Potražnja za bakrom raste: Šta je sa rudnicima?

Dugo je cena bakra na svetskim tržištima samo neznatno oscilirala i za investitore nije igrala nikakvu veliku ulogu. Ali, izgleda da se to upravo menja. Od aprila se cena crvenog metala uporno približava granici od 10.000 dolara za tonu. Do tada je postojala pouzdana korelacija između globalnog ekonomskog rasta i potražnje za bakrom, ali sada, uprkos slaboj konjunkturi svetske privrede, potražnja za bakrom osetno raste.

Cena bakra je na londonskoj berzi metala London Metal Exchange prvog maja skočila za 1,7 odsto, odnosno na 10.033,50 dolara za tonu. Bakar je tada ponovo dosegao cenu iz aprila 2022. „Indeksni fondovi i fondovi koji trguju na berzi guraju novac privatnih investitora na tržište metala“, objašnjava Sandep Daga iz analitičke firme Metal Intelligence Centre u izjavi za agenciju Rojters.

Za šta je potreban bakar

Ako se želi da se proizvodnja energije odvoji od korišćenja fosilnih izvora, to se može postići samo elektrifikacijom privrede. A za to je neophodan – crveni metal. „Bakar je po svojim fizičkim karakteristikama – pre svega po svojoj električnoj provodljivosti – najvažnija sirovina za energetski zaokret“, kaže za DW Joahim Berlebah iz firme Earth Resource Investments iz Ciriha. „Ako stvarno želimo da napustimo korišćenje fosilnih izvora energije, u iduće tri decenije biće nam potrebna otprilike isto tolika količina bakra kao u čitavoj dosadašnjoj ljudskoj istoriji.“

Majkle Vajdmer je strateg za sirovine u banci Bank of America (BofA). I on je u nemačkom listi Handelsblat specijalizovanom za ekonomska pitanja kao glavni razlog rasta cene bakra naveo dekarbonizaciju privrede. „Bakar se koristi u gotovo svim privrednim granama i zato važi za indikator konjunkture.“

Nema dovoljno rudnika bakra

Ali, ne samo da potražnja raste, već i ponuda stagnira ili čak opada. A to cene dodatno tera u visine. Stručnjak za sirovine Berlebah tome se ne čudi: „Zbog nedostatka investicija u nove rudnike u poslednjih deset godina nema dovoljno rudnika bakra.“

Na nedostatak investicija žali se i američki analitičar Vajdmer. Na osnovu podataka koje je prikupila Međunarodna agencija za energiju (IEA), kako kaže, „možemo proceniti kolika će biti godišnja potražnja za bakrom do 2050. godine. Onda možemo da izračunamo koliko moramo da investiramo u nove rudnike: najmanje 127 milijardi dolara godišnje. Ali, prošle godine investirano je samo 104 milijarde dolara. Od 2012. su se investicije stalno smanjivale.“

Novi rudnici nailaze često na otpor

Ali to nije sve, problem ne može brzo da se reši, kaže Berlebah: „Čak i ako bi cena bakra dalje rasla, njegova proizvodnja ne bi mogla da bude dovoljno brzo povećana, jer od prvog bušenja do proizvodnje prođe i do 15 godina. Zbog pada količine bakra u rudi, novi rudnici moraju da budu koncipirani i s većim kapacitetom.“

Ujedno, novi rudnici često nailaze na otpor, podseća Vajdmer, jer „vađenje bakra opterećuje okolinu“. On ukazuje na jedan primer iz centralne Amerike: prošle godine je rudarska kompanija First Quantum morala da zatvori najveći rudnik bakra u Panami. „Najpre je postojao konflikt između vlade i tog preduzeća, a onda su došli i protesti lokalnog stanovništva. Na kraju je vlada zatvorila rudnik i rekla da on više neće doći na tržište.“

Vađenje bakra u Nemačkoj se ne isplati

Kad se radi o sirovinama ili metalima, uvek se čuje napomena da ove ili one sirovine ima i u Nemačkoj, i da bi je samo trebalo iskopati. Joahim Berlebah stvari ne vidi tako. Proizvodnja bakra u Nemačkoj se ne isplati, u rudi ga je relativno malo i to je moguće „samo teoretski“, kaže Berlebah.

„Rudarstvo u velikim količinama u Nemačkoj po mom mišljenju nije moguće zbog nedostatka velikih nalazišta, ali i zbog birokratskih procedura koje dugo traju. Mi smo zavisni od nalazišti u Južnoj Americi ili u Kongu.“ A na pitanje DW da li Nemačka uopšte može da reši svoju zavisnost od uvoza bakra, on kratko i jasno odgovara: „Ne!“

Bez bakra, bez obzira odakle on dolazio, se ne može. „Za dalekovode, istina, može da se koristi aluminijum, ali čim vam je potrebna neki kalem, kao na primer u nekoj vetroelektrani ili električnom automobilu, ne možete bez bakra. Aluminijum ima samo 65 odsto provodljivosti bakra, kablovi od njega bi bili suviše debeli.“

Visoke cene bakra za sada ostaju

Analitičar Majkl Vajdmer smatra da će cena bakra trajno ostati visoka. „Naravno da može da dođe do kratkoročnih korekcija, ali dugoročno očekujem rast cena“, kaže. Taj metal je, kako dodaje, pred takozvanim „superciklusom“, koji će dugo da traje.

Ni Joahim Berlebah ne računa s padom cena. „Trenutno Future Markets ukazuju na rastuće cene. Nestašica kod vlasnika rudnika je na najvišem nivou.“ Istovremeno, troškovi vađenja i dalje obrade bakra su „na rekordno niskom nivou“.

Ali, stižu i ovakve vesti: norveška vlada priprema početak vađenja bakra na velikim dubinama mora ispred svoje obale. Još početkom 2023. je nadležna ustanova za projekte na morskoj pučini izvestila da se u norveškim vodama nalaze „velike količine rudnog bogatstva“ – i to ne samo cinka i kobalta, već i bakra. Ipak, čini se da je nemoguće da to može da zadovolji aktuelnu glad za „crvenim zlatom“.