Poslovanje kragujevačke fabrike od kraja 2018. godine pod velom tajne

Naprotiv, pešadijsko naoružanje za izvoz kupovale su po cenama po kojima su ih u Zastavi pazarili i Jugoimport SDPR, ali i ostali trgovci oružjem. Da li je tako i od kraja prošle godine, odnosno od smene poslovodstva u Zastavi oružju, ne zna se, pošto je poslovanje preduzeća, od tada, izvan bilo kakve kontrole ne samo javnosti, nego i zaposlenih i njihovih predstavnika, kažu danas za naš list u Zastavi oružju, najstarijoj i jedinoj domaćoj fabrici pešadijskog naoružanja, te lovačko –sportskog i oružja za ličnu odbranu.

Podsetimo da je krajem prošle godine, sa mesta generalnog direktora Zastave oružja, bez ikakvog obrazloženja, smenjen pukovnik Milojko Brzaković, i na njegovo mesto doveden Mladen Petković iz valjevskog „Krušika“, fabrike koja je u proizvoidno – finansijskom kolapsu, a za koji uzbunjivač iz Valjeva Aleksandar Obradović i predsravnici „Krušikovih“ radnika optužuju upravo Petkovića. Obradović navodi da se propadanje „Krušika“ i povlašćeni status privatnih kompanija, pre svih firme GIM i kompanija Slobodana Tešića, vezuje za ime Mladena Petkovića koji je na čelo „Krušika doveden 2014. godine.

Među poznavaocima oružarskog biznisa se još od kraja prošle godine špekuliše da je Mladen Petković iz Krušika doveden u Zastavu da bi u kragujevačkoj fabrici „nakalemio“ praksu koja je „ojadila“ Krušik, ali donela i te kako veliku korist kompaniji GIM, na primer, koju je zastupao otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Branko (Stefanović), koji je 27. oktobra, na Svetu Petku, prošle godine, na proslavi 165 godina od osnovanja Zastava oružja javno tvdio da smene poslovodstva u toj fabrici navodno neće biti i time demonstrirao ko kadruje u domaćim vojnim fabrikama.

Indikativno je i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je, svega nekoliko meseci pre smene, prethodnom Zastavinom menadžmentu čestitao na tome što je kupovinom Zastava kovačnice, spasio najstariju fabriku otkovaka na Balkanu od sigurne propasti, i obećao da će država da refundira tri miliona evra, koliko su oružari platili Kovačnicu.

Ta tri miliona evra nikada nisu stigla u Zastavu oružje, ali jeste Mladen Petkovoić iz Krušika, nakon čijeg dolaska je u kragujevačkoj fabrici proradila kadrovska vrteška, sa koje su otpali gotovo istaknuti stručnjaci koji su rukovodili proizvodnjom, marketingom, finansijama, svakako – i plasmanom. Pre mesec dana, ostavku je podneo i izvršni direktor za finansije, pravne i ekonomske poslove Rajto Tanasijević, u čijoj nadležnosti su bili i komercijani i poslovi marketinga. Ko danas radi te poslove, pošto Tanasijevićev naslednik još nije imenovan – ne zna se.

Ono što se zna, a što je Sindikat Zastave oružja, uplašen za budućnost fabrike i egzistenciju zaposlenih, nedavno saopštio, jeste da su poreski i ostali dugovi fabrike dostigli 17 milijardi dinara, a da su gubici blizu 30 miliona evra, te da su dugovi i gubici premašili vrednost kapitala ptreduzeća, da je fabrički sistem, stalnim kadrovskim premetačinama, urušen, i da je snabdevanje repromaterijalom i proizvodnom opremom (reznim alatima, na primer) sve neredovnije.

Oružarski Sindikat se, zbog toga, obratio Vladi i Ministarstvu odbrane, i zatražio smenu kompletnog fabričkog Nadzornog odbora.

Ministarstvo odbrane reagovalo je tako što je pukovnika Ivicu Marjanovića ponovo imenovalo za predsednika NO Zastave oružja, u kojoj se, prema dostupnim informacijama, problemi i dalje gomilaju.

Prateći poteze aktuelne vlasti u domaćoj namenskoj proizvodnji, poznavaoci ove problematike upozoravaju predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije da vojnom industrijom ne može da se upravlja na način na koji se to trenutno radi.

-Ne mogu politički komesari i oficiiri bez industrijskog iskustva da se postavljaju za direktore i da se imenuju u nadzorne odbore vojnih fabrika. Vojna industrija je specifična i traži kadrove koji poznaju tehnologiju, proizvodnju i plasman oružja imunicije. Dovođenje partijskih kadrova na čelo preduzeća namenske industrije vodi njihovoj propasti, i sa takvom praksom bi moralo odmah da se oprestane. Naravno, pod uslovom da su su namere onih koji odlučuju časne. Ukoliko nisu, onda je to druga priča, i onda ćemo i u Zastavi oružju, verovatno i u ostalim fabrikama imati probleme sa kojima se danas suočava Krušik – poručuju naši sagovornici, koji slove za najbolje poznavaoce oružarskog biznisa u Srbiji i šire.