Posvađana sa Evropom, nesigurna sama u sebe

Tim naslovom američki CNN u petak je pokušao da svojim čitaocima ukratko (i dramatično) opiše događaje koji su u prethodnih sedam dana zadesili jednu od najvećih članica Evropske unije, nakon što su njeni građani na referendumu odlučili da kažu „ne“ Briselu.

Bregzit je izbrisao 3.000 milijardi dolara (nije greška) sa svetskih berzi, oborio funtu na nivo koji nije viđen više od 30 godina, oborio kreditni rejting zemlje, doveo do povlačenja globalnih kompanija iz Londona, uneo paniku u bankarski sektor na Ostrvu kojem preti izolacija sa evropskog tržišta, rezultirao ostavkom premijera Kamerona i otkrio građanima Velike Britanije da su najveća obećanja kampanje za izlazak iz EU bila samo laž, a da glavni političari koji su tražili napuštanje EU, sada nemaju hrabrosti da stanu na čelo države i sprovedu traženo.

Tako izgleda Britanija danas. Posvađana sa Evropom i nesigurna u samu sebe.

Dok su u danima pre referenduma evropski političari izražavali poštovanje prema značaju Velike Britanije za napredak Unije i pozivali Britance da odaberu ostanak, na Ostrvu su tražili odbacivanje Evrope i Briselu ispostavljali specijalne zahteve za raznim izuzećima Britanije.

Razočarani birači

Sada, kada je Bregzit postao stvaran, London okleva sa izlaskom, ali Evropa traži brz razvod. „Odlazite što pre“, poruka je većine evropskih, a u prvom redu, nemačkih političara.

U Britaniji tako nešto nisu očekivali. Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se čak sedam odsto onih koji su glasali za izlazak – dakle 1,2 miliona ljudi – predomislilo, i sada bi ipak da radije ostanu. Ali, Kameron, koji je najavio ostavku, ali je još nije podneo, takvu pomisao odbacuje. Narodna volja se mora poštovati, a narod je kazao svoje. Drugog referenduma, dakle, neće biti.

Nazvan „neverendum“, taj novi pokušaj bi, kako se predlaže, trebalo da bude izlaz iz situacije koja je, izgleda, zatekla ne samo one koji su se zalagali za ostanak Britanije u EU, već i za one koji su tražili izlazak.

Najdžel Faraž, jedan od vodećih glasova „Leave“ kampanje, koja je pobedila na referendumu, tako je priznao da ne može da ispuni jedno od glavnih obećanja svoje struje – da će 350 miliona funti, koliko Velika Britanija svake nedelje šalje u Brisel, sada biti preusmereno u poboljšanje zdravstvenog sistema zemlje. To priznanje je ostavilo mnoge Britance razočaranim i sa osećanjem izdaje, pa istraživanja i ankete pokazuju da mnogi danas misle kao da im je glas na referendumu ukraden.

Drugi šok Britanci su doživeli sredinom prošle nedelje. Boris DŽonson, popularni bivši gradonačelnik Londona i jedan od najsnažnijih glasova za izlazak Britanije iz EU, objavio je kako se neće kandidovati za premijera. Nabrajajući sve izazove sa kojima će se suočiti budući predsednik Vlade tokom procesa izvođenja zemlje iz Evropske unije, DŽonson je na kraju rekao: „taj čovek neću biti ja“.

Nova peticija

A taj čovek je trebalo da bude on. Po svim očekivanjima, DŽonson bi bio sigurni pobednik na budućim izborima. Sada se njegov potez tumači kao nedostatak hrabrosti, jer je, kako navode analitičari, „DŽonson bio samo oportunista“.

Dakle, čovek koji sam nije verovao u ideju u koju je uspeo da ubedi svoj narod, sada je odlučio da nekom drugom ostavi da raščišćava napravljeni nered. Pomisao da je DŽonson lično očekivao da izgubi na referendumu, što bi ga poštedelo suočavanja sa posledicama politike koju zastupa, ali bi mu istovremeno dalo municiju za borbu protiv političkih protivnika i dodatnu popularnost u razočaranom, slabije obrazovanom i siromašnijem sloju biračkog tela – koje je većinski podržavalo izlaz, dodatno je iziritiralo to isto biračko telo.

Zato i ne treba da čudi da je više od četiri miliona građana Britanije potpisalo peticiju za održavanje novog referenduma, ali njihovi zahtevi imaju vrlo malo šansi na uspeh.

