Postignut dogovor Srbije i MMF-a: Srbiji će biti dostupno oko 400 miliona evra sredstava

Posle sednice Izvršnog odbora, Srbiji će biti dostupno oko 400 miliona evra sredstava Fonda, dodaje se u saopštenju Mekgetigana, koji podseća da su sastanci vezani za ocenu aranžmana trajali od 19. do 31. oktobra u Beogradu.

„Program se i dalje realizuje u skladu sa planom, svi kvantitativni ciljevi za kraj juna 2023. godine su ispunjeni, i na osnovu dostupnih podataka se očekuje da će svi indikativni ciljevi za kraj septembra 2023. biti ispunjeni“, istakao je Mekgetiga i naglasio da program strukturnih reformi dobro napreduje.

Imajući u vidu snažnu akumulaciju deviznih rezervi i fiskalne bafere, kao i smanjenje makroekonomskih neravnoteža, on je preneo da su srpske vlasti izrazile nameru da ovaj aranžman tretiraju kao aranžman iz predostrožnosti, počev od tekuće revizije, što je ranije nego što se očekivalo u vreme odobrenja stend baj aranžmana.

Srpska privreda se, prema njegovim rečima, dobro oporavlja od prošlogodišnjih energetskih šokova, uprkos udarnim vetrovima iz nepovoljnog globalnog i regionalnog okruženja.

Očekuje se, napominje Mekgetigan, da će rast dostići dva procenta u 2023. godini, da će porasti na tri procenta u 2024. uporedo sa oporavkom domaće tražnje.

Nezaposlenost je na istorijskom minimumu, istakao je on i naglasio da su niže regionalne cene energije i otporan izvoz podržali oštro smanjenje deficita tekućeg računa.

Taj deficit će, kako se očekuje, ove godine pasti ispod 2,5 procenta BDP, zahvaljujući kontinuiranim povoljnim trendovima platnog bilansa, uključujući snažne prilive stranih direktnih investicija, dok devizne rezerve sada premašuju 24 milijarde evra, što je rekord svih vremena, konstatuje u saopštenju šef Misije MMF za Srbiju.

On izražava i očekivanje Fonda da će inflacija nastaviti da pada na oko osam procenata do kraja godine i trebalo bi da se vrati u okvire cilja Narodne banke Srbije (NBS) u 2024. pod pretpostavkom da se nastavi stroga makroekonomska politika.

Finansijska stabilnost je, ističe se u saopštenju, očuvana, dodaje se u saopštenju Mekgetigana, koji dodaje da bi snažan rast prihoda i smanjenje energetskih subvencija trebalo da omoguće da fiskalni deficit za 2023. padne ispod tri procenta BDP i da se do kraja godine vidi dalje smanjenje javnog duga na oko 53 procenta BDP.

Nedavna uspešna aukcija državnih hartija od vrednosti denominiranih u dinarima i snažno interesovanje stranih investitora za državne emisije svedoče o snažnom ekonomskom učinku Srbije, kaže šef Misije MMF za Srbiju.

Rizici po ekonomsku perspektivu Srbije uključuju geopolitička kretanja i razvoj situacije u energetskom sektoru, neizvesnosti u pogledu ekonomskog rasta trgovinskih partnera, još uvek izazovno okruženje po pitanju inflacije i dalju nestabilnost globalnog finansijskog tržišta, ukazuje Mekgetigan.

Prema njegovoj oceni, srpska ekonomija, međutim, ima znatne rezerve protiv neizvesnosti koje uključuju visoke devizne rezerve i depozite javnog sektora, relativno nizak javni dug, održivu dinamiku spoljnog duga i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem.

Stend baj aranžman obezbeđuje dodatan bafer. U narednom periodu, kombinacija makroekonomskih politika treba da ostane restriktivna, kako bi se obezbedilo da se inflacija uskoro vrati u ciljani raspon, poručio je Mekgetigan.

Od aprila 2022. do jula 2023. godine, NBS je povisila referentnu stopu, kako bi pooštrila stav monetarne politike. Takođe je povećala obavezne rezerve u cilju apsorbovanja viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, podseća Mekgetigan, koji smatra da bi NBS trebalo da bude spremna da, po potrebi, dodatno pooštri stav monetarne politike.

Misija MMF pozdravila je usvajanje budžeta za 2024. godinu koji predviđa deficit od 2,2 odsto BDP, što je, kažu, u skladu sa aktuelnim restriktivnim stavom politike i namerom da se deficit dodatno smanji na 1,5 odsto BDP u 2025. godini, u cilju poštovanja fiskalnog pravila.

Plate u javnom sektoru i penzije biće povećane u skladu sa fiskalnim pravilom. Budžet predviđa nastavak visoke kapitalne potrošnje, kako bi se zadovoljile znatne infrastrukturne potrebe i ne predviđa podršku u održavanju likvidnosti državnih preduzeća u energetskom sektoru, izuzev u slučaju velikih negativnih šokova, objašnjava Mekgetigan.

Šire gledano, kako je napomenuo, fiskalna politika u predstojećem periodu treba da se u potpunosti pridržava fiskalnog pravila, izbegava ad-hok mere potrošnje i obezbedi efikasnu potrošnju na javne investicije.

Pozdravljamo tekuće napore u pravcu unapređenja kadrovskog planiranja u javnom sektoru, srednjoročnog budžetiranja, upravljanja fiskalnim rizicima i javnim investicijama i modernizacije poreske administracije, naglašava Mekgetigan.

Finalizacija nove strategije ljudskih resursa Poreske uprave i ubrzavanje postupaka zapošljavanja postali su glavni prioritet, imajući u vidu pad broja zaposlenih i dalje odlaske u penziju u bliskoj budućnosti.

Finansijski sektor je zadržao stabilnost, ali je neophodna stalna budnost u okruženju viših kamatnih stopa u dužem vremenskom periodu, navodi Mekgetigan u saopštenju.

Privremeno ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite ne treba produžavati nakon isteka mere krajem 2024. godine, smatra MMF, koji pozdravlja tekuće reforme u energetskom sektoru, čiji je cilj rešavanje nedostataka u energetskom sektoru Srbije.

Više cene električne energije doprinele su pokrivanju troškova Elektroprivrede Srbije (EPS) u srednjoročnom periodu. Pozdravljamo i velike reforme korporativnog upravljanja u EPS, saopštio je Mekgetigan.

On smatra da je sada prioritet realizacija šireg plana restrukturiranja EPS. U narednom periodu, važno je obezbediti održivost sistema određivanja cena električne energije i gasa i, po potrebi, izvršiti dodatna prilagođavanja cena, posebno ukoliko se ostvari rizik viših troškova tranzita gasa, kaže se u saopštenju.

Misija pozdravlja i usvajanje novog ključnog Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je usklađen sa Smernicama OECD o korporativnom upravljanju u državnim preduzećima.

Sada je važno da se intenzivno radi na izradi podzakonskih akata, kako bi zakon mogao da uđe u punu primenu od septembra 2024. godine, navodi se na kraju saopštenja Mekgetigana.