Poštuju li nemačke firme ljudska prava?

Branša o kojoj se najčešće negativno izveštava kada je reč o ljudskim pravima jeste tekstilna industrija koja ima pogone u azijskim zemljama.

Ministarstvo spoljnih poslova je pokrenulo pismenu anketu koja će trajati do prvih dana oktobra. Jedan službenik Ministarstva je rekao da je zahtev upućen firmama da učestvuju u anketi bio „snažan“ – ali da firme na kraju same odlučuju hoće li se uključiti u nju. Doduše, firme kojima je „zahtev“ za učešće upućen, odabrane su metodom slučajnog izbora.

„Nemačka i njena privreda u posebnoj meri profitiraju od globalizacije“, rekao je ministar spoljnih poslova Haiko Mas (SPD) pred početak ankete: „Zato imamo i posebnu odgovornost da zaštitimo ljude koji rade u našim lancima proizvodnje i isporuke robe“.

Vlada od preduzeća u ovoj anketi želi da sazna da li preduzeća, na primer, u svojim smernicama za rad imaju odredbe o zaštiti ljudskih prava ili postoji mehanizam zaštite radnika koji se žale.

Anketa se sprovodi zbog toga što su poslednjih godina više puta mogle da se čuju glasne kritike zbog angažovanja dece u radu ili preniskih nadnica za radnike u fabrikama tekstila u Bangladešu. Nemačka vlada je 2016. donela Nacionalni akcioni plan čiji je cilj da 2020. godine najmanje polovina svih preduzeća u Nemačkoj sa više od 500 radnika dokazano ispunjava osnovne elemente staranja o ljudskim pravima. Centralni deo tog akcionog plana je ova anketa.

Sama preduzeća su na anketu reagovala – kritikom: „Čitav postupak je od samog početka bio kvaran, a sada preduzeća moraju da odgovaraju i na pitanja koja nemaju nikakve veze sa zahtevima formulisanim u Nacionalnom planu“, rekao je novinskoj agenciji dpa Uve Mazura, direktor Opšteg uruženja nemačke tekstilne i modne industrije: „Ne može biti da mi kao nemačka industrija sa najvišim svetskim ekološkim i socijalnim standardima stalno bivamo predstavljani kao da ne vodimo računa o ljudskim pravima. A nije tako – naprotiv“.

Iako se mnoga nemačka preduzeća sama obavezuju na poštovanje standarda ljudskih prava, ta obaveza ne važi za firme koje rade za njih u inostranstvu. Početkom jula, organizacija Oksfam je optužila nemačke lance samoposluga da u njihovim pogonima i dalje postoje „patnje, izrabljivanje i diskriminacija“.

U proleće 2020. godine, anketa bi trebalo da bude ponovljena i posle toga bi trebalo da budu objavljeni njeni konačni rezultati. Na osnovu njih će biti odlučeno da li će biti potrebne dalje mere kako bi bilo garantovano poštovanje ljudskih prava u privredi – i kako bi one trebalo da izgledaju.

Nemačka preduzeća posluju širom sveta – stalne delegacije nemačke privrede postoje u 90 zemalja, dok ukupan broj bilateralnih trgovinskih komora iznosi 130. Prema izjavi potpredsednika nemačko-srpske privredne komore Bojana Predojevića iz 2018. godine, nemačke firme u Srbiji zapošljavaju oko 45.000 ljudi.