„Imali smo kampanju, glasanje je održano, izlaznost je bila visoka i javnost je donela svoju presudu“, izjavila je Tereza Mej, političarka koja se inače zalagala za ostanak u EU, ali je u Srbiji najpoznatija po tvrdnji da „siromašne i korumpirane“ Srbija, Albanija i Turska ne treba da uđu u Evropsku uniju.

Mej bi sada da postane premijerka, u čemu će joj glavni konkurent biti Majkl Gov, ministar pravde koji je podržao izlazak.

Analitičari tvrde da je on jedan od ljudi koji istinski veruju da je Britaniji mesto van Evropske unije, što je i on sam više puta potencirao i već je istakao svoju kandidaturu za budućeg vođu Velike Britanije. Između ostalog, u pokušaju da amortizuje narodno nezadovoljstvo Faražovim priznanjem da neće biti ništa od obećanih 350 miliona funti nedeljno za zdravstvo, Gov je pre nekoliko dana obećao da će za bolje lečenje biti preusmereno 100 miliona funti.

Funta nije dolar, franak ni evro

Ipak, pitanje je koliko će to umiriti Britance, kada pogledaju posledice koje je referendum ostavio na njihovu ekonomiju. Dok su se druge valute, poput dolara i evra povratile nakon početnih trzaja, funta je i dalje rekordno niska. Najava guvernera Banke Engleske da će kamatne stope možda ići naniže kako bi se podstakla ekonomija, dodatno su pogodile funtu, koja je taman počela da pomalo vraća deo izgubljene vrednosti.

Srećom ta ista najava je imala pozitivnog odjeka na berzama, pa je glavni indeks Londonske berze FTSE 100 zabeležio jedan od najboljih rezultata u poslednjim godinama. Razlog: uveravanja vlasti da će proći meseci dok oni ne krenu u formalnu proceduru izlaska iz EU (a dotle se svašta može dogoditi), kao i činjenica da drastično oslabljena funta, zapravo odgovara britanskim izvoznicima.

Malo dublje posmatrano, stvari ipak ne daju previše razloga za optimizam. S obzirom da je Britanija članica EU, njene banke imaju pravo da rade sa korporativnim klijentima iz drugih zemalja članica. Kada izađe iz EU, to pravo će nestati, što bi bio šok za finansijsku industriju, naročito jer je London glavni finansijski centar u Evropi. U Britaniji se nadaju da će sa Evropom uspeti da ispregovaraju nastavak ovih prava, kao i da će uspeti da zadrže pristup zajedničkom tržištu, na sličan način na koji je Norveška deo zajedničkog evropskog tržišta, iako nije članica Unije.

Ali, to pravo dolazi uz određene uslove, među kojima nije samo novac koji Norveška plaća Briselu za ovu privilegiju, već i obaveza prihvatanja slobodnog kretanja ljudi i robe. A to je uslov koji je Britaniji sve manje prihvatljiv.

Ne samo da su posle referendumske odluke izlivi ksenofobije, prema medijskim izveštajima, postali uobičajena pojava na londonskim ulicama, pa Britanci prete poljskim konobaricama da će ih vratiti nazad u Varšavu i vređaju indijske doseljenike, već je striktna kontrola imigracije jedno od ključnih obećanja kampanje za izlazak iz EU, koja je pobedila na izborima. A obustava imigracije nije kompatibilna sa evropskim načelom slobodnog protoka ljudi.

Sele se i kompanije

Sve to je navelo neke kompanije da već sada najave izmeštanje sedišta sa Ostrva. Možda je prvi potez došao od Izidžeta, jednog najvećih evropskih niskobudžetskih avioprevoznika. Firma, kako navode britanski mediji, sada namerava da izmesti sedište sa aerodroma Luton u Londonu u neku od evropskih zemalja. Rezultat bi bio otkaz za 1.000 zaposlenih koji se bave finansijama, IT-em i marketingom, ili makar njihovo preseljenje iz Velike Britanije.

Da će „hiljada i hiljade“ radnih mesta biti izgubljene, upozorio je i vlasnik kompanije Virdžin, milijarder Ričard Brenson, koji je „čuo od kineskih partnera kako planiraju da povuku investicije iz Britanije zbog rezultata referenduma“.

– Nismo gori od drugih, ali smo izgubili trećinu naše vrednosti, što je užasno za ljude koji žele da sačuvaju svoj posao – rekao je Brenson. Ne samo da će Kinezi otići, već je i sam Brenson odustao od projekta u Britaniji koji je trebalo da zaposli 3.500 ljudi, a slično se „dešava sa projektima širom zemlje“.

A referendum je bio pre samo nedelju dana.