Potpisan sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok

Osnovni sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća za deonicu Južnog toka kroz Srbiju potpisali su direktor Srbijagasa Dušan Bajatovići šef Gasproma Aleksej Miler. Potpisani dokumenti utvrđuju principe saradnje u predinvesticionoj fazi projekta i utvrđuju uslove, redosled osnivanja i mehanizme rada zajedničkih preduzeća, naveo je Gasprom. Sa grčkim kompanijom DESFA i Bulgargasom zajednička preduzeća se osnivaju sa vlasničkim udelom od po 50 odsto, dok će u zajedničkom preduzeću sa Srbijom Gasprom posedovati 51 odsto akcija, a Srbijagas 49 odsto.

Bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije Zorana Mihajlović- Milanovićkaže za Danas da je s obzirom na to da je Srbiji potreban alternativni pravac za snabdevanje prirodnim gasom potpisivanje sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok kroz našu zemlju odlična vest.

– Potpisivanje ovog sporazuma eliminisaće nestašice plavog energenta sa kojima se Srbija svake zime suočava. Izuzetno je bitno i to da će kapacitet gasovoda biti veći od 20 milijardi kubnih metara godišnje pošto će te količine obezbediti našoj zemlji i zaradu od tranzita. Ipak, treba biti oprezan i sačekati izradu studije izvodljivosti izgradnje Južnog toka koja bi trebalo da bude gotova u septembru. Tada će se definitivno znati koliki će biti kapacitet gasovoda – ističe naša sagovornica. Uz konstataciju da je svetska ekonomska kriza uzdrmala i Rusiju, ona procenjuje da prve količine gasa kroz Srbiju poteknu pre 2016. godine. Trebalo bi da „držimo palčeve“ da izgradnja Južnog toka ostane prioritet u geostrateškoj energetskoj politici Ruske Federacije. Jer, prema nekim informacijama, Rusi još vagaju da li će njihov centralni energetski projekat biti Severni ili Južni tok – objašnjava Zorana Mihajlović- Milanović.

Države kroz čije će teritorije proći gasovod Južni tok, opredeliće se do kraja 2009. godine o njegovoj trasi, izjavio je juče izvor iz Gasproma novinarima u Sočiju. „Sada se razmatra nekoliko varijanti trase s nizom mogućih krakova, ali sa završavanjem tehničke dokumentacije, njihov broj će se smanjiti i do kraja godine će većbiti jasno koje su to najverovatnije trase“, kazao je on. Izvor je precizirao da se za izgradnju nadzemnog dela razmatraju različite trase, koje prolaze preko teritorije zemalja istočne i centralne Evrope, s mogućim konačnim tačkama u Italiji i Austriji. Po njegovim rečima, obim investicija će biti utvrđen po završetku tehničke dokumentacije. Procena je da će izgradnja Južnog toka koštati oko 20 milijardi evra, a trebalo bi da bude završena do kraja 2015. godine.

Osigurana energetska bezbednost

– Premijeri Rusije i Italije Vladimir Putin i Silvio Berluskoni ocenili su juče da realizacija projekta Južni tok neće dovesti do energetske zavisnosti Evrope od Rusije. „Taj projekat je važan korak u osiguranju energetske bezbednosti, on će doprineti stabilnosti evropskog gasnog trzišta“, kazao je Putin novinarima, nakon razgovora sa Berluskonijem u Sočiju. „Mislim da možemo smatrati veoma srećnom zemljom koja dobija energente od prijateljske zemlje, Rusije, koja nikada nije prekršila svoje obaveze“, naveo je Berluskoni. Beta