Pošten obračun grejanja još nije za nas

Kako saznajemo, ovaj sistem plaćanja grejanja ima svega tri procenta od ukupnog broja korisnika usluga „Beogradskih elektrana“, pa se može reći da ovakav način plaćanja još uvek nije zaživeo u Srbiji.

Od želje stanara jedne zgrade da grejanje plaćaju prema isporučenoj količini toplotne energije, pa do realizacije, put nije baš jednostavan i potrebno je izdvojiti dosta novca, a za početak zgrada treba da ima formiranu skupštinu stanara.

„Na osnovu zahteva skupštine stanara, JKP „Beogradske elektrane“ vrše analizu potrošnje iz prethodnog perioda i prosleđuju je skupštini stanara, koja na osnovu iste, donosi konačnu odluku o prelasku na naplatu prema potrošnji. Ukoliko skupština stanara odluči da pređe na naplatu prema potrošnji i raspodeli, obavezna je da izabere preduzeće koje će izvesti projektnu dokumentaciju, elaborat o ugradnji termostatskih ventila i uređaja za registrovanje potrošnje“, objašnjavaju u „Beogradskim elektranama za finansijski portal Kamaticu.

U Beogradu trenutno posluje osam preduzeća koja vrše tu uslugu, a cene im se neznatno razlikuju. Kako je za sam početak potreban elaborat, za njega treba izdvojiti oko 1.000 dinara, a starije zgrade, ukoliko ga nemaju, treba da dostave i „projekat izvedenog stanja“, njega firme naplaćuju 0,50 evrocenti po kvadratu, ali u računicu ulazi kvadratura cele zgrade.

„Cena ugradnje termoregulacionih ventila i delitelja toplote zavisi od broja radijatora u stanu. U zavisnosti od toga da li radijator već ima termostatski ventil ili ne, cena je od 22 do 60 evra po jednom radijatoru“, kažu za Kamaticu iz jedne firme koja se bavi ugradnjom.

Što se tiče plaćanja sve zavisi od firme sa kojom se posao sklopi pa tako pojedine omogućavaju klijentima da usluge izmire na način na koji njima najviše odgovara, kroz 12 mesečnih rata, odjednom za celu zgradu ili da svaki stan posebno dobije svoju fakturu, dok druge zahtevaju da im se ceo novac isplati odjednom, jer kako kažu „ceo posao je gotov za tri do četiri dana“.

Osim troškova koji su vezani za pripremu i ugradnju, stanari treba da računaju i na „uslugu očitavanja“, a ona košta od četiri do pet evra po radijatoru na godišnjem nivou.

Ova usluga se plaća ovlašćenoj firma koju je angažovala zgrada, koja potom dostavlja „Infostanu“ podatke o potrošnji svakog stana pojedinačno, a „Elektrane“ mu dostavljaju podatke o potrošnji na nivou predajne stanice, na osnovu čega „Infostan“ pravi mesečne račune i šalje ih korisnicima.

Trošak za grejanje plaća se i kada nije sezona, kako su nam rekli, za stan od 50 kvadrata plaća se 1.000 dinara „instalisane snage“.

Kolike tačno uštede donosi ugradnja kalorimetara ne može sa sigurnošću da se odredi. Firme koje se bave ugradnjom uređaja za registrovanje pojedinačne potrošnje kažu za Kamaticu da taj procenat varira od 10 pa sve do 60 procenata, ali ušteda zavisi od mnogo faktora, a neki od njih su ponašanja potrošača, jer oprema omogućava upravljanje potrošnjom, bitan faktor je svakako i energetski efikasan objekat, odnosno da li ima izolacije i kakva je ona, kakva je stolarija, na kom položaju se nalazi objekat odnosno stan… Retko, ali dešava se i da, od 1 do 2 procenta potrošača potroše i više toplotne energije.

Troškovi ugradnje kalorimetra:

• Elaborat oko 1.000 dinara,
• Projekat izvedenog stanja 0,50 evrocenti po kvadratu zgrade,
• Ugradnje termoregulacionih ventila od 22 do 60 evra po jednom radijatoru,
• Uslugu očitavanja od 4 do 5 evra po radijatoru,
• Troškovi ugradnje instalacija.