„Potkopavanje temelja“ – budžet za vojsku i smanjenje dugova

Najvažnije je da je nakon ovogodišnjeg viška u budžetu od 29 milijardi dinara (0,6 odsto BDP-a) predviđen mali deficit, od 23 milijarde dinara (0,5 odsto BDP) na republičkom, odnosno 29 milijardi na nivou cele države, koji će omogućiti da se odnos javnog duga prema BDP-u nastavi smanjivati, prema oceni Fiskalnog saveta sa 54 na 51,5 odsto BDP-a. Inače, zakon o budžetskom sistemu usvojen 2011. godine na osnovu kog je i osnovan Fiskalni savet 2011. godine propisuje da javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a, mada bez ikakvih sankcija ukoliko se to desi.

U narednoj godini predviđeno je da prihodi budžeta porastu za pet odsto, a troškovi za 6,5 odsto. Rast svih poreskih prihoda planiran je umereno, a osim carina za koje se očekuje rast od 10 odsto, najveći rast je planiran i za najveći porez, a to je PDV. Prema oceni Fiskalnog saveta lako je moguće da u sledećoj godini prihodi države nadmaše ono što je planirano. Dobra vest za zaposlene u javnim preduzećima je da se krizno umanjenje plata od 10 odsto koje je uplaćivano u budžet polovi, što za njih faktički znači povećanje plata za pet odsto od januara. Takođe, planira se i manja uplata javnih preduzeća u budžet po osnovu dividendi pa su zbog toga neporeski prihodi budžeta smanjeni za 15,5 odsto u odnosu na ovu godinu. Ovo je nešto na šta su ekonomisti ukazivali poslednje dve godine, jer su javna preduzeća umesto u investicije i razvoj uplaćivala novac u budžet iz kog je u najvećoj meri finansirana potrošnja ili je još gore stajao na računu države.

Sa prihodne strane biće naredne godine finansirane dve podsticajne mere za privredu, ali mada predstavljene kao Bog zna kakvo dostignuće, ipak skromnog dometa. Prva je ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca od 0,75 odsto koja će smanjiti prihode države za 12 milijardi dinara, mada kada se oduzmu doprinosi koje država uplaćuje, neto efekat na budžet biće svega devet milijardi dinara. Inače Fiskalni savet je predlagao trostruko veće smanjenje nameta na rad.

Druga mera je donošenje zakona o naknadama koji bi trebalo da uvede u red u parafiskalne namete mada će efekat na smanjenje prihoda biti svega dve milijarde dinara.

Kao i uvek za analizu mnogo je interesantnija rashodna strana. Razlog za zadovoljstvo naredne godine imaće zaposleni u javnom sektoru jer će im neto plate porasti za u proseku devet odsto, a u rasponu od sedam do 12 odsto. Najveće povećanje imaće zaposleni u zdravstvu, a među najvećim i ove godine zaposleni u službama bezbednosti uprkos nekim analizama Fiskalnog saveta da oni već imaju primanja značajno veća od proseka u javnom sektoru. Razlog za nezadovoljstvo imaju svi oni koji se naredne godine neće zaposliti u državnom sektoru, kao ni institucije koje neće dobiti neophodne ljude zbog zadržavanja uredbe o ograničavanju zapošljavanja u javnom sektoru što je naišlo na kritiku i Fiskalnog saveta. Uporedo sa ovim odložena i primena zakona o platnim razredima za još godinu dana čime je odloženo zapravo uvođenje reda i pravila „ista plata za isti rad“ u javnom sektoru.

Investicije, ali u vojsku

Još važniji rashodi od plata su rashodi za investicije. U republičkom budžetu predviđeno je povećanje izdvajanja za investicije za celih 30 odsto, sa 127 na 165 milijardi dinara, a na nivou cele države računajući i lokalne vlasti i Puteve Srbije plan je da se uloži 220 milijardi dinara. Nažalost, ovo po svemu sudeći neće značiti i vetar u jedra privrednom razvoju, jer će najveći deo povećanja državnih investicija otići u nabavku opreme za vojsku i policiju i to uglavnom iz uvoza. Prema analizi Fiskalnog saveta investicije u bezbednosni sektor od 46 milijardi dinara činiće trećinu ukupnih javnih investicija ili petinu investicija cele države. S druge strane investicije u infrastrukturu neće biti povećane u narednoj godini u odnosu na 2018, dok će dobar deo sredstava za infrastrukturu biti potrošen na eksproprijaciju. U Fiskalnom savetu ovo su ocenili kao „potkopavanje temelja budućeg privrednog rasta“.