Dogovor o restrukturiranju EPS-a je postignut, a danas u podne na sednici Upravnog odbora doneće se i formalna odluka. Kako za Danas objašnjava generalni direktor Elektrovojvodine Srđan Kružević, biće doneta odluka da se formira jedan javni snabdevač, pri čemu će pet privrednih društava ostati netaknuta i prodavati električnu energiju opet za distributivnu razliku, a pet privrednih društava u ovom momentu vršiće funkciju operativno-distributivnog sistema. Istovremeno, predlog za dodatno zaduživanje EPS-a je skinut sa dnevnog reda.
– Time imamo garanciju ministarke energetike Zorane Mihajlović da neće biti smanjenja broja zaposlenih, da će privredna društva funkcionisati kao i dosad. A zakonska obaveza formiranja javnog snabdevača će biti ispoštovana, kao i obaveza kupovine električne energije. Mi kao privredno društvo bili smo prinuđeni da se obratimo ministarki, koja je prepoznala problem i potencijalne posledice ako bi se formirao jedan javni snabdevač po zamisli generalnog direktora EPS-a. To bi značilo da iz privrednih društava treba izvući sektor prodaje, a potom i tehniku. Posledice bi bile pogubne za gradove i regije u kojima posluju naša privredna društva. Ministarka je saslušala sve predloge i probleme i donela odluku na osnovu zaključka koji su doneli stručni ljudi u EPS-u. A ta odluka nije doneta na osnovu paušalnog mišljenja jednog čoveka kojeg je savetovala konsultantska kuća. Tako je i sa podizanjem kredita radi tekuće likvidnosti. Hita se u akcionarsko društvo da bi preduzeće moglo da uzme hipotekarne garancije. Kada vi založite Đerdap, Bajinu Baštu i Kostolac da platite dugovanja zbog lošeg poslovanja, pa ne budete mogli da ispunite kreditne obaveze, neko će pokrenuti te garancije i oduzeti sve ono što Srbija ima. Istovremeno, EPS ima nenaplaćenih potraživanja od 120 milijardi dinara. To su realna sredstva. Država, ako hoće da čuva socijalni mir, mora da preuzme dug od pedesetak milijardi – kaže Kružević.
Koliko su realne procene da EPS-u preti bankrot?
– To su deplasirane priče, samo da bi se EPS dodatno zadužio. A pritom, u strukturi tako planiranog zaduživanja, 57 milijardi dinara stavljeno je u grafikonsko polje „ostalo“. Nikom nije objašnjeno za šta će se tih 57 milijardi potrošiti. Neprihvatljivo je da kažu da je ove godine proizvodnja 36 milijardi kilovata, a da će sledeće godine, zbog loše situacije, biti 11. Elektrovojvodina funkcioniše po istom sistemu kao i Niš, Beograd ili Kraljevo, sa istom cenovnom razlikom. Ne vidim razlog zašto ne bi mogli da posluju kao mi. EV je pozitivno završila prethodnu godinu, a za takav rezultat je ključna dobra organizacija. Otkako smo imenovani za direktore distribucija, a Aleksandar Obradović za vršioca dužnosti direktora EPS-a, mi smo se bavili samo jednom stvari – formiranjem jednog javnog snabdevača i operativno-distributivnog sistema. Bez ikakvog dogovora sa čelnim ljudima distribucija. Direktor EPS-a je naterao privredna društva da obezvrede kapital za 18,63 odsto. A tu dolazimo na scenario koji nam je poznat tokom prethodnih 12 godina, gde smo ostali bez svega u državi. Nedopustivo je da niko ne pominje da je Srbija izgubila velikog potrošača Mesera, bez kojeg EPS ostaje sa godišnjim manjkom od sedam miliona evra. Kako se desilo da je u određenom trenutku slovenačka struja bila povoljnija i bolja od srpske struje i ko je odgovoran za to?
Kako onda EPS može da dođe do svežeg novca?
– EPS ima 36.000 zaposlenih, i oni čuju u medijima od svog direktora da neće biti novca za plate. A pritom je skočila i proizvodnja i naplata. Oko 20 milijardi dinara EPS inkasira svakog meseca. S druge strane, privredna društva uredno plate svu struju koju kupe od EPS-a, izmire fiskalnu obavezu, a muku muče sa naplatom i krađom struje, s čim EPS nema dodirnih tačaka. Svakog meseca EV uplati EPS-u četiri do pet milijardi dinara i čudno mi je da tog novca nema. Pritom, iz distributivne razlike, mi delimo plate, održavamo sistem, radimo sve neophodne nabavke i ulaganja. S druge strane, Vlada Srbije je ove godine u budžet uvrstila garancije za kredite nemačke i kineske banke. Oba su investiciona. Sigurno će se graditi Kostolac 2, ima indicija da će se proširivati Đerdap, a ruski partneri su zainteresovani za izgradnju termoelektrane kod rudnika Kovin.
Predlog novog tarifnog sistema
Agencija za energetiku Srbije trebalo bi danas da objavi predlog novog tarifnog sistema za struju, koji bi trebalo da donese promene u odnosu između više dnevne i niže noćne tarife, kao i u granici crvene tarife, odnosno broja potrošenih kilovata na koje će se naplaćivati najviša cena struje. Javne konsultacija oko predloženog tarifnog sistema trajaće dve sedmice, nakon čega bi trebalo da bude usvojena konačna verzija. Prema saznanjima RTS-a, predlog novog tarifnog sistema je da noćna niža tarifa u crvenoj zoni, umesto dosadašnja četiri puta, bude jeftinija od dnevne tri puta. Predlog je i da se u najskuplju crvenu tarifu, umesto sa 1.600 kilovat-sati, ulazi sa mesečnom potrošnjom od 1.200 ili 1.400 kilovat-sati. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
