Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović najavio je da će u naredne četiri godine građani Šapca imati najnižu cenu grejanja u Srbiji, a to će biti omogućeno izgradnjom toplane na biomasu.
– Jako nam je važno da naši građani shvate da se trudimo na svaki način da oni imaju najbolju uslugu po najnižoj ceni. Odlučili smo, s obzirom na činjenicu da postoje problemi sa funkcionisanjem sa „Srbijagasom“ i utvrđivanja monopolske cene na tržištu, da iznađemo nova rešenja, da umesto ruskog imamo naše, domaće gorivo. Biomasu ćemo dobijati sa njiva Mačve i Pocerine. Ideja je da naši poljoprivrednici zarade prodajući biomasu proizvođaču energije, a oni svoju energiju gradu i grad će imati četiri puta jeftiniju cenu energenta od trenutne. Mi imamo najbolju „Toplanu“ u Srbiji, ali želimo da imamo najbolju moguću uslugu u Srbiji za naše građane po najnižoj ceni. Ovo je projekat u kome svi dobijaju. Građani će imati jeftinije grejanje, grad privatnog isporučioca i poljoprivrednici će da ono što sada zaoru ili spale prodaju i na taj način zarade. Tako ćemo obuhvatiti ceo sistem, kaže gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Inače, Šabac je već uveliko u projektu izgradnje toplane na biomasu. Gradski energetski menadžer Slobodan Jerotić ističe da je grad iskoristio i povoljnosti u izradi projekta. Trenutno, prema urađenoj studiji, postoji 50.000 tona neiskorišćene biomase u krugu od 25 kilometara oko Šapca, što je sasvim dovoljno za rad novog postrojenja toplane. U širem području ta količina biomase je trostruko veća.
– U budućnosti nas čeka još nekoliko koraka do konačne realizacije projekta, po principu javno-privatnog partnerstva. Očekivanja su da ćemo u oktobru 2018. godine pokrenuti postrojenje, kazao je svojevremeno član Gradskog veća Šapca Slaviša Kostadinović.
– Pored agro-biomase, može se koristiti i drvna biomasa. Studija koju smo dobili od kolega iz Nemačke kancelarije za tehničku pomoć i saradnju pokazuje da imamo veći potencijal agro-biomase od onog koji nam je potreban, rekao je Jerotić. Partneri u projektu su Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka razvojna agencija GIZ.
Švedska vrba kao ugalj
Posebnu šansu za čvrstu biomasu nudi švedska vrba, koja se koristi u nordijskim zemljama, a sve više i u Nemačkoj. Ova biljka ima izuzetan prirast, tako da za tri godine, kada se može koristiti za gorivo, naraste i do 15 metara. Godišnje sa jednog hektara može se dobiti od 40 do 110 tona ovog drveta, a kalorijska vrednost je do 4.900 kilokalorija po kilogramu. To je kao pola litre nafte ili kilogram kamenog uglja, a ne traži posebnu negu. S obzirom da švedska vrba ima izuzetan prinos znači da proizvodi i nekoliko puta više kiseonika nego ostale vrste drveta. Zasnivanje zasada švedske vrbe je relativno jeftino, jer je potrebno oko 20.000 sadnica za hektar, što je ulaganje od oko pet hiljada evra. Prema procenama, u šabačkom kraju ima 8.000 hektara zabarenog zemljišta ili onog lošeg kvaliteta, na kojem bi moglo da se gaji ovo brzorastuće drvo.
Šabac Danas: Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Šabac
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
