato što smo 2018. godine dobili od ministra finansija povećanje neoporezivog dela plate sa 11.700 na 15.000 dinara, čime je povećanje minimalca ostalo neutralno za budžet. Ove godine smo pristali na veći rast minimalca od rasta BDP-a zato što smo dobili ukidanje doprinosa za nezaposlenost od 0,75 odsto“, objašnjava Atanacković. On kaže da će poslodavci prihvatiti i novo povećanje minimalca veće od 10 odsto ukoliko dobiju smanjenje poreza i doprinosa. Prema njegovim rečima povećanje minimalne zarade predstavlja problem za privredu zato što ona podiže i sve druge plate. Međutim, on objašnjava i da će plate svakako rasti zato što mnogo ljudi odlazi i sve je manje radnika.

„Mi da bismo sprečili odlazak kadrova moramo da povećamo plate i to nije pitanje da li hoćemo ili nećemo. Takođe i država mora da poveća plate zdravstvenim radnicima na primer, jer ako to ne uradi oni će otići. Zato bi država trebalo da smanji namete, na primer porez na zarade koji iznosi 10 odsto može odmah da smanji, jer privreda nema mogućnosti da sama podnese povećanje zarada“, kaže Atanacković, dodajući da su mnoge zemlje smanjile namete na zarade, ali neke u okruženju recimo drže niže cene goriva, posebno dizela što smanjuje troškove privrede.

Minimalac u regionu

Prema podacima iz 2018. godine Srbija sa 231 evrom ima veću minimalnu zaradu nego u BiH (208 evra), Makedoniji (195 evra), Crnoj Gori (193 evra) i Albaniji (211 evra). Čak je minimalac veći nego i u Bugarskoj gde je 222 evra. S druge strane, minimalac u Hrvatskoj je 405, a u Sloveniji 667 evra.