Šta može da se kupi za poštarsku platu u Srbiji?

Kad se saberu sve plate isplaćene u Pošti Srbije za godinu dana i napravi „školski“ prosek, dođemo do 57.000 dinara zarade po zaposlenom na nivou celog javnog preduzeća. U ovaj iznos, naravno, uračunate su i one najviše plate, poput direktorske, koja dobro premašuje 200.000 dinara.

Potpisnici Deklaracije o plati za život još prošle godine naveli su da je za dostojanstven život potrebno oko 115.000 dinara, što omogućava mesečno pokriće troškova hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i omogućava odvajanje male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.

Poštari koji su u obustavi rada od 24. oktobra traže povećanje plata od 30 odsto, ne pristajući ni na jednu, pa ni poslednju ponudu od 10 plus 10 odsto povećanja koju je u njihovo ime sa Vladom potpisalo tri sindikata, dok su tri odbila da idu na sastanak.

Da li će se nešto promeniti ukoliko premijerka prihvati poziv koji su joj uputili ovi radnici – za sastanak u nedelju – ostaje da se vidi.

I dok postojećim poštarima koji protestuju tražeći poboljšanje uslova rada stižu suspenzije, Pošta raspisuje konkurs tražeći nove poštare, dostavljače, vozače i šalterske radnike. Nudi početnu platu od 60.000 dinara, dok im postojeći, iskusni radnici, rade za desetak hiljada dinara manje.

Prema podacima iz Izveštaja o stepenu realizacije programa poslovanja Pošte Srbije za prvih devet meseci ove godine, plate u ovom javnom preduzeću se kreću u rasponu od 45.273 dinara, koliko iznosi najniža pojedinačna zarada pa do 148.037 dinara, koliko iznosi najviša zarada koja ne uključuje poslovodstvo.

Plate direktora su značajno veće.

Najniža plata u rukovodstvu Pošte je 110.697 dinara, a najviša, koju prima direktor Zoran Đorđević je 248.324 dinara.

U ove plate koje je Pošta prikazala u svom izveštaju uračunat je i topli obrok, regres i uvećanje po osnovu minulog rada za deset godina radnog staža.

Vrednost prosečne potrošačke korpe za tročlanu porodicu je u avgustu ove godine (poslednji dostupan zvaničan podatak) bila 100.157,59 dinara, na nivou cele Srbije.

Postoje gradovi gde su troškovi života skuplji, pa je ovaj iznos i veći: Beograd 104.138,38 dinara, Novi Sad – čak 112.153,35 dinara, Pančevo i Zrenjanin (nešto više od 109.000 dinara), Subotica (107.318,70 dinara), Sremska Mitrovica (105.538,91 dinar).

Najniža vrednost potrošačke korpe je u Leskovcu, ali to, na žalost, ne znači da su u toj opštini najjeftiniji uslovi života, pošto je prosečna zarada u tom gradu ispod proseka Republike, pa je i dalje potrebno više od jedne prosečne plate da bi se kupila hrana za tročlanu porodicu i platile dažbine, tačnije – 1,35.

A šta ima u toj mesečnoj prosečnoj potrošačkoj korpi za koju poštar treba da radi cela dva meseca, a koja je nedostižna i za one sa većom platom – prosekom na nivou države?

Prosečna potrošačka korpa računa da tročlana porodica – dvoje odraslih sa detetom – pojede za ceo mesec jedan kilogram testenine, 800 grama graška, 800 grama boranije, 300 grama kačkavalja, 700 grama junetine, četiri kilograma svinjetine, 4,5 kg piletine, 1,5 kg banana, pola kilograma bureka i dr.

Dok na hranu mesečno ide više od 40.000 dinara, za troškove stanovanja i komunalija predviđeno je 20.329,53 dinara, za restorane i hotele 1.184,89 dinara.

Na spisku su, između ostalih, i troškovi za zdravstvo tek nešto veći od 3.000 dinara mesečno, 3.396,25 dinara za odeću i obuću, ali i – 506 dinara mesečno na ime obrazovanja (detaljni sastav prosečne potrošačke korpe pogledajte ovde).

A poštarska plata pokriva samo pola ovakve korpe.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, nedavno je za portal N1 rekao da postoje statistički proračuni koji mogu da daju odgovor na pitanje koliko je prosečnoj porodici potrebno za normalan život u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima.

Svakako da će, kako je dodao, pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba konkretne porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece…

Reljanović je istakao da ni minimalna, ni prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa) odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa).

„To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo ‘prosečno’. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji“, naveo je Mario Reljanović.

Koncept „Plata za život“ zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.

On je istakao da, u odnosu na proračune rađene pre samo godinu, ili dve, treba uzeti u obzir i realan rast troškova života, pošto su mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje značajno poskupeli.

Tako je plata za život pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara, tačnije – 114.752 dinara.

Danas, godinu dana kasnije, ovaj iznos može biti samo veći, s obzirom na rastuću inflaciju koja je počela da se smanjuje tek od aprila 2023, posle martovske međugodišnje stope od 16,2 odsto.

Inflacija u oktobru ove godine, u odnosu na oktobar prošle, iznosi 8,5 odsto.