Pošto se razboleo, naređeno privođenje Ilije Devića

Poternica je objavljena baš na dan kada je ranije zakazana konferencija za novinare na kojoj je članica menadžmenta ATP Vojvodine pre stečaja i ćerka investitora, Anđelka Dević, najavila da će govoriti o pritiscima koje vlast vrši na pravosuđe sprečavajući da se reši taj slučaj, svrstan u 24 sporne privatizacije kao jedan od pet najvećih i jedini u kome je oštećen investitor a ne država.

Devićeva je najavila da će njen otac štrajkovati glađu ukoliko ga privedu kao i da „neće dozvoliti zatvorskim lekarima da mu priđu niti propisuju terapiju, jer smatra kako je cilj da se on skloni iz javnosti“.

Objasnila je da je proces otvoren početkom 2014, kada je Dević uhapšen u okviru istrage o spornim privatizacijama, ali gotovo godinu i po dana se potom čekalo na optužnicu, bilo je potrebno devet meseci da bi se dao nalog za veštačenje a onda je angažovana veštakinja sa spornom diplomom, o čemu je Danas već pisao. Suđenje je kasnilo jer se potom razboleo sudija, pa je on posle više od godinu dana promenjen a u nekoliko navrata ročišta su odlagana zbog odsustva drugih učesnika u postupku.

Iako u senci najavljenog privođenja, Devićeva je objasnila da je povod za jučerašnje obraćanje javnosti presuda Privrednog apelacionog suda kojom se kao neosnovano odbacuje pravo preduzeća da naplati štetu nastalu jer Grad Novi Sad nije ispunio svoj deo ugovora nakon što je Dević okončao dogovorenu izgradnju autobuske stanice.

– Danas, to liči kao da su nas pustili da sagradimo vredan objekat kako bi ga oteli. Kroz niz sudskih postupaka pokušavamo da povratimo investiciju i zaštitimo kapital, jer ga nismo doneli sa Rajskih ili drugih ostrva, već smo ga zaradili. Taj strahoviti pritisak na porodicu traje godinama kako bi odustali od odštetnih zahteva, a krivični postupak u kome je Ilija optužen da je oštetio preduzeće pokrenut je kao deo tog procesa – rekla je Dević.

Ona je podsetila na sudbinu prethodnog zahteva za nadoknadu štete, kada je Vrhovni kasacioni sud 2013. oborio u reviziji već donetu pravosnažnu izvršnu presudu kojom je Grad trebalo da plati 17 miliona evra nadoknade dela štete za period od oko četiri godine.

– Da je presuda izvršena, celokupan dug preduzeća bio bi izmiren, izašlo bi se iz stečaja. Međutim, VKS je tvrdio da je ugovor sa Gradom ništav jer bi ATP Vojvodina stekla monopol i ugrozila poslovanje javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, iako ono nije bilo registrovano ni za stanične usluge niti za međunarodni prevoz. Sud je bez dodatnog veštačenja „utvrdio“ da je ipak načinjena šteta i to četiri miliona evra. Za tu presudu interesovala se Agencija za borbu protiv korupcije, tražila je uvid u tok odlučivanja ali i pored nekoliko urgencija odgovor do danas nisu dobili – istakla je Dević i dodala da se sličan scenario ponovio i pre nekoliko dana, po žalbi ATP Vojvodine za nadoknadu ukupne štete i za period koji je usledio nakon prve tužbe jer se sud, odbijajući zahtev, pozvao ne na zakon, kako to nalaže naš pravni sistem, nego na prethodnu presudu tvrdeći da su mogućnosti naplate iscrpljene.

Na konferenciji je pušten i snimak Aleksandra Vučića koji je gostujući i jednoj emisiji kod Milomira Marića, pre dolaska na vlast, objašnjavao kako su Dević i njegova investicija žrtve tadašnje (demokratske) vlasti koja „ga je uništila“, rekao je i kako je „pokušao da pomogne ali nije uspeo“. Anđelka Dević je zato pozvala sadašnjeg predsednika da se založi, kako je to učinio za zadužene u švajcarcima, i pomogne da u ovom slučaju pravosuđe radi bez pritisaka, da se umesto progona, zaštite prava domaćeg investitora. Ona je javno uputila pitanje Vučiću da li je prepreka za pravično suđenje i nadoknadu štete to što se kao tuženi javljaju Grad Novi Sad i država.

Privatizacija

Ilija Dević je ATP Vojvodinu kupio u privatizaciji 2004. u prvoj godini je ispunio investicioni plan, proširio delatnost, uveo nove linije i zaposlio novih 200 radnika. Naredne godine poslao je Gradu Novom Sadu, na čijem je čelu tada bila Maja Gojković, predlog da na placu ATP Vojvodine, sopstvenim sredstvima i bez pomoći države izgradi novu međunarodnu i međumesnu autobusku stanicu. Osnov za to bila su planska dokumenta kojima je bilo predviđeno izmeštanje kao i činjenica da je stara stanica neuslovna i da ne može da ispuni uslove koje propisuje zakon. Objekat je izgrađen, ali je Grad odbio da izmesti saobraćaj na novu lokaciju zbog čega investicija nije mogla da se pokrene, a preduzeće je pod teretom kreditnih obaveza otišlo u stečaj.